ПРЕПОЗНАЛИ БРАЋУ У НЕСРЕЋИ: Преко моста спаса у Новом Граду августа 1995. прешло више од 120.000 избеглих Крајишника (ФОТО)
ОД првог дана "Олује" злогласне акције хрватске војске и полиције, унесрећени Срби из Републике Српске Крајине били су принуђени данапуштају своја вековна огњишта. Њих око 250.000. У тим конвојима очаја и туге било је и више од хиљаду беба... Уплашени, ојађени, измрцварени, гладни и жедни, ишли су у неизвесност и данима тражили спас. Неки га нису дочекали, умирали су у колонама од изнемоглости и препуклог срца, од бомби острашћених нељуди - хрватских пилота којима су ови невољници били легитимне мете. Сахрањивани су поредпута, по њивама...
Фото: Д. Миловановић
Сви путеви до какве такве сигурне луке у Републици Српској, прогнанике из Лике и северне Далмације, са Баније и Кордуна, водили су до само две сабирне тачке. До два моста спаса - једног у Босанском Новом (данас Нови Град) и другог узводно у Мартинброду, оба на Уни немирној. Тог августа 1995, њоме још није био протекао ни сав бол и јад који је носила и памтила од Другог светског рата, а већ је дошао нови... Да није било тих мостова, да су пре тога у борбама срушени, ко зна колико би било жртава у несрећном крајишком егзодусу.
Фото: Д. Миловановић
Прошле су три деценије, али памћење није. У Новом Граду и данас су жива сећања на те тешке дане. Готово половина избеглих, њих више од 120.000 прешло је мост између Двора на Уни и Новог, и прву чашу воде и кору хлеба добило у овом граду, први сан на очи дошао им је у овој вароши на ушћу Сане у Уну и самој измученој од рата који је увелико трајао и разарао га, али није убио душу његових житеља.
СВЕЋЕ ОД ЦРКВЕ ДО ПОЛА МОСТА
Фото: Д. Миловановић
ДОСТОЈАНСТВЕНО и са пијететом овај град годинам обележава сећање на егзодус свог народа. Сваког 6. августа, а ове године данас, после помена, од цркве до половине тог "моста спаса", са обе стране улице стоји човек до човека са упаљеном свећом у рукама. Ова својеврсна колона памћења дуга је по 200 метара са једне и друге стране улице. Потом у Уну са моста спуштају венце за оне који до уточишта нису стигли... Данас ће упалити и 1.903 свеће на још 30 метара: 1.903 свеће за страдале у "Олуји" чија се имена знају, а 30 метара су симболика за три деценије од ове геноцидне акције.
- Људи из Новог Града износили су све што су имали, често и последње што су у кући од хране имали да пруже људима у колони. Препознали су брата у несрећи, пригрлили га најјаче што су могли - прича за "Вечерње новости" Недељко Лајшић, из Новог Града, сниматељ некада Српске РТВ, данас РТ РС. - Имао сам тада 23 године, радио сам, снимао те потресне кадрове. Али све што сам забележио није могло и не може да дочара несрећу прогнаника. Неки од њих су у Новом и одахнули мислећи да је крај опасностима од хрватских бојовника, али њихови авиони прешли су границу и неке од Крајишника убили у неколико километара удаљеној Сводни...
Било је, каже Недељко, и трактора и запрега и мотокултиватора са приколицом пуних унесрећених људи:
- Никада нећу заборавити једну мајку која је у трактору превозила мртвог сина, никада... Ни избезумљене људе код којих се и поред свега видела неусахла нада да ће се вратити својим кућама, али, нажалост, за већину је то био пут без повратка...
Фото: Принтскрин РТРС/ Н. Лајшић
Тог несрећног августа 1995, Дубравка Малеш је била цурица од непуних 14 година, али страдање свог народа, каже, заувек ће памтити.
- Сећам се да су старији говорили: "Пада Книн, пада Крајина, кренула је катастрофа". Сећам се колона и колона трактора који су прелазили мост, дечака који су их возили. Један трактор је чак имао две приколице, на њему људи, ствари... Питала сам тада мајку шта се то страшно дешава, а она ми је казала: "Не стај ни на чију муку, ако не можеш да помогнеш. Видиш да народ бежи, дошло им до грла. Свој живот спасавају" - прича нам Дубравка.
Фото: Принтскрин РТРС/ Н. Лајшић
Видела је каже непрегледне колоне унесрећених, које као да су стајале у месту, паралелно по две-три. Много "тамића", поред једног од њих била је привезана крава са телетом...
"НОВОСТИ" НАЈБОЉЕ ПАМТЕ И ПИШУ
Фото: Д. Миловановић
У НОВОМ Граду срели смо и Милана Пашића. Журно је ходао и носио тек купљене "Вечерње новости". Питали смо га да нам каже своје сећање на дане када су се у Нови Град сливале колоне прогнаника из Крајине. А он нам је кратко одговорио:
- "Новости" најбоље пишу и памте. И у то зло време и данас су уз свој народ. Ја живим у Хрватској, ту преко овог моста, у Двору на Уни, али баш зато што су "Новости" такве какве јесу свако јутро пређем мост и дођем у Нови Град да их купим.
- Једна девојчица седела је на троношцу у приколици, још памтим колико је била уплашена. Чврсто је држала крпену лутку са наранџастом косом и плакала... А, једна млада жена у приколици мотокултиватора листала је албум са сликама и јецала - причала нам је Дубравка док и њој потресеној овим сећањем нису потекле сузе...
Фото: Д. Миловановић
Памти Нови Град и памтиће. Јер, како кажу Новљани, на забораву се не гради будућност.
БОНУС ВИДЕО:
"СТАЗЕ КОСМЕТА": Ђаковица - Епизода 1
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)