ИСПРАВКА - НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: Шта стоји иза америчке игре у БиХ? Праве се луди да би нас направили лудим

Срна

27. 01. 2022. у 15:30

Када би западне политичке кадрове задужене за БиХ подвргли Роршаховом тесту, сигуран сам да би сви у сваком цртежу препознали лик Милорада Додика, каже политиколог Ненад Кецмановић.

ИСПРАВКА - НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: Шта стоји иза америчке игре у БиХ? Праве се луди да би нас направили лудим

Фото: Илустрација

У ауторском тексту за Срну, Кецмановић наводи да би било смешно да не долази са глобално опасне адресе то што су САД почетком месеца поновиле санкције српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, а да се власи не досете, прошириле их и на, осим још неколико српских имена, извјесног Мирсада Кукића, локалног моћника из Бановића кога је и СДА искључила из својих редова.

Тако је протекторат, и у овом случају, "као и иначе", водио рачуна о националном балансу БиХ.

Понављање потеза у шаху се препознаје као дефанзивна тактика играча који, иако у слабијој позицији, блокира наставак игре пат позицијом. А шта стоји иза америчке игре у БиХ?

Можда, заузети Украјином и Тајваном, немају времена, енергије и ресурса, да се концентришу на Балкан, па рутински по инерцији вуку исте потезе? Или су амбициозним немачким савезницима препустили двориште ЕУ да би им доказали да нису дорасли задатку? Или ни једни ни други више немају идеју шта да ураде у БиХ.

Русија и Кина у Савјету безбедности УН не само да су зауставиле промоцију Кристијана Шмита за високог представника, него су и укинуле ОХР, заједно са бонским овлашћењима.

Уставни суд са контролним пакетом странаца се својим одлукама исувише компромитовао. ЕУ се, ем одметнула, ем сама са собом посвађала.

Милорад Додик и Кристијан Шмит

Бивша једина суперсила је тако остала без институционалних оруђа за уредовање у Босни и многи злослуте да би још једино могли да употребе оружје. У међувремену, ако ништа друго, преостају им санкције Додику, уз ризик да испадну смешни.

ЕУ им се ни први пут није придружила, као што неће ни други пут, јер гласови посланичких група у Европском парламенту условљени су формулацијом "ако Додик не промени своју политику", а до оперативних санкција води безнадежни пут до консензуса.

Претходна озбиљна расправа у телима ЕУ у коју би се укључили у најмању руку Мађари и Словенци, отворила би питање каква је стварно та Додикова, наводно опасна, политика.

Руководство Српске на челу са Додиком брани Дејтон, истрајније и одлучније од самих твораца и свих потписника споразума, а они кажу и слажу: "Не, Додик је тај који руши Дејтон".

Додик тражи дијалог у БиХ и нуди платформу за договор, а они кажу и опет слажу: "Не, са Додиком нема шта да се разговара јер са њим се може само силом". Додик каже да Српска тражи враћање уставних надлежности као услов да остане у БиХ, а они кажу и поново слажу: "А не, Додик у ствари спрема сецесију".

Закључак гласи – праве се луди да би нас направили лудим. И раније и сад говоре да је проблем "Додикова запаљива реторика", што значи да им не смета садржина него само форма.

Иако, наравно, није баш тако, сигурно је да ниже представнике суперсиле, какви углавном долазе у БиХ, иритира што Додик са њима комуницира на начин сразмеран њиховом реалном значају.

Ти чиновници из споредних ходника Стејт департмента навикли су да их на Балкану примају са страхопоштовањем. Када амбасадорка Викторија Нуланд каже "Ко ј… Европску унију" зато што је против обојене револуције у Украјини коју су Американци и направили, то онда није проблем.

Али, када Додик одговори изасланику Ескобару о пријетњи санкцијама у маниру амбасадорке Нуланд, онда је то велики проблем. Да ли би нешто помогло када би Додик запаљиву реторику замијенио снисходљивом реториком? Напротив, понашали би се још безобразније.

Сада у образложењу санкција кажу "Додик гуши медије и опозицију". Нигдје у свету не постоји систем који гуши медије, а у којем деценијама делује једна ТВ кућа са националном фреквенцијом, која се безмало током читавог дневног информативно-политичког програма искључиво бави недоказаним оптужбама против изабраног председника.

Седница Народне скупштине фото Новости

Српска, дакле, срећом, није простор у којем се гуши слобода медија, али зато се у Српској не догађа да "дубока држава" онемогући изабраном предсједнику да се обрати јавности.

У Републици Српској, такође, постоји врло развијен вишепартијски систем са коалиционом владом и снажном опозицијом, и, срећом, не постоји двопартијски систем без опозиције, који се још читавом свијету силом намеће као узор демократије.

Из земље која му је увела санкције такође кажу: "Додик је огрезао у корупцији".

А у тој истој земљи, према званичној статистици, током пандемије је седам милиона становика спало на ивицу глади, док је њена привредна, политичка и медијска елита удвостручила имовину у милијардама долара. А истовремено та иста земља предводи борбу против корупције не само на Балкану и уводи санкције Додику због недоказане корупције.

Најзад, бошњачко-хрватска Федерација већ више од три године нема владу, док се премијеру у техничком мандату суди због афере "Респиратори".

