ТРЕНЕР ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ ФАНАТИЧНО ПОСВЕЋЕН ПОСЛУ: "Станковићу дугујем што ме је српска јавност упознала" (ФОТО)

ТРЕБА бити гладан и када сте у фудбалском рају. За младог тренера Милоша Милојевића (40) Црвена звезда је у овом тренутку баш то, идеална средина у којој жели да се докаже освајањем нових трофеја, запаженим партијама у Лиги шампиона, афирмацијом младих играча.

FOTO: M. Vukadinović

За таквог спортског фанатика "Маракана" је право место да се направи нешто велико. Занат је одлично "испекао" у Скандинавији, тако да је дошао као проверени стручњак. Прво као помоћник Дејана Станковића, да би баш на Декијево инсистирање преузео палицу 26. августа.

- Треутно читам књигу Расмуса Расмус Анкерсена која се зове Hungry in paradise, у којој се траже најбоља решења како да постанете гладни и кад имате идеалне услове. Када се пренесе на моје искуство у Звезди, сви тражимо најбољи и најефикаснији пут како да наставимо са освајањем нових титула, купова, како да се направи мотивација да се понове успеси из претходних година, а уз то и да се напредује крупним корацима како бисмо и у Европи били спремни за велика дела - каже Милојевић за "Новости".

Први утисци су позитивни - Милојевић је лепо васпитан, културан, изузетно посвећен. Много ради на себи, говори четири језика, немачки је пети који учи. Уз то воли да чита, да се са супругом надмеће у кулинарству, стиже да одгледа и кошаркашке утакмице црвено-белих...

- Фудбал је такав посао да не бројим колико радим. Некад сам ангажовани више од десет сати дневно, слободне дане не узимам, јер желим да учим, напредујем, пратим трендове. Са 24 године сам код себе препознао афинитет да будем тренер. Отишао на Исланд, играо фудбал и водио клинце. Када сам завршио ДИФ у Нишу, наставио сам школовање на факултету за спорт у Рејкјавику, где сам радио као професор на катедри за фудбал. Био сам директор школе, створили смо доста репрезентативаца. Када сам превазишао Исланд, спустио сам се у Шведску, па трећелигаша Мјалбија увео у највиши ранг. После тога водио сам Хамарби и Малме, створио сам име...

У периоду када се едуковао, Милош се зближио са Дејаном Станковићем и то му је познанство променило живот.

- Упознали смо се у школи за про лиценцу, па сам био десетак дана његов гост у Интеру, када је био тим менаџер код Манчинија. Имамо сличну енергију и један другог употпуњујемо у неким стварима. Питао ме ја да ли бих ишао са њим ако преузме неки клуб, рекао сам наравно да бих. Деки је на првом месту јако, јако добар човек и добар тренер. Њему дугујем што ме је српска јавност упознала, што сам сада овде. Када је решио да оде из Звезде, позвао ме је и рекао да мисли како би било најбоље да преузмем први тим. Желео сам да прође још времена и да онда дођем као остварен тренер са још 3, 4 титуле у другим земљама. Али, некада не бирате тренутак и имате ту опцију - ускочите или пропустите воз. Волим да одлуке доносим сам и много ми је значило што је он био уз мене.

Ускочио је Милојевић у тешком тренутку, после неуспеха са Макабијем и срушеним сновима о Лиги шампиона.

- Дошао сам усред првенства, на дан утакмице против Јавора. Другачије је када сте помоћник, ви сте ту да ублажите неке ствари кад је главни тренер под већим притиском. Ипак, те две и по године које сам провео као Станковићев асистент много су ми значиле да се брже адаптирам. После Макабија је било разочарања, емотивног пражњења, али су играчи имали мотива да се покажу и у Лиги Европе. Требало је да будемо бољи, иако смо имали тешку групу. Ипак, преда мном је као примарни циљ постављено првенство и зато сам презадовољан што смо предност подигли на плус десет бодова.

Са четрдесет делује младолико, више као играч, али каже да нема никакав проблем да играчима наметне прави ауторитет.

