ОВО ЈЕ МОЈИХ ТОП 11 Пикси о играчкој каријери: "Пази се Италијана, мене су тукли као коња"

ПОКУШАО је једном приликом Драган Стојковић Пикси (58) да се сети имена шпанског репрезентативца којем је протурио лопту кроз ноге у 120. минуту утакмице у Верони на СП 1990.

FOTO: Arhiva novosti

- Да није Рафа Паз - рекао је после дужег размишљања један од најбољих српских фудбалера свих времена, али је тон којим је то изговорио недвосмислено стављао до знања да је далеко од тачног одговора.

Да се разумемо, то није било обично протурање лопте кроз ноге које фудбалери углавном практикују када желе да понизе противника. И то у безбедној зони терена, безбрижном периоду утакмице и при убедљивој предности своје екипе.

Стојковић је то учинио у последњим секундама меча од чијег је исхода зависила судбина југословенског фудбала. Извео је "тунел" у непосредној близини свог шеснаестерца и при резултату 2:1, када је Шпанија евентуалним голом могла да се извуче из мртвих и у великој психолошкој предности дочека извођење пенала.

Најважније од свега, намера нишког виртуоза није била да понизи противника. Тај потез је имао вишеструку корист. Дефинитивно је срушио морал шпанских фудбалера, уништио у њима последњи атом снаге и убио им вољу за изједначењем.

Није био Рафа Паз, него Виљароја. Али, зар је битно како се звао Шпанац. Суштина је у храбрости. У смелости. У спортској дрскости.

- Мало је до класе, а мало и до осећаја - одговорио је уз онај препознатљиви смешак Стојковић, у култној емисији "Мојих топ 11".

РАДНИЧКИ НИШ 1981-1986.

- Човек који је исписао историју Радничког и репрезентације. Интригантан, умео је да направи гаф о коме се данима причало. Био је голманска авангарда, претеча модерног чувара мреже који излази ван свог простора, дрибла, шутира, постиже голове. Чилаверт и Сени су много година касније почели да тресу мреже из пенала и слободњака, а Панта је то радио у време када је било незамисливо. Сећам се утакмице против Вележа у Нишу, хладно и кишовито време, тежак терен, резултат 0:0... Ближио се крај... Дегажирао је лопту скоро до ивице противничког шеснаестерца, она је одскочила и завршила у мрежи. А на голу мостарског тима није стајао неки обичан голман, него велики Енвер Марић. Вест је обишла планету, да је тамо негде у Југославији, голман постигао гол и донео победу. Заувек ћу му бити захвалан што је на његову и Дризину иницијативу организована моја опроштајна утакмица на "Чаиру".

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1986-1990.

Миодраг БЕЛОДЕДИЋ (одбрана)

- Хтео сам Михајловића, али нисмо одиграли ниједну утакмицу заједно у Звезди. Зато је дилема Мозер или Белодедић. Пошто већ имам два странца у одбрани, нека буде Миле. Због њега ме душа боли што смо испали од Келна, јер сам убеђен да бисмо освојили Куп УЕФА. Белодедић је био тај последњи бисер који је фалио у склапању шампионског мозаика. Руку на срце, нисмо ни заслужили да прођемо Немце. Играчки никада нисмо били инфериорни, падали смо искључиво на плану логостике и организације. Чека нас реванш са Келном, а шанер куца на врата хотелске собе и нуди ми одела од кашмира за 300 марака(!?) Крећемо на стадион, у аутобусу сви седе осим играча. Не шалим се. Ево, ја сам као капитен екипе седео на поду између седишта. Каснили смо на загревање, а пресвлачили се у аутобусу. Било ме је срамота од оних жена, молили смо их да окрену главу ка прозору. Шеки је на брзину издиктирао састав и одмах смо изашли на терен. И сад ти мени реци, како да победимо Немце? Како?

