НАЈТЕЖА ЈЕ БОРБА ЗА ДАХ: Потресна исповест пацијената који су прележали тежи облик короне, имају једну поруку за све

Novosti online

17. 04. 2021. у 20:35

Од 28. марта прошле године, када је преминула прва жртва, до данас је у Српској корона пандемија однела више од 3.000 живота. Иза ове статистике крију се потресне судбине људи који су преболели ковид и изборили се за живот.

НАЈТЕЖА ЈЕ БОРБА ЗА ДАХ: Потресна исповест пацијената који су прележали тежи облик короне, имају једну поруку за све

Фото Д. Миловановић

Првих дана корона пандемије се веровало да оболевају и умиру само старији људи и хронични болесници, али се испоставило да правила нема. На ову сурову чињеницу пре три дана подсетио нас је случај 32-огодишњег младића, који је умро од последице корона заразе.

Брз развој болести

Његов вршњак Никола Вукчевић, млади политичар из Бањалуке, имао је више среће, или мало снаге. Лекари су му давали само два одсто шансе да преживи, али је након 52 дана борбе – победио корону.

- Највећи део тог времена био сам на респиратору. Тешко ми је проценити колико сам времена, у та 52 то дана, био свестан. Многе мисли су ми се тада „сударале“ у глави, али срећом, најдоминантнија је била жеља да се опоравим и вратим се кући, својој породици. Уз помоћ медицинских техничара и доктора са Клинике интензивне медицине УКЦ РС у томе сам и успео – прича Никола.

А све се дешавало невероватно брзо.

Почетком октобра прошле године Никола је био здрав и енергичан, посвећен послу, предизборној кампањи и својој породици - супрузи и беби, која је тада имала девет месеци.

Прве симптоме, због којих је посумњао на корона вирус, осетио је 11. октобра. Дрхтавица, осећај хладноће, умор, отежано дисање, кашаљ. Истог дана телесна температура му је скочила на 40 степени. Одмах је отишао у самоизолацију и јавио се лекарима.

Фото: Принтскрин

Кома

Упућен је на лечење у УКЦ РС. У наредних неколико дана је прикључен на респиратор, а потом на ЕКМО апарат.

- Касније, кад је све прошло, заинтересовао сам да истражим шта је заправо тај апарат, који ми је такорећи спасао живот. То је уређај који дословно замењује плућа. Моја су плућа отказала и прикључили су ме на тај апарат, који обогаћује крв кисеоником. Да га није било, умро бих – каже Никола.

Дана када је апарат дисао уместо њега Никола се не сећа, јер је био у индукованој коми. Међутим, његови родитељи, супруга и пријатељи се и те како сећају. У то време му је, уз сву медицинску негу и подршку апарата, била неопходна и трансфузија крви. Пошто има ретку крвну групу, А негативну, послан је апел дароваоцима крви да му притекну у помоћ. Одазвало се на стотине људи из свих крајева Српске, а Никола је и данас дирнут тим чином солидарности.

Дуг опоравак

Након буђења из индуковане коме, што је био први знак да му је кренуло на боље, Никола, како каже, неколико дана није могао да повеже мисли, да схвати где се налази и шта му се дешава. Пут до излечења и опоравка трајао је још дуго, а траје и данас. Прво није могао сам ни да седне на кревет, потом је уследила борба да, уз помоћ физијатара, стане на ноге, па рехабилитација у Заводу „Зотовић“.

Из дана у дан ми је све боље, али и данас, пола године након што сам се разболео, осећам последице: од од отежаног дисања до појачаног знојења – каже Никола. Током лечења је изгубио 25 килограма. У данима када је био при свести, гледао је, каже, својим очима како се људи пате и умиру.

- Било је, нажалост, људи и млађих од мене, који су изгубили битку – каже Никола.

Борба за дах

Сада, када врати филм, уз потресне слике којима је сведочио, уз све болове и осећај стравичне тескобе, најтеже искуство му је била - борба за дах.

- У неким моментима, и поред свих апарата који су ми асистирали у дисању, било је тешко. Невероватан је то осећај, покушавате да дишете, борите се, али не иде, као да нема ваздуха – прича Никола. Кроз шта је, за све те дане, док се он борио за живот, преживљавала његова породица, може, каже, само да наслути.

Касније је сазнао да их лекари нису заваравали. Знали су да су му шансе да преживи минималне. Мајка и супруга су инсистирале да га виде, последњи пут. Срећом, нису их пустили у његову болесничку собу.

