"ПИКСИ - СВЕ ЗА ДЕСЕТ": Стојковић таксиста, Дејо угоститељ

В. Н.

26. 05. 2022. у 09:20

ПОЗНАТИ музичар Др Неле Карајлић, у сјајном роману "Пикси - све за десет", аутора Небојше Петровића, описао је у једном одломку како је пре више од три деценије убедио актуелног селектора Србије Драгана Стојковића и Дејана Савићевића да сниме једну од култних сцена "Топ листе надреалиста".

ПИКСИ - СВЕ ЗА ДЕСЕТ: Стојковић таксиста, Дејо угоститељ

Фото: Приватна архива

Те јесени 1989. ми смо снимали "Топ листу надреалиста", а Црвена звезда је играла фудбал. И то какав. Ванвременски! - прича Неле Карајлић, певач групе "Забрањено пушење" и велики навијач сарајевског Жељезничара - Берлински зид је и даље био на свом месту, а Југославија још увек у једном комаду.

Пикси је са својим тимом дошао у Сарајево. Место Страдан, на Грбавици, било је поприште дуела Црвене звезде и Жељезничара у четвртом колу домаћег шампионата. Београђани моћни као Црвена армија, Жељо кржљав као покисло пиле. Од имена Звездиних играча ледила се крв у жилама: Панчев, Роби, Дејо, Пикси. Европа им је била мала. Код мојих Сарајлија смена генерација, бранио је голман који је тек изашао из средње школе. Једини искуснији играч био је Никола Никић, али је и он од Звездиних ванземаљаца могао да добија само аутограм и ништа више.

Ми смо у тој другој сезони "Надреалиста" имали један блок посвећен познатим личностима. Неко кога цела Југа зна, представи се на потпуни другачији начин. Упали смо тог суботњег јутра као прави Индијанци у хотел "Холидеј ин", извукли Деју и Пиксија из карантина и снимили два скеча која су изазвала ерупцију одушевљења код публике.

Фото: Приватна архива

 

Дејо је маестрално одглумио угоститеља са Башчаршије. Рекао је: "Ја се зовем Драган Поповић и власник сам ресторана 'Галеб'. Жеља ми је одувек била да ми у госте дођу фудбалери Црвене звезде, да их добро одерем."

Пикси је био таксиста: "Зовем се Милан Петровић, овим послом се бавим пет година. Иначе, животна жеља ми је да заиграм фудбал у Црвеној звезди јер сматрам да сам бољи од Пиксија."

Снимање смо завршили очас посла, али је трајало довољно дуго да се гомила раје окупи на сету и да присуствује дружењу фудбалских звезда са екипом "Надреалиста".

Пикси је феноменално одрадио задатак. Био је лежеран и спонтан, као на терену. Имао је преглед игре као авакс из свемира. Одмах је схватио фору и све је испало савршено. По завршетку снимања, замолио сам га да на утакмици буде нежан према Жељи: "Хајде да се заврши са два или три разлике, то је некако достојанствено".

Фото: Приватна архива

 

Он се шеретски насмејао и оставио ме у недоумици, нисам био сигуран да ли је озбиљно схватио моју молбу. С нама је био и Шахин Шишић Шиле, директор фотографије, иначе окорели звездаш. Он је 1986. године путовао у Приштину да гледа Пиксијев деби у дресу Црвене звезде. Тресле су му се руке док је држао камеру и снимао испред "Холидеј ина". "Немој да га слушаш, утрпајте Жељи колико год можете", добацио је Пиксију кад смо се растајали. Пикси и Дејо су ушли у хотел, а ми смо кренули назад у студио.

Сутрадан се десило чудо. Жељезничар је играо под дејством космичке енергије. Никић се кретао као мамба, а Црвена звезда, уморна од европских искушења и збуњена надахнућем домаћих играча, вукла се по терену као корњача. Завршило се заиста са три разлике, али у Жељину корист. Пиксија нисмо видели после утакмице, вратио се исте вечери са екипом за Београд. Ни Шиле сутрадан није дошао на снимање. Рекао је да га боли стомак. Баш се питам због чега.

Онда се у наше животе умешала политика. Најтежи ударац 1992. године осетила је фудбалска репрезентација Југославије.

Фото: Приватна архива

 

Супериоран и хомоген тим који је Ивица Осим саставио од јуниорских првака света из Чилеа и Звездине машинерије, обавио је свој део посла много пре краја квалификација. Није постојала ниједна репрезентација у Европи која од Пиксија, Деје, Мијата, Синише и Југе не би примила неколико комада у свакој утакмици. Али, проклети рат је навео светске моћнике да преузму улогу судије. Свирали су нам крај пре него што је Европско првенство и почело.

Највећи губитник тог политичко-фудбалског галиматијаса био је Драган Стојковић, у том тренутку можда и најбољи фудбалер света. Протеривање из Шведске усмерило је његову каријеру на другу страну. Али историја, као и свака алхемичарка, изненада му је пружила шансу да оно што није успео као играч, 30 година касније уради као селектор.

Нико од нас тог предивног августовског преподнева на платоу испред "Холидеј ина" није могао ни да наслути тако сурову будућност. Ни ми, који смо несвесно исписивали историју популарне културе, ни Пикси, који је исписивао најлепше странице југословенског фудбала. А и да смо знали, били смо довољно млади и луди да се с тим стварима шалимо и спрдамо.

БОНУС ВИДЕО: Ово су фудбалери са највећим зарадама

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)