"ПРАВЕ" КЛОН ПРОКУПЦА: Наши истраживачи раде на значајном пројекту са колегама из Шпаније
НАШИ истраживачи са Пољопривредног и Биолошког факултета, Института за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино из Ла Риохе у Шпанији, тренутно раде на пројекту под насловом "Генетичка карактеризација прокупца: нови ресурси за одрживу и климатски отпорну српску винску индустрију".
Фото: С.Тодић
Пројекат траје наредних годину и по дана и свакако ће допринети унапређењу нашег винског сектора, а посебно наших старих аутохтоних сорти.
Према речима руководиоца пројекта проф. др Славице Тодић, са Пољопривредног факултета, "прокупац" је наша веома стара и најзначајнија аутохтона сорта. Интересовање за њено гајење и производњу вина је из године у годину све веће. Најбројнији чокоти су у Жупи, Топлици и Шумадији.
- Наша истраживања предвиђају секвенцирања генома 10 "клонова" прокупца, што ће дати увид у њихову генетичку структуру и варијације омогућујући будућу клонску селекцију варијетета најбоље адаптираних на климатске промене и са потенцијално најбољим квалитетом вина - објашњава професорка Тодић. - Циљ нам је да овим истраживањима издвојимо чокоте који ће бити полазна основа за прозводњу серификованог клонског садног материјала прокупца који ће бити доступан свим заинтересованим винаријама.
Волнијев хербаријум
МИНИСТАРСТВО пољопривреде, водопривреде и шумарства, у периоду 2020-2022. године, финансирало је пројекат "Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века", током кога је истражен део наше природне и културне баштине која се односи на старе чокоте винове лозе у најзначајнијим српским виногорјима. Посебно је значајан Волнијев хербаријум из Сремских Карловаца, који чува више од 100 хербаризованих примерака сорти винове лозе, гајених на Фрушкој гори у периоду 1812-1824. године, а што представља другу такву најстарију колекцију у свету. Пронађено је девет потпуно непознатих и 49 генетичких профила, које вероватно осликавају део наше винске средњовековне историје.
Учесници пројекта истичу да ће климатске промене, у наредним годинама, довести у питање гајење бројних интернационалних сорти у винским регијама у којима тренутно доминирају. Као једно од решења виде истраживања регионалних сорти које су боље адаптиране на локалне услове.
- Неке од њих, које су у прошлости биле више распрострањене код нас, још увек се комерцијално гаје у мањем обиму, али је неопходно побољшати њихове особине - каже проф. др Вера Ракоњац, са Пољопривредног факултета. - Други правац истраживања су стари чокоти који представљају остатке наше винске историје и преживели су вероватно векове без било каквих наших интервенција. Постоји могућност њихове ревитализације и комерцијалне производње.
Научни саветник са Института за мултидисциплинарна истраживања Мирослав Николић каже да претходна истраживања, публикована у угледном међународном научном часопису "Frontiers in Plant Science", показују да је "прокупац" заиста веома стара сорта.
- Оно што је посебно занимљиво је да је зачинак крајински, такође наша аутохтона сорта, потомак прокупца - каже Николић. - У претходним истраживањима нисмо успели да откријемо родитеље, односно педигре прокупца, па је то, такође, један од важних циљева овог пројекта.
Дописни члан САНУ проф. др Жељко Томановић истиче да се узорци старих чокота маркирају и по нашим манастирима и црквама који чувају веома старе лозе, непознате старости и нејасног порекла, тако да се заиста очекују занимљиви резултати.
- Велики изазови које носе климатске промене се могу ублажити применом научних истраживања и геномских технологија - наводи професор Томановић. - Најзначајније винске земље у Европи улажу значајна средства у истраживања и унапређење винског сектора између осталог и кроз ревитализацију старих аутохтоних сорти за које се очекује да могу бити много отпорније на промене климе од конвенционалних широко гајених сорти.
Пројекат финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а реализује ACDI/VOCA преко пројекта "Велика мала привреда".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ПРЕТИЛИ МУ НОЖЕМ И ПИШТОЉЕМ: Детаљи отмице Даниела Кајмакоског - пронађен везан на задњем седишту аутомобила
ПЕВАЧ Даниел Кајмакоски је 7. фебруара отет након наступа у Београду, а како се претпоставља, отмичари су страни држављани.
09. 02. 2026. у 08:45
ЗАПАД У ШОКУ! Цела Русија слави, ово је чекала од 2022!
Откако је почео рат у Украјини, или како то Руска Федерација зове "специјална војна операција", Русија је била на мети многобројних санкција. Добар део њих се односио и, још увек, односи се на спорт, али... ствари се мењају. И то више не полако.
09. 02. 2026. у 12:24
ОДРЕЂЕН ПРИТВОР ОСУМЊИЧЕНИМА ЗА БОМБАШКИ НАПАД НА КУЋУ ЗДРАВКА ЧОЛИЋА: Ево колико би могли да остану иза решетака
ВИШИ суд у Београду огласио се званичним саопштењем поводом бомбашког напада на кућу певача Здравка Чолића, а у оквиру истраге ухапшена су тројица осумњичених.
09. 02. 2026. у 12:56
НЕОСВОЈИВА ЗГРАДА: "Немци имали више жртава него у Паризу!" Нацисти два месеца безуспешно опседали Павловљеву кућу - Хитлерова ноћна мора
СТАЉИНГРАДСКА битка једна је од најпознатијих битака Другог светског рата. Опсада града која је трајала од 23. августа 1942. до 2. фебруара 1943. године довела је до неколико промена снага између сукобљених страна. Совјети су прогласили својом крајњом мисијом да се одупру нападу сила Осовине на Стаљинград - град који је носио име њиховог вође, Јосифа Стаљина. Хитлер је такође видео симболички потенцијал и инсистирао је на заузимању града, без обзира на цену.
09. 02. 2026. у 17:57
СПРЕЧАВА КЛИЈАЊЕ: Ово је НАЈБОЉИ начин за чување кромпира
КАКО БИ кромпир задржао свежину и квалитет, важно је да се обезбеде адекватни услови за његово чување.
09. 02. 2026. у 09:37
КИМ КАРДАШИЈАН ИМА НОВОГ ДЕЧКА! Довела га на Супербоул, Амери затечени! (ВИДЕО)
Најновије вести из света "шоубизниса" изненадиле су многе.
09. 02. 2026. у 13:26
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду
РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.
09. 02. 2026. у 11:26
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
НАЈВИШИ ЧИН МОНАШТВА У ПРАВОСЛАВЉУ: Ко су Схи монаси?
ОВО пострижење назива се „другим крштењем“, постризавани се очишћује од свих грехова и постаје "син светлости“.
08. 02. 2026. у 09:25
Најновије из рубрике
СКЛАЊАО САМ МУ УГАЉ СА ЛИЦА...: Рудар Ненад је у јами, из загрљаја смрти отео свог колегу Драгана
ДУБОКО у метанској јами рудника Лубница, под светлом лампе која трепери на шлему, Ненад Ђорђевић (32) из Зајечара учинио је оно што се не учи - да реагује човечно и срцем. Када су се на његовог колегу Драгана Николова обрушиле тоне угља, без оклевања је кренуо да га избави, иако је знао да метан не опрашта ни варницу и да се живот мери секундама.
09. 02. 2026. у 14:00
ШАНСА ЗА ЖИВОТ - 65.000 ЕВРА: Тешко болесна Јована из Пирота требало би да прими руску вакцину против меланома
Јована Алексић из Пирота болује од тешког облика рака коже, са метастазама на плућима и мозгу.
06. 02. 2026. у 17:44
ЗЛАТНА МЕДАЉА "СРПСКОЈ РАТНИЦИ": Велики успех модног фотографа Павела Суровог на интернационалном такмичењу у Португалу (ФОТО)
ПОРТРЕТ "Српске ратнице", модног фотографа павела Суровог из Кисача, освојио је златну медаљу на интернационалном такмичењу у фотографији "Culture shot" у Португалији. Конкуренција је било врло жестока, а надметало се 3.030 фотогртафија из 46 земаља, које обухватају широк мозаик прича, емоција, традиција и тренутака забележених широм континента.
06. 02. 2026. у 15:21
ВЕК И ПО ПОМАЖУ БЕЗ ДАНА ПАУЗЕ: Црвени крст Србије обележава 150 година од оснивања и признавања од стране међународног комитета у Женеви
СРПСКО друштво Црвеног крста, данашњи Црвени крст Србије, основан је пре тачно 150 година у Београду, 6. фебруара 1876. у згради тадашње Дворане београдске општине. Иницијатива је потекла од мајора др Владана Ђорђевића, првог доктора хирургије у обновљеној Србији, начелника санитетске службе Врховне команде. Исте године, Србија је приступила Женевској конвенцији и наша организација је и званично призната од Међународног комитета Црвеног крста.
06. 02. 2026. у 10:00
МАРКАЛЕ УВЕЖБАНЕ У САД: Све је више доказа да су масакр у Сарајеву пре 32 године припремили ЦИА и тзв. Армија БиХ
НА сарајевској пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, услед експлозије "једне минобацачке гранате", погинуло је 68 људи, а рањено 144. Не чекајући да се утврде чињенице, сви западни медији су за ову трагедију окривили Србе, али данас, 32 године после, на основу многих извора, недвосмислено је потврђено да су Маркале 1994. дуго припремане - у Пентагону.
05. 02. 2026. у 15:45
Коментари (0)