- Никоме не бих пожелио да се са короном ,,упозна" на начин како смо се моја породица и ја упознали – поручује Никола.

Контакти на минимуму

Тешко му је, каже, поверовати да и данас, након више од годину дана борбе, толиког број људи који су преболовали корону и хиљаде оних који се са ковидом, нажалост, нису изборили, још има оних који не верују да је корона озбиљна опасност.

- Онима који и даље сумњају, поручујем само да се чувају и пазе – каже Никола.

Након лавовске борбе с короном Никола се враћа нормалном животу, али уз строге мере опреза. Контакте је свео на минимум, никуд не излази без маске, кад год је то могуће са саговорницима комуницира телефоном или преко онлајн платформи.

- Нарочито водимо рачуна о кућним посетама, које смо свели дословно само на чланове породице – каже Никола.

Вирус вреба

И Драган Сунарић (56), из Добоја, строго је водио рачуна о свом здрављу и сигурности своје породице. Од првог дана пандемије корона вирус је схватао озбиљно, избегавао је контакте, придржавао се свих мера, али се ипак разболио и за длаку избегао смрт.

- Никад не знате где можете покупити вирус, чак и када се чувате. Можда се то мени десило у болници, где сам недавно имао једну рутинску операцију на лицу. Можда, кажем, а можда се то десило и на неком другом месту. Вирус је одавно у заједници, вреба нас на сваком кораку – каже Драган и свима поручује: пазите се људи, не играјте се главом!

Иако је ратни војни инвалид, ампутирац без ноге, био је, каже, савршено здрав. И водио је рачуна о здрављу. Шетао је, дружио се с пријатељима, ишао на рекреацију – све до 21. марта, када га је корона за неколико сати оборила у кревет.

- Тог дана сам добио јаку температуру, два дана касније сам тестиран и потврдило се да сам ковид позитиван. Ишао сам пар дана у дневну болницу, примао инјекције, али стање ми се нагло погоршало - прича Драган.

За лек 800 евра

Већ 26. марта, пет дана након првих симптома, примљен је у болницу у Добој.

- Одмах ми је прикључен кисик, стање је било хаотично. Борба за живот је потрајала осам дана. Захваљујући мојој породици и докторима у болници, успео сам набавити две дозе лека „енкортена“, платио их 1.600 КМ (800 евра), али вредело је сваке паре. Мислим да ми је тај лек спасао живот – каже Драган.

Тврди да је имао и доста среће. Једва је његова породица набавила две дозе „енкортена“, који је ефикасан само ако се прими на време.

- У том часу у Републици Српској су у апотекама на располагању биле само три дозе тог лека: две у Фочи и једна у Добоју, тако да су моји успели да ми у рекордном року обезбеде терапију – каже Драган.

Између живота и смрти

Додаје да је бескрајно захвалан медицинском особљу, које се борило за његов живот, и пријатељима из Организације ампутираца УДАС, који су тих драматичних дана подржавали њега и његову породицу.

- Не сећам се свега. С времена на време сам губио свијест, био сам у бунилу, имао сам осећај да сам ни тамо ни овамо, да лелујам између живота и смрти. Језиво искуство. Најгоре је било кад ми на кратко скину маску са кисеоником, одмах бих губио свест, остајао без даха, напросто недостатак кисеоника удара право у мозак. Не дај боже ником да то доживи! Не бих веровао да је то тако страшно да нисам осетио на својој кожи – прича Драган Сунарић.

"Вакцинишите се"

У понедељак је, након 19 дана лечења, изашао из болнице, али борба за здравље још траје.

- Примам терапију код куће, одмарам, помало шетам, али још тешко дишем и тешко се крећем. Након завршетка лечења треба да идем у бању на рехабилитацију. Потрајаће све то још месецима, али важно је да сам се извукао. Многи нису – каже Драган.

Поручује свима да се чувају и придржавају се епидемиолошких мера и да се свако ко је у могућности обавезно вакцинише.

- Људи, учините све што можете да избегнете голготу какву сам ја прошао. Посебно поручујем особама са инвалидитетом да се добро чувају. Ако не може другачије, нека не излазе из куће док ова опасност не прође – каже Драган Сунарић из Добоја, који је за длаку избегао смрт, након што се заразио корона вирусом.

(Српскаинфо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

УСВОЈЕН ИЗБОРНИ ЗАКОН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Расправа у НСРС се одужила до два сата после поноћи