Мостар је од рата територијално-етнички подељен град. Хрвати најављују бојкот избора јер више неће да им Бошњаци бирају националне представнике. А они кажу: "Све је то зато што је Милорад Додик покварио Драгана Човића".

Неретко ће дометнути да је и Александра Вучића, односно Србију, увукао у "босанске невоље".

Укратко, Додик је за вокални ансамбл САД и неколико западних земаља постао метафора свих њихових, како и сами признају, фрустрација због неуспјеха у Босни. Зашто?

Прво, дозлабога компликовану ситуацију у БиХ тешко је објаснити и неупућеним људима у ЕУ и САД, па је лакше упрети прстом у конкретну особу са именом и презименом, који припада и онако сатанизованом српском роду.

Фото: пиxабаy

Друго, још теже је босанску енигму разрешити тако да буду задовољни не само Хрвати, Срби и Бошњаци него и САД, ЕУ, Русија, Кина, Британија и Турска, па је најлакше оптужити Додика, српског бунџију против новог међународног поретка, који је постао познат и ван граница БиХ.

Треће, за полуупућене каквих није мало ни међу онима који арбитрирају у светској политици, треба морално поједноставити проблем подјелом на добре момке Бакира /Изетбеговића/, Жељка /Комшића/ и Шефика /Џаферовића/ и "лошег момка Милета".

У клиничкој психологији се масовно користи Роршахов тест. Ради се о серији безобличних црно-бијелих мрља, а пацијент, на питање на шта га асоцирају, треба у њих да пројектује неко значење.

Када би западне политичке кадрове, задужене за БиХ, подвргли Роршаховом тесту, сигуран сам да би сви у сваком цртежу препознали лик Милорада Додика.

Додик је постао њихова опсесија и ноћна мора, те шта год се у Босни лоше догоди они ће иза тога препознати њега. Шта ли тек мисле о народу који Додика и његову странка, што на општим што на локалним изборима, бира већ десетак пута заредом.

Колико год се опозиција трудила да умањи значај Милорада Додика за опстанак Републике Српске, посебно у изборној години, колективни Западни Голијат ствара фаму о Давиду из Лакташа и практично ради кампању за његов још један мандат.

Фото АП

Како је после 5. октобра открио Вилијам Монтгомери, САД су за рушење Милошевића уложили 50 милиона долара а, како су још прошле године најавили, у јесење изборе у Српској инвестираће у опозиционе странке, медијске спонзоруше и колаборантске НВО свега осам милиона долара.

Јесте Српска мања, а њихови сарадници јефтинији, али биће ипак премало.

И да не заборавимо - санкције против Алтернативне телевизије представљају скандал који заслужује посебан осврт. Утолико више што су пропраћене срамотном тишином колега новинара из осталих медија, не само у Српској. А "Репортери без граница", наравно, ни да бекну, закључио је професор Кецмановић.

НАПОМЕНА: 

Портал Раскринкавање.ба у својој анализи указао нам је на следеће:

Кецмановићеве тврдње да су Русија и Кина “блокирале незаконито именовање Шмита у Њујорку”, то јест да су “укинуле ОХР и Бонска овлаштења”, немају никакво утемељење у чињеницама, те их је оценио као лажну вест.

ШТА СУ ЧИЊЕНИЦЕ: 

Јесу ли Русија и Кина укинуле ОХР?

Кецмановић је у ауторском тексту за Новинску агенцију Срна, 27.1.2022, а који је наш портал пренео, изнео нетачну твдњу да су Русија и Кина у Већу сигурности УН-а “зауставиле промоцију Шмита као високог представника", те додао још једну – да су укинуле ОХР:

Русија и Кина у Савету безбедности УН не само да су зауставиле промоцију Кристијана Шмита за високог представника, него су и укинуле ОХР, заједно са бонским овлашћењима.

У јулу 2021. године, Русија и Кина креирале су резолуцију којом се тражило затварање Уреда високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини, коју Веће сигурности УН-а није усвојило. Резолуција је предвиђала одузимање бонских овласти високом представнику у Босни и Херцеговини те ограничавање мандата Кристијана Шмита до 31.7.2022, након чега би се Уред високог представника у Босни и Херцеговини затворио. За резолуцију су гласале Русија и Кина, а осталих 13 чланица Већа сигурности биле су суздржане, чиме она није добила довољну подршку да би ступила на снагу.

ОХР и бонска овлаштења, дакле, нису укинути – иако се такав покушај десио.

Уред високог представника (ОХР) је ад хок међународна институција одговорна за надгледање проведбе цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума, којим је 1995. године окончан рат у Босни и Херцеговини. Функција високог представника је, како се наводи на веб страници ОХР-а, успостављена у складности са Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини, а високи представник сарађује са грађанима/кама и институцијама Босне и Херцеговине те међународном заједницом како би осигурали да се Босна и Херцеговина развије у мирну и одрживу демократску земљу, на путу ка интеграцијама у еуроатлантске институције.

На веб страници ОХР-а је такође објашњено које услове бх. власти требају испунити како би се ОХР затворио, односно шта је програм 5+2. Наиме, политички директори Управног одбора Вијећа за проведбу мира су на састанку у Бриселу 2008. године утврдили пет циљева и два захтева које органи БиХ требају испунити пре затварања Уреда високог представника. 

Програм 5+2 и даље није испуњен, а ОХР и даље постоји. 

БОНУС ВИДЕО: 

Инцков закон - крај Српске или распад Босне

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)