САМО ЈЕ ТИТОВА САХРАНА БИЛА ГЛЕДАНИЈА: Кубала, Кубала, окани се фудбала!

Улице су биле тако празне само током два догађаја у историји СФР Југославије. Такође, никада толико људи није било окупљено испред ТВ пријемника. Прво место држи сахрана Јосипа Броза Тита, 8. маја 1980. На другом месту је утакмица Југославија - Шпанија, мајсторица (данас би рекли бараж) за пласман на Светско првенство у фудбалу у Немачкој 1974. године.

Фото архива ВН

Сусрет који је одигран у среду 13. фебруара на "Валд стадиону" у Франкфурту уједно је меч коме је присуствовао највећи број навијача наше репрезентације (како год се држава звала) ван граница земље. Од 62.205 гледалаца (распродат капацитет) најмање 40.000 су били навијачи плавих! Највећи део њих су били наши радници из Западне Европе, највише управо из тада Савезне Републике Немачке. Из Југославије су ишли навијачки каравани, што у приватној режији, што преко туристичких агенција. Такође, многе новине и ревије су организовале наградне игре у којима је постојала само једна премија.

Вероватно никада пре и после тога није играна нека утакмица репрезентације у смислу да је на такав начин "окупирала" јавни живот. Време се буквално делило на "време пре и после мајсторице". Томе је допринео ривалитет са Шпанцима, сумњиви догађаји око поткупљивања грчких фудбалера уочи последњег меча у групи седам (2:4, колико нам је требало за мајсторицу), провокације из Мадрида око одређивања датума и места утакмице... Прави медијски рат вођен је практично од 19. децембра и утакмице у Атини.

Фото архива ВН

Немачка је била неутрални терен за који се ФИФА определила после жестоких притисака са обе стране. Реално, Шпанцима је датум више одговарао, јер се меч играо усред њихове сезоне, док је у Југославији тек била на измаку традиционална зимска пауза. ФСЈ је предлагао да се мајсторица игра 26. децембра, Шпанци то нису прихватили јер су се плашили замаха који су плави ухватили на десетодневним припремама у Сплиту у децембру 1973. пред меч са Грцима. ФС Шпаније је предлагао средину јануара и Париз, али је ФСЈ то глатко одбио. Арбитража ФИФА је на неки начин покушала да свакоме помало изађе у сусрет. Тешко је, притом, веровати да у Цириху нису знали колика је гастарбајтерска заједница Југословена у Западној Немачкој...

Југославија се припремала поново у Сплиту, на челу петочлане селекторске комисије био је, као и против Грчке, Миљан Миљанић, а његови асистенти Милан Рибар (Жељезничар),Сулејман Ребац (Вележ), Томислав Ивић (Хајдук) и Милован Ћирић. У контролној утакмици 6. фебруара побеђен је Сплит са 3:0 (два гола Карасија), за Франкфурт се кренуло четири дана раније. Стручни штаб је одлучио да су вишак голман Мешковић(Хајдук), Вукотић (Партизан), Пижон Петровић (Звезда) и Перузовић (Хајдук).

Уочи среде, 13. фебруара, почела је "велика сеоба народа" и "југословенска окупација Франкфурта". Седам чартер-летова, неколико специјалних возова из Југославије, Париза, Хамбурга и Минхена и небројено аутобуса кренуло је ка "Валду" да пружи подршку. Југославија није играла на СП од Чилеа 1962.

Миљанић се определио за проверене снаге, Ладислав (крштено Ласло) Кубала такође. Нико није желео да експериментише у дуелу у коме није било поправног и који није значио само пласман на СП, већ и учешће у отварању СП против Бразила, 13. јуна те године на истом месту, јер је жреб већ био обављен!

Фото архива ВН

Стадион је био пун у 18 часова, утакмица је почињала у 19.30. Микрофон ЈРТ на српскохрватском био је у рукама чувеног Младена Делића. Било је јасно да у судару две приближно подједнако јаке селекције неће бити много простора за лепоту и голове под притиском висине улога. И одмах се од почетка видело да је Миљанић заиграо на неку врсту еластичног пресинга, у којој нико од Шпанаца са лоптом није имао више од секунде да размисли шта ће са њом, а да му се не залепи или у ноге уклиза неко од плавих дресова.