Фото Н. Параушић

РОБЕРТ ПРОСИНЕЧКИ (везни ред)

- Једног поподнева, Васке ме је позвао у канцеларију и питао ме шта мислим о "малом жутом", који је управо одрадио први тренинг у Црвеној звезди. Нисам знао пуно о том жгољавку, чуо сам да је било неке фрке са Ћиром у Динаму и да га је теча довео на пробу у Београд. Рекао сам Васкету да ме је импресионирао неким потезима. Одличан пријем, контрола лопте. Одиграо је пар дијагонала које су биле прецизне. Али не толико због паса, колико због покрета, координације, мекоће. Свако ко се бар мало разуме у фудбал, морао је то да примети. Феноменална техника, страшан ударац, преглед игре. Васке каже "Имамо га за џабе". Шта је онда проблем, узимај га одмах. Видело се да је мајстор, само је требало време да уђе у Звездин вртлог, да се навикне на амбијент, навијаче, трофеје. Када је са омладинцима Југославије освојио титулу првака света у Чилеу сачекао сам га на београдском аеродрому и поклонио му букет цвећа. Звезда је увек била велики клуб и сматрао сам то као леп гест капитена према момку који је проглашен за најбољег младог фудбалера на свету.

ВЛАДИМИР ЈУГОВИЋ (везни ред)

- Много захвалан играч. Није био спектакуларан, али сурови професионалац. Разумео је тактику, читао игру... шта, како, колико. Никада се није штедео. Не постаје се случајно најтрофејнији играч свих времена. Такође, имена клубова са којима их је освајао, говоре о његовој класи. Његова посвећеност је нешто фасцинантно. Знаш како, Југа је био играч који једноставно не може да те разочара. Да ли ће да те одушеви, то не знам.

Претпостављам да хоће. Али да те разочара, нема шансе. Управо због тога дајем му предност у односу на неке друге играче. Имао сам ту и Шабана. Па Дидијеа Дешана који је имао врхунске сезоне у Марсељу и Јувентусу. Али Југа ми је много драг као играч и као човек, једноставно не могу да замислим ТОП 11 без њега у тиму.

ДЕЈАН САВИЋЕВИЋ (везни ред)

- Направили су без потребе фрку када је долазио у Звезду. У фазону, како ће Пикси да прихвати Деју, ко ће да буде вођа, коме трака, коме број 10. Глупости. Чуј, како ће Пикси да прихвати Деју. Па прихватио сам га као брата. Када су људи нормални, ту нема проблема. Дејо је тотално нормална особа и зато смо пријатељи цео живот. Сећам се кад су га пустили из војске да нам помогне у Купу шампиона. Каже старешинама "Идем да играм против Милана", они се смеју. Као "Ајде бежи, кога ти ложиш". Били смо цимери и у Звезди и у репрезентацији. На дан утакмице, пусти га само да одспава и не брини за резултат.

Кажу "време је за ручак, иди га буди". Ма какав црни ручак. Морао сам да пузим по соби да га не пробудим. Промешкољи се и пита "колико је сати'. Добро јутро, подне је. Али са лоптом виртуоз. Вулкан талента. Када крене у дриблинге, чини ти се да тврђаву може да сруши. Физички моћан, технички перфектан. Предодређен за велико име светског фудбала.

Друга су времена била, други обичају. Ми смо на дан утакмице са Миланом блејали по Пјаци дуомо, сликали се, куповали сувенире у шопу "росонера". Лагано, нико те не дира. А замисли данас нешто слично.

ДАРКО ПАНЧЕВ (напад)

- Имам пуно кандидата за позицију шпица. Папен, Панчев, Кантона... Нека буде Панчев.

Човек је оборио све голгетерске рекорде у каријери, како да га не ставим? Свима су у сећању његови голови у Купу шампиона и у званичним првенственим утакмицама Црвене звезде, али ја памтим једну незваничну. Играли смо против ЦСКА из Софије на турниру у Ници, полувреме 5:0, Кобра пет комада. Гледамо се у свлачионици, не верујемо. Питамо га да ли је нормалан. Он се смеје. Знаш оно његово, "све је то нормално". Заврши се 6:1, рапсодија од игре. Ако се не варам, то је прва утакмица на којој смо Дејо, Роби, Дарко и ја заиграли заједно у дресу Звезде. Балада. А Бугари јаки као земља. Стоичков, Пенев, Костадинов... Нису знали одакле грува. Ситан вез. Ми смо паковали, а Дарко гурао у мрежу. Пакао од голгетера.

Пикси и Мијатовић у дресу А тима, Фото М. Вукадиновић

МАРСЕЉ 1990-1994.

- Тих, скроман, а ведрог духа и веселе нарави. Феноменалан играч. Атипичан пример енглеског фудбалера. Фантастичан дриблер, забављач на терену. Изузетна фудбалска интелигенција, тајминг за дупли пас, центаршут. Изгледао је мало трапаво, али је волео лопту у свом поседу и по десној страни је чинио чуда. Профил играча кога публика мора да воли. Да прескочи лопту, прода фору, направи виц. А притом страшно продуктиван.

