Фудбал

ДРАГАН ЖИЛИЋ НА ГОЛУ И У 47. ГОДИНИ: Од тренера сам деценију старији, прескочим понеки тренинг

Ж.УРОШЕВИЋ

02. 06. 2022. у 12:22

ДРАГАН Жилић још брани! Квалитет који траје. Иако је 14. децембра 2021. прославио 47. рођендан, први је чувар мреже члана шесте лиге Немачке - Шварценбаха!

ДРАГАН ЖИЛИЋ НА ГОЛУ И У 47. ГОДИНИ: Од тренера сам деценију старији, прескочим понеки тренинг

У радној књижици некадашњег голмана репрезентације бројке на којима је сада Ђанлуиђи Буфон (44) већ су почеле да бледе.

Стасити Кикинђанин, случајно или намерно, на наговор пријатеља постао је чувар мреже и у позним годинама. Чињеница је да би наш саговорник, да није било повреда у јеку каријере, данас на заласку пете деценије живота, био много већи пандан Италијану који се, такође, "под старе дане" вратио својој Парми.

Жиле је, најкраће речено - "хоботница" између статива. Бивши голман Кикинде, Војводине, Сартида, ЦСКА из Софије, Ријеке... својим надахнутим одбранама постао и члан репрезентације СЦГ.

- У тадашњој држави спортска правила су била јасна: пре десете године забрањено је било тренирати, ма да си био и највећи таленат света - каже Жилић. - Једноставно, клуб није смео да те региструје и прихвати обавезу на себе, тако да сам пре одласка у просторије Кикинде, прве модрице и успомене са фудбала понео из школског дворишта.

СА ПИКСИЈЕМ НЕМА ЗЕЗАЊА

Жилић је одушевљен пласманом Србије на СП у Катар, не крије да се од Драгана Стојковића Пиксија и у њихово играчко време могло много тога научити.

- Из тренутног статуса није било реално да добијемо и прођемо Португалију. Међутим, чуда у фудбалу су могућа, пособно ако имате таквог стручњака какав је Драган. То је једноставно морало да нам се деси. У репрезентацији, док смо били саиграчи, знам да са њим нема зезања. Ништа не препушта случају, професионалац је од главе до пете. А тек какву пету има. Свет би морао да му се диви.

Шта је преломило да се одлучите за баш то место у тиму?

- Дилема, код мене, није постојала ниједног тренутка. Вршњаке по годинама сам прерастао. Са 16 сам већ имао висину преко 190 сантиметара. Овако кракат, нисам могао много да бирам, а волео сам фудбал, и дан-данас га волим.

Када сте и како сазнали да је то то и да имате квалитет?

- У јуну 1986. године, изабран сам да представљам Србију на регионалном турниру кадета у Фочи, где су све републике и покрајине имале задатак да се покажу у најбољем светлу. У генерацији Алберта Нађа, Драгана Ћирића... противника равног себи нисмо имали. После Фоче, снови су се претворили у јаву. Са Кикиндом сам срастао, научио прве голманске цаке, па ми је некако било и логично што сам са њом и договорио свој први професионални уговор. Још ми навиру сећања са првог меча, на коме сам дебитовао са непуних 18 година.

После четири сезоне створили су се услови да напустите свој град, а Нови Сад није далеко...

- Све се некако брзо уклопило и наместило. Нисмо ни слутили да можемо до искорака на међународној сцени, па било оно и најслабије рангирано. За финални меч Војводине са Вердером 25. августа 1998, карте су једино код тапкароша могле да се купе. Бремен смо напустили са минималцем, док у реваншу није да нисмо могли до чуда. Голом Братића већ у 23. минуту анулирали смо предност Немаца, али до краја нисмо успели и да је одржимо. Фрингс је поготком после сат игре радост донео, објективно бољој екипи.

СА БРАЗИЛОМ ПРЕД 106.000

У бурној и пре свега богатој каријери Драгана Жилића најупечатљивији моменат није тешко пронаћи.

- Свакако, наступ за репрезентацију против "кариока" је круна каријере. Добре реакције на голу Војводине препоручиле су ме тадашњем селектору Милану Живадиновићу. Мислим да је то била нека врста награде за успех на међународној сцени. Имали смо баш добру генерацију, коју је предводио садашњи селектор Драган Стојковић Пикси. Само је небо могло да буде изнад мене те 1998. године када смо били гости Бразила. Шта би у животу једног голмана могло да буде важније. Остати непоражен у дресу репрезентације са Бразилом (1:1), и то пред 106.000 гледалаца.

Жилић не крије да је и било и оних тренутака који терају сузе на очи.

- Посао голмана је суров. Волео бих да нам се 2002. године није десио пораз у Бакуу

Војводина је тада у Интертото купу избацила Стабек (Норвешка), Еребро (Шведска), Балтику Калињинград (Русија), а у полуфиналу и француску Бастију (0:2 на Корзици, 4:0 у Новом Саду). Војводина је реванш против Вердера играла у саставу:

Жилић, Шушкавчевић, Врањеш, Цилиншек, Предић (61. Васковић), Дринчић (79. Белић), Лазетић, Братић, Матијашевић, Мрдак, Леринц (65. Јанковић),

После две деценије поново сте у Немачкој?

- Можда је и раније требало да се одлучим на тај потез. Грешка каријере је била та што сам, после Војводине, за свој нови клуб изабрао ЦСКА Софију. Лоша атмосфера и повреде ме нису заобишле. Рекао сам себи, враћај се у Србију.

Смедеревски Сартид је ризиковао. Ангажовао је голмана тек изашлог из повреде. Потпомогнут огромним буџетом Железаре, у намери да створи шампионски тим, створен је освајач Купа државе.

- У каријери сам имао четири финала Купа, и сва четири против Црвене звезде. Два сам тада већ изгубио са Војводином и једно са Сартидом. У четвртом покушају да дођем до пехара, традицији сам једноставно морао да станем на крај. Поносан сам на свој допринос, да Смедерево остане власник последњег пехара Купа, заједничке државе СЦГ.

Жилић је препознатљив и по томе што се осмелио да са ових простора буде први фудбалер који ће после ратних дешавања да приступи неком клубу из Хрватске.

ПОРОДИЦА КЉУЧ УСПЕХА

Трајеш онолико колико ти природа дозволи. Жилићу је била наклоњена, колико и породица, која ти верује и у коју и ти сам мораш да поверења.

- Наравно, без њих не могу и не бих могао. Супруга Сташа је увек уз мене, као и ћерка Миа и син Лука. Без њих, не може да прође ниједно славље, па ни ово рођенданско. Битно је да ниси сам, када тугујеш, а и када славиш.

- Неко је морао и то да уради. Једноставно, обострано смо се хтели, како ја Ријеку, тако и Ријека мене. Навијачи су се ту као нешто питали... Када ти кола крену низбрдо, онда је добро да их неко заустави, па био то и Србин.

Судбина је хтела да тамо где је најтеже будете најбољи. Једини гол у каријери уписали сте баш у дресу Ријеке.

- Тадашњи тренер тима са Кантриде, Брачун, наредио је тоталну офанзиву у последњим мунутама четвртфиналног меча против Коновљанина. За пролаз нам је био потребан гол. Рекао ми је да "терам" напред, у шеснаестерац гостију и покушам да решим меч. Све остало је историја. Прошли смо даље, али Брачун није издржао притисак, после месец дана је смењен. То је био знак, да се и ја пакујем и променим средину. После четири сезоне у Ријеци, третман поузданог голмана имао сам у Словенији, где сам се први пут заситио прве љубави и после две године окончао професионалну каријеру.

Крај каријере, пауза, па нови почетак. Једном голман, увек голман. На наговор пријатеља, Драган Жилић се после неколико година поново враћа на терен.

- Ако немаш вољу, неког покретача у себи, онда и ниси не само за спорт него и за неки други посао. Мислим да та нека посебна енергија тера нас голмане, па и Буфона. Све је то лепо, али и ми бисмо морали да мислимо на своје здравље. Да се којим случајем повредимо, наш опоравак би трајао знатно дуже него што би то био случај код млађих колега.

Услови у Шварценбаху су одлични.

- Прошле године у наш нови стадион уложено је пола милиона евра. Амбиције су велике.

Клупска каса је пуна, али ваш наследник на голу се још не назире.

- Не бих клинцима желео да будем сметња у развоју. Ја никоме нисам конкуренција, то морају да схвате, ја хоћу само да помогнем. Уз помоћ пријатеља, успео сам да нађем време и за приватну школу за голмане. Талената има, али код њих неке претеране жеље, никако. Да је у овим годинама лако одржати форму, искрено да одговорим, није. Имам и неколико килограма вишка, што је и подношљиво за ове године. Од тренера сам старији за читаву деценију, а од колеге који треба да ме замени чак дупло. Код шефа имам кредит и колико-толико разумевања када прескочим један од 3-4 тренинга која имам у недељи - закључује специјално за спортски додатак "Вечерњих новости" наш најстарији, још активни голман Драган Жилић.

КАРИЈЕРА

ТРОФЕЈИ

2003. године - Куп СЦГ са Сартидом

2006. године - Куп Хрватске са Ријеком

ЛИЧНА КАРТА

Име: Драган Жилић

Рођен: 14. децембра 1974

Место: Кикинда

Каријера:

1992-1996 ОФК Кикинда (70)

1996 - 2000 Војводина (49)

2000-2001 ЦСКА Софија (1)