КАКО СУ ФУДБАЛЕРИ ДИНАМА ЕМИГРИРАЛИ ИЗ ИСТОЧНЕ У ЗАПАДНУ НЕМАЧКУ: Штазију побегли кроз продавницу плоча у Београду

Берлински зид, подигнут 1961. да подели немачку престоницу на западни и источни део, као једна од метафора Хладног рата између победника над нацистичком Немачком, запамтио је многе приче о покушајима бекства.

Фото архива ВН

Наравно, путеви су водили у истом географском и политичком правцу - са Истока на Запад. Многи покушаји завршени су трагично, јер војска и полиција некадашњег ДДР нису праштале нелегалне преласке. Невољници су покушавали и кроз жице, копањем тунела, чак и балонима, али једна од најспектакуларнијих прича припада - фудбалу. Оно што је за нас посебно занимљиво, то бекство није се десило у Берлину, већ у - Београду!

Фалко Гец и Дирк Шлегел били су те 1983. млади фудбалери, узданице Динама из Берлина. Гец је имао тада 21, а Шлегел 22 године. Обојица су маштала да пребегну на западну страну Зида. Гец је имао родбину у Енглеској, док је Шлегелова родбина живела у Западној Немачкој. Већ сам тај податак био је довољан да буду под сталном и посебном присмотром Штазија, тајне полиције Источне Немачке, која их није испуштала из вида.

Гец је за први тим Динама дебитовао 1979, када је имао само 17 година, а Шлегел две године касније. Као талентовани, брзо су постали чланови млађих селекција ДДР, што их је водило на путовања ван земље, али Штази је увек био присутан. Да по њихове планове ствар буде гора, почасни председник Динама био је Ерих Милке, први човек Штазија.

Клуб је у периоду од 1979. до 1988. десет пута узастопно био првак и тако учествовао у тадашњем Купу шампиона, који се играо по класичном нокаут систему на испадање, после две утакмице, код куће и на страни.

Чак су 1980. стигли до четвртфинала, где их је избацио Нотингем форест, који је те сезоне постао првак Европе. Гец и Шлегел су дуго разговарали и планирали, али никако им се није указивала права прилика. Штази је, вероватно, била најбоље организована и умрежена тајна полиција у земљама Варшавског блока... Дефинитивна одлука је била да покушају 1983.

Динамо је у првој рунди Купа шампиона играо против Женес Еша, првака Луксембурга. У првом мечу у Берлину Динамо је славио 4:1 (Гец је дао први гол). План је био да покушају бекство у реваншу, јер се меч играо у месту Еш Сир Алзет. Белгија је била удаљена само десет километара, а до Западне Немачке било је око 30 минута колима. Међутим, прилика се тог 28. септембра 1983. није указала - није било ниједног момента у коме су могли да се одвоје од групе!

Следећи противник Динама из Берлина био је - београдски Партизан! Фалко је своје планове поделио и са оцем и рекао му да ће покушати да искористи гостовање у Југославији, која је сматрана за комунистичку земљу, али ван Источног блока, што је значило да Штази неће бити "на свом терену". У првом мечу, 19. октобра 1983. на стадионуј "Фридрих Лудвиг Јан спортпарк" пред 20.000 гледалаца Динамо је победио са 2:0. Гец је постигао гол у првом минуту! Ернст је у 37. повисио на 2:0.

Фото архива ВН

Реванш је игран у Београду 2. новембра. На дан утакмице руководство је одлучило да играче поведе у град, у шетњу и шопинг. Када су стигли у центар града, речено им је да имају сат времена слободно и да се нађу на истом месту одакле су кренули. Шопинг је играчима из ДДР тада значио одлазак у продавницу плоча...

Фалко и Дирк чак нису међусобно разговарали, да не били сумњиви. Гледали су да повољан тренутак нађу и претходне вечери после тренинга, чак и тог јутра после доручка, али га није било. Велики део екипе је ушао у продавницу плоча. Тандем који је планирао бекство је брзо видео да постоје два улаза и излаза.

Саиграчи су направили гужву, наваливши на куповину, створила се галама, комешање... Тандем пребега је чекао и одлучио. Изашли су неприметно на друга врата, док су сви остали били заглављени у јурњави за плочама и плаћању рачуна. Чим су изашли, почели су да трче. Пет минута трка у једном смеру, само што даље. Затим су одлучили да уђу у такси.

Међутим, тај београдски таксиста из неког разлога није хтео да их одвезе у амбасаду Западне Немачке. Други таксиста узео је десет марака за вожњу до амбасаде у Улици кнеза Милоша, што је било мање од километра. Нико их није пратио... А амбасади су сматрали да је најважније да их што пре склоне баш одатле, јер су веровали да ће их југословенске власти прво ту тражити.

Дипломатским возилом одмах су кренули за Загреб, у конзулат Западне Немачке.Тамо су им одмах направили лажна документа и одлучили да покушају прелазак у Аустрију с причом да су туристи који су у Југославији изгубили пасоше и са новим одлазе кући у Минхен. Одлучено је да средство превоза буде - воз, који је из Љубљане за Минхен кретао у поноћ. У то време било је шест увече.

Фото архива ВН

У седам сати Фалков отац је укључио ТВ. Пренос из Београда почињао је у седам сати, а утакмица у осам. Видео је да његовог сина и Шлегела нема у тиму који је истрчао пред 55.000 навијача на Стадиону ЈНА. Одмах му је било јасно, јер није било много разлога због којих у то време Фалко не би био у тиму.

Амбасада је играче пребацила у Љубљану, воз је на границу стигао на време, а граничар је рекао да је све у реду. Воз је у Минхен стигао рано ујутро, а сачекале су их новине са великим насловима "Источнонемачки фудбалери пребегли на Запад"...

Оно што целој овој причи даје посебну арому је чињеница да се Фалко Гец вратио у Београд, 22.новембра 1989, али тада као играч Келна у првом мечу 3. кола Купа УЕФА против Црвене звезде. Головима Савићевића у 76. и 80. минуту Звезда је отишла на реванш са великим капиталом.

Фото архива ВН

Гец је у том мечу у игру ушао у 82. минуту. На стадиону "Мунгерсдорфер" (данас "Рајн енерџи"), 6. децембра 1989. Звездин џелат био је - Фалко Гец! Потоп је пред 50.000 гледалаца настао у другом делу. Гец је два пута био најсналажљивији после продора са бокова (Ореневиц и Хеслер), у 58. и 83. минуту. Када су сви помислили да се иде у продужетке, Франк Орденевиц је у 89. постигао трећи гол, који је угасио Звездине снове.

ШАНСА У ЛЕВЕРКУЗЕНУ

Када су прешли на Запад, Гец и Шлегел позвали су Јерга Бергера, некадашњег тренера у млађим категоријама ДДР, који је 1979. прешао њихов пут. Он је личност која им је помогла у наставку каријере, потписали су за Бајер Леверкузен.

Динамо се жалио и ФИФА им је изрекла једногодишњу казну. Гец је остао у Бајеру до 1988, а Шлегел је прво отишао у Штутгарт, па у Блаувајс Берлин.

Фото архива ВН

НИКАД ЛОШЕ О ДДР

Тандем који је пребегао био је, наравно, у фокусу медија. Међутим, они никада нису говорили лоше о ДДР, јер су се плашили реперкусија према породицама које су остале. Уз то, Штази је имао и добро разгранату мрежу сарадника и у Западној Немачкој.

Гец је често истицао да је Динамо од њега направио доброг фудбалера и да његов мотив бекства није била политика. Родитеље је први пут видео 1988. у Мађарској. Шлегел се са фамилијом срео 1987. у Чехословачкој.

Препоручујемо

Фудбал

1 14

НАЈВЕЋА РОМСКА ФУДБАЛСКА ЗВЕЗДА: Повео сам у Бразил целу породицу, сада се кајем што нисам издржао

04. 11. 2021. у 12:00

Фудбал

0 3

ТАДИЋ ПОГОДИО У ПОБЕДИ АЈАКСА: "Копљаници" славили у Дортмунду, Ливерпул лако против Атлетика (ВИДЕО)

03. 11. 2021. у 22:55

Фудбал

0 0

ПОСЛЕ ДАНАЦА - ПРОЛЕЋЕ! Станковић: "Наш циљ је да прођемо даље, није битно да ли победом или ремијем"

04. 11. 2021. у 11:00

Фудбал

0 2

РОНАЛДО ФУДБАЛСКИ ЏОРДАН У Јунајтеду понов ославе Португалца

03. 11. 2021. у 22:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације