ДОСТОЈАН ПАНЧИЋЕВОГ ДЕЛА: Професор др Миленко Ћурчић предложен за награду "Капетан Миша Анастасијевић"

В. Митрић

11. 06. 2021. у 12:22

ПРОФЕСОР емеритус др Миленко Ђурчић из Бијељине,који је чедо Универзитета у Београду, предложен је за награду „Капетан Миша Анастасијевић“, за највиша научна достигнућа,које додељује новосадска Медиа инвент са универзитетима у Новом Саду, Београду и Бањалуци и привредним коморама Републике Српске и Србије.

ДОСТОЈАН ПАНЧИЋЕВОГ ДЕЛА: Професор др Миленко Ћурчић предложен за награду Капетан Миша Анастасијевић

ФОТО: В.Митрић

Ћурчића су за ово престижно признање предложила група академика Српске краљевске академије научника и уметника,која наставља традиције оне академије на чијем је челу био његов чувени колега Јосиф Панчић.

Сенат Универзитета Источно Сарајаво,који има 28 чланова међу којима су и ректор и сви његови најближи сарадници, одлучио је, недавно,и то једногласно, да се у почасно звање професор емеритус прогласи редовни професор др Миленко Ђурчић, са Пегагошког факултета из Бијељине, знаменти научни делатник,врстан професор биологије и сродних јој дисциплина, човек који је пронашао, уредио и представио природно станиште Громижељ у Велином Селу,код Бијељине, које је заштитила Влада Републике Српске.

Иза професора Ћурчића је блистава просветна и научна каријера,чиста као суза. Пуне четири деценије је универзитетски професор, где је прошао све „станице“ од асистента до редовног професора.

Остао је Тузли запамћен, као млад, изузетан гимназијски професор, који се убрзо „отиснуо“ у универзитетске воде.

Један је од оснивача, пре више од четврт века, Учитељског факултета у Бијељини,који је део Универзитета у Источном Сарајеву.

Упитан колико му значи ово највише универзитетско звање, професор Ћурчић каже да сама чињеница кога је доделио и то једногласно, чини га срећним и задовољним, додаје да само звање говори све, јер се додељује само истакнутим редовним професорима на Универзитету , који су научно истраживачким радом на Универзитету и који имају међународну научну репутацију,и дали су велики допринос у раду са студентима, којима је  сам предавао годинама.

- Види се у извештају да су студенти увек оцењивали одличном оценом, што је за мене велико признање, а удружно са овим од најеминентнијих колега, чини ми моју каријеру баш онаквом какву сам желео кад сам прво у Београду завршио Биолошки факултет на ком сам магистрирао и докторирао -каже професор Ћурчић.

-Ово је признање и за моје дивне професоре,са Биолошког факултета у Београду,од којих сам стечена знање пренео на бројне генерације мојих студената,са којима се,с разлогом поносим, јер су и њихови успеси, на неки начин, део мене.

Ту,наравно, и пуна подршка коју сам имао од мојих дивних родитеља и,касније, од моје најуже породице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)