НАГОЈА 1994-2001.

- Он је син Карлоса Алберта, капитена Бразила са СП у Мексику 1970. То је чувена генерација, коју многи сматрају најбољом поставом свих времена. Тукли су Италијане у финалу 4:1, Карлос Алберто је постигао четврти гол и уједно је последњи капитен који је подигао трофеј "Жил Риме". Нисам имао појма да му је Торес син. Када смо после санкција играли пријатељску утакмицу са Бразилом, срео сам се са Венгером који је био у завршним преговорима око преузимања Нагоје. Простудирао је екипу и закључио да му фали квалитетан штопер. Зато је дошао у Бразил да на делу види појачање из редова Васко да Гаме и када ми је рекао да је Торес син Карлоса Алберта, ухватио сам се за главу. О не, зар опет "татини синови"? Међутим, момак је био прва лига. Тако добар играч, такав професионалац, човек, људина.

ВЕРОНА 1991-1992.

- Определићу се за Ренику, сјајног момка и квалитетног одбрамбеног фудбалера. Био је члан славне генерације Наполија која је са Марадоном освојила две титуле шампиона Италије. Искусан центархалф, много добар даса. Стигли смо исте сезоне у Верону и одмах успоставили пријатељски однос. Седео сам поред њега кад му је зазвонио телефон, а с друге стране жице Марадона. Бог који хода. Гурнуо ми је слушалицу и рекао "Ево ти, разговарај са највећим". Дијего ми каже "Пази се Италијана, велики су то преваранти.

Ударају с леђа, бију добре играче, мене су тукли као коња". Захвалио сам му се на савету, мада је у том тренутку било јасно да због повреде нећу моћи да пружим ни делић својих могућности. Можда сам само на једној утакмици био онај стари Драган Стојковић. И то против Интера, летео сам по терену. Као да је неко чаробним штапићем излечио колено, осећао сам се као лептир. Али два дана касније, све се вратило на старо.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СФРЈ 1983-1992.

- Фудбалска локомотива. Несвакидашња моћ, вансеријска техника, луцидност, лукавост.

Поседовао је све оно што једног човека чини врхунским фудбалером. А ван терена врло скроман, никада није био склон скандалима. Такав је и данас, цео живот тих и повучен. А знамо да су велике реке увек тихе, док потоци праве највећи жубор. Папе је један од најбољих свих времена, ја сам га много ценио и волео. Невероватна ерупција талента у ногама и глави. Буквално је носио тим и једним потезом решавао утакмице. Француски медији су га прогласили за фудбалера века ПСЖ. Био је носилац великог пројекта председника Френсиса Борелија и прва права инострана звезда француског фудбала.

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРЈ 1992-2000.

- Прототип модерног нападача. Партизан и Валенсија су му били лансирна рампа за Реал у коме је ударио печат каријере и уписао своје име златним словима у анале "краљевског клуба". Експлозија у ногама, тај први спринт од 5-6 метара, као турбина. Али пре свега, вансеријска фудбалска интелигенција. Пеђа никада није трчао у празно, чисто реда ради да би некоме нешто доказао. Не. сваки његов покрет, сваки потез, имали су неки смисао и били су у служби екипе. Увек смо имали изузетан однос, тако је и данас, сваки наш сусрет обилује емоцијама и узајамним поштовањем. Таман посла да је било полемике око тога ко ће да изведе пенал или слободан ударац. Шутирао је онај ко се у датом тренутку боље осећао. Десила се та пречка у Тулузу, боже мој. Ван дер Сар је громада од голмана, није му лако дати гол. Данас кад би шутирао, ја бих му исто саветовао. Шутни је из све снаге, по средини. Лопта се подигла и милиметри су пресудили да не заврши у мрежи. Једноставно, постоје дани када се не да. Као што се мени није дало у Фиренци. И да, она прослава гола против Немачке је његова идеја. Фора из филма "Ми нисмо анђели".

