ЖЕЉКО БРКИЋ У НОВОЈ УЛОЗИ: Циљ ми је да Пролетер у првом тиму има играче који могу да одговоре модерном фудбалу

БИВШИ голман Војводине Жељко Бркић одлучио је да оконча каријеру, али остао је у фудбалу.

ФОТО: АП

Он је постао директор омладинске школе новосадског Пролетера. То је нови почетак за овог 35-годишњака.

Пре него што дођемо до садашње функције у фудбалском клубу Пролетер, вратићемо се на сам почетак ваше каријере. Како сте почели да се бавите фудбалом и када је то било?

- Било је то у новембру 1992. године. Моји први фудбалски кораци везани су за школу фудбала "Војводина" коју је на СПЕНС-у водио проф. др Мика Радосав, у то време била је то најбоља школа фудбала у Југославији - рекао је Бркић.

У млађим узрастима много више дечака и девојчица жели да игра, не да бране. Да ли је позиција голмана била ваше опредељење од самог почетка?

- На самом почетку нисам могао да се определим. Сва деца воле да постигну гол јер је то највећа радост, па то је био случај и код мене. Након кратког периода увидео сам да ми добро иде на позицији голмана, а и другари су ме молили да браним. У одлуци да постанем голман имао сам подршку покојног оца који је и сам бранио на аматерском нивоу.

Врло брзо су у фудбалском клубу Војводина препознали таленат који поседујете и са дванаест година сте прешли у једну од најбољих фудбалских школа у нашој земљи. Како сте се тада осећали и о чему сте у тим тренутцима маштали?

- Од 1992. до 1998. године био сам део, могу слободно да кажем, најбоље школице фудбала у Југославији. Тренирали су ме сјајни тренери попут Зорана Грујића, Славка Молнара и Мирослава Смајића. Имали смо талентовану генерацију која је имала одличне услове за рад. Са дванаест година сам заједно са петнаестак дечака из те генерације прешао у фудбалски клуб Војводина, где се мој развој само наставио.

После напорног рада у млађим категоријама пут вас води и до сениорског тима Војводине за који дебитујете у сезони 2006/2007. Ту су и позајмице у Кабел и Пролетер - како данас гледате на ту вашу домаћу епизоду?

- Носим прелепо искуство из свих клубова. У Кабелу и Пролетеру сам бранио на двојну регистрацију. Тренирао сам у Војводини и само долазио на утакмице. Још тада се видело да ће Пролетер бити у најјачем рангу такмичења јер је организација и атмосфера у клубу била на високом нивоу. У Војводини сам бранио четири године, био капитен екипе и увек ћу се радо сећати тих тренутака.

Након новосадских клубова следи селидба у Италију. Тамо сте наступали за Удинезе, Сијену, Каљари, Карпи. Вероватно вам је тих пет година на Апенинима, у једној од најјачих лига света, остало у лепом сећању?

- У Италији сам провео пет лепих година, осетио тешки професионализам, а повреде које ме нису заобишле донекле су утицале на позитиван утисак и вероватно нешто краћи боравак.

Жељко Бркић/ФОТО: Н. Скендерија

Пре повратка у Војводину, провели сте и две сезоне у солунском ПАОК-у. Када се данас осврнете на своју клупску каријеру, колико сте задовољни постигнутим? Је ли могло више?

- Свима, а и мени је јасно да је могло више. Повреде су ме омеле да браним на високом нивоу. У Грчкој сам осам месеци био ван терена што је оставило велики траг, али се на крају све добро завршило. Без обзира на све то задовољан сам каријером јер сам био део једне од најјачих лига на свету, био учесник Лиге Европе, бранио за репрезентацију...

Забележили сте дванаест наступа за младу и једанаест наступа за сениорску репрезентацију Србије. С обзиром на све што сте до сада поменули, сигурно сте и ту  могли више?

- Без дилеме... Као на клупском плану и у репрезентацији је могло више. Сплет неких околности је утицао на све то, али гледам напред и желим да извучем поуке како бих своја искуства пренео на млађе.

На лето пуните 36 година. Многи ће се сложити да су то најбоље године за голмане, али ви сте већ једно време ван терена. Због чега сте решили да тако рано завршите успешну каријеру? Колико је било тешко донети одлуку да окончате нешто чиме сте се бавили скоро цео живот?

- Тешко је прекинути нешто што волите и чиме сте се бавили дуги низ година. Одлучио сам се на тај корак како не бих угрозио своје здравље. Остао сам у фудбалу јер је то област коју најбоље познајем...

Након завршетка активног бављења фудбалом долазите у редове фудбалског клуба Пролетер како би своје знање и искуство пренели тренерима и младим фудбалерима тима са Слане Баре. Како сте се одлучили баш за Пролетер?

- Након разговора са људима који воде клуб схватио сам да нам се планови подударају и прихватио сам њихов позив. У Пролетеру сам провео најлепше тренутке у каријери јер је атмосфера и однос унутар клуба био нешто што сам само тада доживео. И данас ти људе воде клуб тако да смо врло брзо нашли заједнички језик.

Приметили смо да челни људи Пролетера све више пажње придају млађим селекцијама. Шта је ваша функција и задатак и како планирате да подигнете квалитет рада са младим фудбалерима?

- У претходном периоду омладинска школа је била запостављена и идеја руководства клуба је да се функционисање и квалитет рада подигну на један виши ниво. Ја сам ту да својим знањем и искуством допринесем напретку. Иако сам почетник на функцији директора омладинских селекција, нисам почетник у фудбалу. Имам велику жељу и солидно искуство, а привлачи ме и изазов да од темеља уз помоћ сарадника и клуба направим омладинску школу какву Пролетер заслужује.

Рад са младима захтева време и стрпљење. Хоћете ли имати довољно времена да реализујете све своје планове? Знамо да је у данашње време све подређено резултатима и да због тога трпи и рад са младима...

- У првом разговору са људима који су ме ангажовали предочио сам им тај проблем. Фудбал је један процес, а наш крајњи циљ ће бити да за одређено време избацимо у први тим играча који ће моћи одговорити захтевима модерног фудбала. Процес је дуг и неће бити лако, али моји сарадници и ја даћемо све од себе да остваримо тај задатак.

Шта је основни циљ Жељка Бркића у Пролетеру?

- Мој циљ се поклапа са циљем клуба. Да се омладинска школа подигне на виши ниво и да функционише на здравим темељима. Ми сада градимо темеље на којима ће у будућности функционисати млађе селекције фудбалског клуба Пролетер.

У првом разговору са људима који су ме ангажовали предочио сам им тај проблем. Фудбал је један процес, а наш крајњи циљ ће бити да за одређено време избацимо у први тим играча који ће моћи одговорити захтевима модерног фудбала. Процес је дуг и неће бити лако, али моји сарадници и ја даћемо све од себе да остваримо тај задатак.

Препоручујемо

Тенис

0 1

НЕМАЦ У НЕВЕРИЦИ: Звереву никако да крене

31. 03. 2022. у 09:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације