ЖЕЛИМО ДА НАША МАША РАСТЕ У ПРИЗРЕНУ: Марко и Маја Ћурчић изабрали да свију породично гнездо у Душановом граду на Бистрици
БЕБА Маша Ћурчић, са непуну годину, најмлађи је наш сународник у Призрену. Њени родитељи Марко и Маја пре десетак година одлучили су да остану у престоном граду цара Душана и кажу да су га заволели и не желе да га напусте.
Канцеларија за КиМ
По завршетку средње медицинске школе Марко није могао да се запосли у струци у Грачаници и био је принуђен да се сналази како уме. Радио је пет и по година на грађевини у манастиру Високи Дечани, а онда му је 2012. владика Теодосије помогао да се запосли као економ и возач у обновљеној Призренској богословији.
- Призрен сам заволео не само због његове лепоте, већ због мира који сам овде пронашао - каже Марко за "Новости". - Рођен сам почетком деведесетих у околини Грачанице, проживео сам све кризе и ратове као дечак, па ми живот са дозом предострожности није непознат. У Призрену има Турака, Горанаца, наравно и Албанаца. Разговарамо на српском језику који они зову бошњачки. Живимо нормално, колико нам услови дозвољавају. За све ове године нисмо доживели ниједну непријатност.
Канцеларија за КиМ
Вујовићева: Желимо да нас буде више
ДЕЛЕГАЦИЈА Српске листе, потпредседник проф. др Тања Вујовић, др Ружица Божовић и председник Уније жена ове листе Слађана Рашић посетиле су јуче породицу Ћурчић и малу Машу.
- Овом посетом желимо да покажемо да се бринемо за сваког Србина и Српкињу и о свакој српској породици у свим деловима Косова и Метохије и да желимо да нас буде више - истакла је Вујовићева и додала да им је част што су поклон уручили малој Маши, најмлађој Српкињи у Призрену.
Машини родитељи Марко и Маја захвалили су се на поклонима.
- Много нам значи оваква подршка, да знамо да нисмо сами - рекао је Марко Ћурчић. - Свим Србима који живе јужно од Ибра значајна је свака топла реч подршке и хвала држави Србији и Српској листи што брину о сваком Србину. Надам се да ће доћи нека боља времена и да ће Срби остати и опстати на својим вековним огњиштима.
Д. З.
У Призрену је Марко упознао Мају, девојку из Подгорице која је у град дошла да помогне сестри и, како каже, случајно остала заувек. Пре деценију су се срели и догодила им се љубав. Одлучили су да срећу граде у граду где реч "остати" значи храброст и тврдоглавост. Венчали су се пре осам година у манастиру Грачаница, а пре мало више од 10 месеци добили су Машу.
- Услови за живот су добри. Имамо пристојна примања од којих можемо да живимо - каже Марко.
У њиховом дому, смештеном у кругу Богословије, све одише једноставношћу. Ту се слави сваки мали тријумф: Машин први зубић, њен осмех када се пробуди, тренуци који дају смисао њиховом животу.
- У Призрену живи свега петнаестак Срба, углавном старци и старице - прича Марко. - Виђамо се макар једном недељно у цркви на литургији. Сви смо усмерени на цркву и Богословију. Али, радује ме што, осим Маше, у граду има још петоро српске деце. Отац Јован, старешина Храма Светог Ђорђа има три сина, а свештеник Владан из Богородице Љевишке две ћерке. Баш та деца нам дају снагу и наду да будућност овде постоји. Било би боље кад би било још српских кућа у Призрену. Било би другачије. Али, тако је како је. Наш живот је борба непрестана.
Канцеларија за КиМ
Богословија
БОГОСЛОВИЈА није само образовна установа, она је центар окупљања Срба у Призрену. Владика Теодосије је уложио огроман напор да је обнови и све се у њој вратило на своје место - каже Марко.
Некада центар српског царства Призрен се сада ослања на малобројне Србе који га воле бескрајно и у њему остају.
- Не желимо да одемо, осим ако не будемо приморани због Машиног школовања - каже Марко. - Она је још мала, тако да имамо времена да размотримо шта ћемо и како ћемо. Али искрено, овде је наш дом, и не бисмо волели да га напустимо. Кад Маја и ја разговарамо о будућности, последња опција нам је да одемо из Призрена.
Живот у Призрену је леп, али носи своје изазове. У овом граду нема српске школе, нити амбуланте.
- Ако се, на пример, дете прехлади, или се ми разболимо, или наши ђаци у Богословији, морамо да путујемо 90 километара у једном смеру до лекара у Грачаници, Лапљем селу. Школе, болнице, српске институције, све је далеко. Није лако, посебно зими, али научили смо да се сналазимо. Имамо своје аутомобиле и организујемо се како знамо и умемо. Свакодневни изазови нас не обесхрабрују - говори Марко док Маша, која ће 28. фебруара напунити годину, већ прави прве, неспретне кораке у дворишту Призренске богословије...
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)