Арсен ВЕНГЕР (тренер)

- Сарађивали смо две године у Нагоји и оставио је највећи печат у мојој каријери. Наравно, имао сам и пре њега врхунске учитеље. Од Ненковића, Димоског и Дуванчића у Радничком, до Васкета, Станковића и Шекија у Звезди. Да не заборавим и Гибца Јовановића, тренера од кога сам научио прве фудбалске лекције. Станковића сам много ценио, без обзира на неспоразум који смо имали на почетку сарадње. Играли смо неку пријатељску утакмицу са Вождовцем и Владица Поповић је издиктирао састав: '7-Стојковић, 8-Просинечки, 9-Мусемић, 10-Ђуровски, 11-Ђуровић'. Само сам питао "Како 7, ваљда 10-Стојковић". Стане ме је позвао у канцеларију и рекао "нећеш ти да одређујеш ко ће који број да носи, марш код Џаје по исписницу". Сео сам у ауто и отишао кући. Ма глупости. Стане је волео да гради ауторитет на најбољим играчима у тиму. Разумео сам и нисам му замерио. Са Васкетом сам имао најбољи однос. Био је претеча модерног фудбалског менаџера, као у Енглеској. Више се бавио психологијом, а рад на терену је препуштао својим помоћницима. Није ту било много тактике, ја сам тек код Осима почео да капирам шта значе системи игре, формација, стратегија.

Шта ће вам четврти гол, много је

ПРОСТО невероватно звучи податак да је за четири године играња у Звезди, само једном затресао мрежу Партизана.

- Па два су ми поништили на правди бога - смеје се Пикси.

- У једном дербију смо после 20 минута игре водили са 3:0. Партизан је био на конопцима. У финишу првог полувремена севнула је контра, Мусемић ми је одиграо у простор, обишао сам Омеровића и послао лопту у мрежу. Видело се са зграда на Аутокоманди да нема говора о офсајду. Када сам судију Чолића питао у тунелу зашто је поништио гол када му ни његов помоћник није ништа махао, одговорио је "Шта ће вам четврти, много је". Исте године су ми поништили и гол са пола терена. Ђукановић је боксовао лопту и остао далеко од гола, видео сам да Радановић нема шансе да стигне. Гађао сам мрежу и погодио. Судија Радовић је строго поштујући тадашња правила махао офсајд због положаја Боре Цветковића. Шта да се ради. Партизану сам морао да затресем мрежу директно из корнера да би ми судије коначно признале гол.

Осим није заслужио тортуру

ЗА разлику од Дејана Савићевића, Пиксија само лепе успомене вежу за Ивицу Осима.

- Често ме питају за прославу првог гола против Шпаније. То је била моја подршка човеку који је тих дана био на страшном удару јавности. Видело се да имамо штофа и да смо кадри за велики резултат. Међутим, Осима су нападали са свих страна. Трпео је ниске ударце, а кап која је прелила чашу догодила се вече пре меча у Верони. Написали су да је попио 11 флаша вискија. Био је утучен. Цео свет му се смучио.  Загрљај код гола је најмање што сам могао да учиним. А вест није имала везе са истином. У хотелу у коме је боравила наша репрезентација, организовала се прослава. Ми смо имали наше обавезе. Нисмо уопште долазили у контакт са гостима којих је претходне вечери било много у холу и ресторану. Новинари су наредног јутра на једном столу пребројали 11 флаша вискија и написали да је све то попио Осим. Али добро, изгледа да нам је суђено да на сваком великом такмичењу измишљамо неку аферу.

Сметала само измена са Холандијом

СА свим селекторима је имао максимално коректан однос и само се једном у каријери изнервирао због неке њихове одлуке:

- Засметала ми је само измена против Холандије у осмини финала Светског првенства у Француској. Нисам био уморан, осећао сам да их имамо. Помислио сам "Што ме сада мењаш кад су Холанђани на коленима". Али добро, Сани је мислио најбоље. Имали смо одличну сарадњу. Он је био свестан наших каријера, ми са друге стране то никада нисмо злоупотребили. Замерам му само једну ствар, морао је против Немачке боље да искористи паузу у полувремену. Водили смо 1:0, имали све у нашим рукама. А њему је зазвонио телефон и није га било десет минута у свлачионици. Зграбио сам флашу воде и разбио је о плочице у купатилу. Уместо да направимо договор како да дотучемо противника, ми смо се гледали и ћутали. Да смо победили Немце, био би лакши распоред у нокаут фази и све би било другачије. Сазнали смо после и ко га је звао. Кондициони тренер Пеђа Станојевић, да му каже како смо моћни и да наставимо да газимо.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације