ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ "ПОЈЕО" 37 МИЛИОНА: МУП Српске ове године разоткрио и пријавио 315 случајева разних малверзација

О. МАТАВУЉ

14. 08. 2021. у 11:00

МИНИСТАРСТВО унутрашњих послова РС ове године разоткрило је 315 случајева привредног криминала којима је којима је причињена штета од чак 30,98 милиона марака!

ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ ПОЈЕО 37 МИЛИОНА: МУП Српске ове године разоткрио и пријавио 315 случајева разних малверзација

Фото МУП РС

Портпарол МУП РС Мирна Миљановић каже да су за седам месеци надлежним тужилаштвима достављена 183 извештаја против 278 особа за које се сумња да су стекле имовинску корист у износу од 17,75 милиона КМ.

- Откривено је 24,5 одсто више кривичних дела привредног криминалитета, док је причињена штета већа за пет пута у односу на исти период прошле године - каже Миљановић.

Статистике МУП РС указују да се износ причињене штете из године у годину расте. У 2020. привредни криминал је "појео" 41,85 милиона марака, а 2019. године 28,69 милиона.

Највише откривених случајева односи се на злоупотребе службеног положаја и овлашћења, и то најчешће вршилаца јавних функција, затим несавестан рад у служби, те проневере и утају пореза.

Тако су се међу пријављенима ове године нашли некадашњи министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленкo Савановић (СПС), бивши в. д. директор "Путева РС" и лидер ДНС Ненад Нешић, начелник Козарске Дубице Раденко Рељић, директорка Агенције за посредничке и финансијске услуге (АПИФ) РС Јелена Ћетковић, и некадашње руководство ШГ "Борја" из Теслића на челу са директором Стојаном Божићем... Највећа штета од 12,25 милиона марака односи се на предмет у вези са незаконитостима узимања новца од Бобар банке, за шта су осумњичене две особе.

ИСТРАГА Горан Маричић, Фото ПУ РС

Горан Маричић, директор Пореске управе РС, каже да је и рад њихових истражитеља ове године интензивнији него лане.

- Одељење за истраге и обавештајне послове ПУ РС је за седам месеци тужилаштвима доставило 19 извештаја против пореских обвезника због постојања основа сумње да су чињењем кривичних дела оштетила буџет РС за око 6,2 милиона марака, што је за два милиона више него лани - рекао је Маричић.

Највише извештаја, чак 15 ПУ РС је поднела због кривичног дела утаје пореза и доприноса у износу од 5,5 милиона КМ. Међу њима се издваја истрага против одговорних у предузећу "Маремонт" из Бијељине Радета Узелца из Словеније и Јована Матића из Хрватске. Они се терете да су радницима, ангажованима на пословима у Италији, исплаћивали дневнице за службена путовања и накнаду за коришћење сопствених аутомобила у пословне сврхе као неопорезиве исплате. На тај начин избегли су плаћање пореских обавеза у износу од 1,67 милиона КМ.

Извештај Мирна Миљановић, Фото Д. Поздеровић

Синиша Вукелић, са портала "капитал.ба", сматра да су стање у правосуђу, политички утицаји, селективне истраге створиле погодно тло за бујање корупционашких јавних набавки, али и релативно лако и некажњиво прање новца у БиХ.

ПРАЊЕ ЕУ НОВЦА

СИНИША Вукелић истиче да непримењивање закона и преплитање надлежности омогућава да се у БиХ унесе огромна количина новца и кроз легалне послове добије потврда о његовом пореклу.

- Тај новац не долази само из земаља региона, које нису чланице ЕУ, већ напротив највећи новац доносе држављани ЕУ како би, не само опрали новац, већ и избегли високе порезе у својим земљамама - истиче Вукелић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?