- Постоји правилник који се примењује од 1. јануара. Имам директан однос са играчима, волим да причам са њима и нисам од оних који гурају проблеме под тепих. Ауторитет постављам својим знањем, никако застрашивањем. Мора и да се подвикне, некад се играчи изненаде када вриснем на полувремену. Наравно, не смеју бити у страху, већ да имају осећај одговорности како би пружали максимум. Имамо мултинационалну групу, са некима може оштрије, на ђон, са некима не. Наша обавеза у стручном штабу је да нађемо начин како да им приђемо и да од свих извучемо најбоље. Желим да играчи у мени виде пријатеља, а иста су правила и за младог Мијатовића, као и за капитена Борјана.

Изузетно цени немачку тренерску школу, само што се не би још хватао укоштац са својим узорима.

- Највише волим фудбал који гаје Тухел и Клоп. Нису исти, постоји доста сличности, јаког ритма, интензитета, фудбал ефективан и примамљив за публику. Ипак, у Лиги шампиона не бих баш волео да се састанемо са Ливерпулом, него са три противника које можемо да добијемо, али тешко ће бити по моме. У првом шеширу ЛШ су екипе које су недодирљиве, други и трећи су много јаки. Нема простора за избор, морате да верујете да ћете дати бар 30 одсто више од противника, да ћете 50 одсто бити дисциплинованији од њих, имати свој дан и, наравно, "Маракану" која може да нас погура до неслућених висина.

Био је Милојевић на кошаркашкој промоцији Факунда Кампаца, питали смо га кога би он пожелео из фудбалске елите.

- Свака част људима из кошаркашког клуба јер су ангажовали једног таквог атрактивног играча. У фудбалу је за нас незамисливо да доведемо неког бившег играча Реала, јер не можете да га платите, а не би ни дошао да игра по нашим теренима. Када већ маштам, добро би нам дошао Канте из Челсија или Арнаутовић из Болоње. Звезда је на првом месту српски бренд, окренути смо нашим репрезентативцима, тако да је реалније довести Максимовића, Миливојевића, Гудеља или Младеновића.

СИНИША МИХАЈЛОВИЋ ЗРАЧИО ХАРИЗМОМ

МИЛОЈЕВИЋ је преко Станковића упознао Синишу Михајловића.

- Били смо на једној вечери у Милану, из Декијевих прича имао сам осећај да га знам много боље. Његов одлазак је велики губитак и за српски и за европски фудбал. Тада када сам га упознао, уверио сам се какав карактер носи, какав је човек, колико је зрачио харизмом и ауторитетом.

ЦОКНА ТАТИН НАДИМАК

ОТКАД је у Звезди, Милојевић ретко стиже у свој родни крај код оца Драгана, од кога је наследио надимак Цокна.

- Од августа до сада два пута сам био у Књажевцу, тако да су родитељи више код мене у Београду него ја код њих. Отац Драган је био гори фудбалер него ја, тако да немамо играчке гене. Он је био грађевински техничар, па је једном уместо сокла, рекао цокна, па га од тада тако зову, а овај надимак се пренео и на мене.

АНДРИЋ, МЕША, ПЕШИЋ...

СЛОБОДНО време највише проводи са супругом, коју је, како каже, научио да кува. Такође, велики је љубитељ добре књиге.

- Волим да читам. Андрића стално, као и Мешин "Дервиш и смрт". "Нож" сам прочитао четири пута, сада уживам у аутобиографији нашег кошаркашког селектора Светислава Пешића.

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

СПАРТАК МАТИРАО ЦРВЕНО-БЕЛЕ: Одбојкаши Црвене звезде изгубили од Суботичана

23. 12. 2025. у 21:45

Кошарка

0 0

ЛОШ ДЕБИ СВЕТИСЛАВА ПЕШИЋА: Хапоел убедљив против Бајерна у Евролиги!

23. 12. 2025. у 21:29

Фудбал

0 1

ЧУДО ИЗ БОРНМУТА ЗАЛУДЕЛО ЕНГЛЕСКУ: Манчестер сити и Јунајтед се боре за његов потпис

23. 12. 2025. у 20:55

Кошарка

0 1

ПРЕНОС, ПАРИЗ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Велика борба у престоници Француске!

23. 12. 2025. у 20:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације