ЖЕТВА БАШ ПОРАНИЛА: Ратари увелико прикупљају летину на подручју Семберије

Б.Милошевић

20. 06. 2024. у 07:45

НИ најстарији Семберци не памте жетву пшенице половином јуна, двадесет дана пре оптималних рокова, али блага зима и сушно пролеће, спречили су даљи развој и потпуно налевање зрна, што ће опет допринети слабијем квалитету и нижој хектолитарској тежини.

ЖЕТВА БАШ ПОРАНИЛА: Ратари увелико прикупљају летину на подручју Семберије

Фото Б. Милошевић

Пробна мерења влажности зрна показују да је влажност испод дозвољене, и креће се од 11 до 13 процената, што је и један од услова за пријем пшенице у силосе.

За почетак, могло би се рећи да су ратари релативно задовољни почетком овогодишње жетве, али и ове, као и претходних година, откупну цену пшенице још нико не помиње. Пољопривредници најављују протесте уколико се у наредних седам дана не утврди цена овогодишњег рода, као и исплата подстицаја, како би несметано наставили жетву.

Из Удружења пољопривредника Семберије чуло се да у случају ниске откупне цене, која не покрива ни основне трошкове обраде, спремни су пшеницу просути по улицама.

Сретен Вучковић, начелник Оделења за пољопривреду у Градској управи Бијељина, каже да је нажалост сваке године исти сценарио за време жетве пшенице.

Приноси од пет до седам тона

ОВЕ године у Семберији је под пшеницом засејана на површини од 15.000 хектара, а први откоси показују да је хлебно жито солидног квалитета. Зависно од примене агротехничких мера, принос се креће од пет до седам тона по хектару, сем оних парцела где су пролетос глодари направили велику штету, као и недавне градоносне олује.

- Из Градске управе смо упутили позив на састанак Министарству пољопривреде РС, председнику Владе, Министарству спољне трговине како би заједно са млинско-пекарским произвођачима пронашли прихватљиво решење за све стране. Знамо ми да је пшеница берзанска роба, али исто тако и да је стратешки производ, и цела ова прича захтева један озбиљнији приступ - каже Вучковић.

Пољопривредници, због недостатка складишног простора, приморани су да "на слепо" млинарима предају пшеницу, не знајући када и колико ће добити новца за свој труд. Разочарани су што се након 10 месеци мукотрпног рада и бриге за пшеницу, и држава и млинари поигравају са њиховом муком.

- Реална цена која би покрила све трошкове обраде треба да буде 0,50 марака по килограму пшенице. Све испод тога, води нас у губитак, а на нашој грбачи зарадиће млинари и пекари. Није ми јасан овакав однос државе према хлебу... не морамо имати наранџе и киви, али пшеницу морамо, не можемо преживети без хлеба - кратко каже Милан Божић из Броца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ГОТОВО ЈЕ! Алекса Аврамовић напустио Партизан, позната и наредна дестинација