Одмах пошто би лопта била одузета, следио је пас у дубину, највише ка Џајићу на левом крилу, или Петковићу, односно Буљану на десној страни. Стандардни центарфор Душан Бајевић није могао да игра због искључења против Грчке, а наша комисија је одлучила да играмо без класичног центарфора. Номинално, деветка је била на леђима Ивице Шурјака, али он је био "лажњак", који се често извлачио и стварао простор.

Прву шансу пропустила је Југославија, када је Џајић прошао по левом крилу, центрирао, а Караси за мало закаснио са уклизавањем. Већ је тада било јасно да ће бити проблема са праћењем утакмице на ТВ. Камере нису биле довољно високо изнад бројних југословенских навијача са заставама и транспарентима, који су скакали на свако наше приближавање голу Ирибара, тако да су нон-стоп ускакали у кадар... Још нешто није било перфектно - терен. За немачке стандарде (иако у фебруару), био је прилично нераван, пун џомби врло брзо после почетка.

И данас се помиње игра бројке тринаест. У 13. минуту, 13.фебруара Југославија је повела. Претходно је судија Лоро крај десне аут-линије свирао прекршај над Облаком и то на интервенцију помоћника. Облак је шетао око лопте, остављајући Шпанце у енигми хоће ли он центрирати или додати уназад Буљану. Бек Хајдука је решио ту недоумицу сјајним центаршутом, нико у црвеном дресу није био ни близу.

Фото архива ВН

Јосип Шкија Каталински, штопер Жељезничара, је у моменту упућивања центаршута био на ивици шеснаестерца, на време је кренуо и био на скоку неометан на петерцу у моменту контакта с лоптом. Уследио је ударац главом, лопта се одбила од терена, Ирибар је инстинктивно, колико је могао, подигао руке,али само на десну ногу Каталинском, који је у паду лопту закуцао под пречку! У том моменту прорадио је вулкан у Франкфурту - 1:0.

То је био заиста кључни моменат, не само у резултатском смислу. Југославија је са додатним самопоуздањем контролисала утакмицу до самог краја, имала више шанси и реално могла да реши питање победника и пре истека 90. минута. Кључну улогу у добро подељеним и одрађеним улогама одиграо је Бране Облак, тада играч Хајдука. У том мечу имао је дрес број 4, али је био господар лопте на сваком делу терена, са савршеном контролом, упорношћу, хитрином и осећајем.

Оно што је могло да донекле поремети ток ствари је искључење Миљана Миљанића у 75. минуту, које је протекло прилично незапажено. Лоро је нашег селектора удаљио са клупе (нису се показивали картони стручном штабу) пошто је Рибар пре тога закорачио у терен док су Шпанци вршили измене. Док је Лоро удаљавао Рибара, Миљанић је покушавао да смири ситуацију, али је Белгијанац то погрешно протумачио мислећи да њему приговара.

Фото архива ВН

Уместо да оде у свлачионицу, Чича се лагано одгегао до пролаза који води испод трибина. До тад је утакмица већ настављена, Миљанић је застао и почео да разговара са новинаром "Спорта" Радомиром Јеремићем Пиријем. Лоро више није обраћао пажњу на ту страну, а неко је чак југословенском селектору донео и столицу. Миљан је непажњу особља ФИФА искористио не само да даје упутства клупи, него и играчима на загревању, а успео је чак и да неколико пута анимира наше навијаче при дну те западне трибине!

Остаће забележено као куриозитет - у репрезентацији Југославије није извршена ниједна измена! Нико по истеку 90.минута није могао да задржи стампедо одушевљених Југословена на терен. Вероватно би то данас значило ко зна како драконску казну за фудбалски савез.

У Југославији је настао општи урнебес, народ је изашао на улице. Сматра се да је то заправо прва права улична прослава успеха неке од наших селекција, тада је први пут у навијачком одушевљењу "окупиран" споменик кнезу Михаилу на Тргу републике у Београду. На дочеку на сурчинском аеродрому десило се нешто још спектакуларније - навијачи су, када је авион са репрезентативцима слетео, провалили све баријере и похрлили на писту! Нико и ништа није могло да их заустави.

"Кубала, Кубала, окани се фудбала" био је омиљен рефрен тих дана. Певало се и "Били смо дивни, били смо славни у Франкфурту на Мајни". Почело је одмах ковање великих планова за СП у Немачкој, где смо у групи били са Бразилом, актуелном светским прваком, Шкотском и Заиром...

РАЗГРАБЉЕНИ ТЕЛЕВИЗОРИ

ФУДБАЛСКА грозница родила је потрошачку. На мети су се нашли телевизори који су - покуповани! У то време колор ТВ пријемници су били у зачетку освајања тржишта и само породице са већим буџетом су могле да их приуште. Међутим, показало се да цена уопште није проблем. Прво су разграбљени црно-бели,а када су они нестали, онда се навалило на оне "у боји".

Међутим, додатни посао су имали и ТВ сервиси који су били затрпани уређајима у квару. Мајстори су се жалили да не могу да постигну да заврше све радове. У продавници "Југоелектра" на Обилићевом венцу продали су све телевизоре и остао је само један "Филипс" у излогу. Пословођа Радомир Томашевић рекао је "Новостима" да је настала велика гужва да се узме тај једини преостали.

ДОЛАНЦОВА ОБЕЋАЊА

КАДА је Југославија победила Грчку у Атини и "квалификовала" се за мајстроицу "тихо" је почело да се поставља питање новчане награде за фудбалере. Из данашње тачке гледишта тада је још увек владали реликти старе доктрине по којој је ношење националног дреса само по себи част коју новац не може додатно да плати. Ипак, живело се у време када премије нису више биле "табу тема".

Наравно,награда је (по закону) морала да буде исплаћена у динарима. При том, играчи су по том закону тада испунили квоту новца коју су могли годишње да добију на рачуне по том основу. Због потенцијалних проблема који су били "видљиви", делегација играча у саставу Џајић, Облак и Каталински, ишла је на разговор код Станета Доланца,тада "другог човека" СФРЈ. Каснији догађаји показали су да ништа од договореног није испоштовано, а да су управо проблеми са новцем највише допринели "распаду" наше репрезентације у другом кругу Светског првенства.

КАТАЛИНСКИ СА ТРИ ИМЕНА

ЈОСИП Каталински, стрелац чувеног гола, поуздани стамени штопер Жељезничара, до краја живота остао је славан по поготку из Франкфурта. Његов надимак Шкија не потиче од имена за херцеговачки дуван, како су многи мислили, већ по имену лика из једне школске представе који је глумио.

Када је требало да буде регистрован за ФК Игман, био је нешто млађи, па су га регистровали под именом Јово Радојевић. Тако су га неко време сви звали Јово. Интересантно је да су Јосипа код куће, иначе, сви звали - Звонко!

Препоручујемо

Тенис

0 3

НОЛЕ, НИШТА БЕЗ ВАКЦИНЕ! Хитно саопштење организатора Индијан Велса

10. 02. 2022. у 09:00

Тенис

0 17

НОВАК ЂОКОВИЋ ДОЧЕКУЈЕ ДОБРЕ ВЕСТИ: Француска укида ковид пропуснице баш пред Ролан Гарос?

10. 02. 2022. у 10:00

Кошарка

0 3

"БИЋЕШ МРТАВ ДО КРАЈА ЧЕТВРТИНЕ": Јокићева браћа чула како неко вређа Николу, а онда...

09. 02. 2022. у 16:17

Кошарка

0 3

НИКОЛА, КАКО ТО ИЗВОДИШ!? Американци запањени, овакве асистенције нису гледали (ВИДЕО)

09. 02. 2022. у 09:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације