МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА: Милорад Перић, времешни обућар из околине Параћина, још памти „златна времена“ за овај стари занат (ФОТО)
01. 06. 2024. у 18:30
ПОПРАВКА обуће један је од старих заната у нестајању, али не и за Милорада Перића, који упркос годинама које је нанизао (74) и данас често узима ципелу и чекић у руке!
Фото: З. Рашић
Цели живот био је обућар, и још увек је. Иако ће још мало па деценија како се пензионисао, кад год из оближњег Чепура, где живи, дође у Параћин и наврати у своју некадашњу радњицу, увек се појави неки познаник са оштећеном обућом у кеси.
- Поправим ако могу. Сад то чиним из задовољства и љубави јер још увек пронађем остатак неког материјала за поправку. Иначе је све мање обуће која се поправља јер су ђонови углавном готови, ливени. Скоро да се и не сећам кад сам на мушкој ципели урадио пенџета – прича, за „Новости“, времешни саговорник.
Виспреног ума, памти тачан датум кад се први пут срео са обућарством. Било је то 31. јула 1967. Имао је седамнаест година кад је отишао на овај занат и уписао двогодишњу средњу школу ученика у привреди (ШУП). У његовом одељењу било је шесторо будућих обућара и неколико четкара. Пре подне је ишао на посао - праксу у обућарску задругу у центру Параћина, а од 13 сати журио је у учионицу. И тако свакодневно.
Перић нам открива да је за обућарство то било пристојно време. Задруга је имала шездесетак радника, врхунских мајстора. Обућа се правила ручно и свако ко је хтео могао је ту да научи занат, да стекне знање и умеће. Израђивали су и ХТЗ обућу за Стаклару.
МОДА СЕ УВЕК ВРАЋА
Кад је о квалитетној обући реч, кожа никад не излази из моде мада је данас мање људи који могу да је себи приуште. Изливени ђонови такође ће једном постати прошлост јер се мода враћа, па ће бити више посла за обућаре, тврди Перић, који је својевремено завршио и курс за моделаре у комбинату „Борово“. Данас су у Параћину активна свега два-три обућара, а они најстарији одавно су у пензији.
Чим је завршио школу, Милорад се одмах запослио, постао је калфа. Потом је деценијама радио у параћинској обућари, некадашњој Фабрици „Петрус“, све док на њу није стављен катанац. У бараци од неколико квадрата успео је да отвори своју радњу. Посла је било баш много, а он је радио сву врсту обуће - лепљену, ковану, шивену, такозване флекс ципеле...
- У фабрици, док није пропала, био сам мајстор. Водио сам монтажу доњих делова обуће. Производња је прво била ручна, после машинска. Запослених радника смо имали око 200, повремено и више. У погону са две машинске траке шило се у две смене. Израђивали смо квалитетну кожну обућу, италијанске моделе јер смо имали партнера из Италије. Са својом радњом почео сам још из радног односа, заједно са супругом Радмилом која је такође завршила обућарство. Златно време било је док је радила фабрика штофова. Жене, кад пођу на посао, прођу поред наше радње и оставе нам обућу за поправку, а узму је у повратку. Данас, штофара је затворена, ципела за поправљање је све мање, баш као и обућара. И овај мој занат се гаси, а мало је младих који желе да га науче.
Без обзира на све и што је технологија израде обуће много другачија, Милорад тврди да од обућарства ипак може да се живи.
- Данас се махом патика носи, а ђонови на обући су ливени. Највише је то за једнократну употребу – носиш, износиш, па бациш. Ипак, има још квалитетне кожне сандале, ципеле, чизме. Јесте скупо, али је кожа закон за обућу. Тада се има шта поправљати, поготову на женским ципелама затреба флекница. Раније сам поправљао до хиљаду пари женске обуће месечно, мислим на флекнице. Има ту посла за доброг мајстора иако се сад више носи широка пета – наглашава, са носталгијом, наш саговорник.
САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА
Милорадова фотографија како поправља ципеле под називом „Обућар Миле“ ушла је у књигу уметничких фотографија старих заната „Сачувано од заборава“ ауторке Маје Стошић. Она је мајстор фотографије Фото-савеза Србије, а ту књигу објавила је 2013. године. Милорад је чува и њоме се поноси. Како и не би јер се, наглашава, нашао у друштву казанџија, пинтера, корпара, оштрача ножева, опанчара, сајџија, бомбонџија, содаџија...из целе Србије. То су све занати који нестају.
Овај вредни занатлија, мада у осмој деценији, бави се још и повртарством, али највише воли да се дружи са људима, због чега готово свакодневно навраћа у своју радњу. Сина јединца усмерио је такође на занат. Постао је врхунски металац. Јер, како Милорад, кога сви зову обућар Миле, тврди, сваки занат је златан. А добри мајстори данас су све траженији и тешко се до њих долази. З. Рашић
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НИШТА ОД БЛЕРА, МЕЊА ГА БАЛКАНАЦ У ОДБОРУ ЗА МИР? Трамп отписао Британца - арапске земље дигле глас
БИВШИ премијер Велике Британије Тони Блер више није у разматрању за кључну позицију у "мировном савету" за Газу који предлаже председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп, након што су се арапске и муслиманске државе, према наводима, успротивиле његовом учешћу, објавио је Фајненшел тајмс (ФТ).
09. 12. 2025. у 08:57
ВЕРИЛА СЕ ЈАНА БЈЕЛИЦА: Звезда "Тврђаве" рекла судбоносно "ДА" свом колеги (ФОТО)
ЈАНА Бјелица поделила је срећне вести на свом Инстаграм профилу.
10. 12. 2025. у 12:33
ТРАМП НИЈЕ ЗАОБИШАО АНГЕЛУ "Меркелова, направила си 2 грешке - и Немачка је сад земља криминала, баш као и Шведска"
ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп, навео је које су по његовом мишљењу две грешке које је направила Ангела Меркел у вођењу Немачке, а тичу се имиграције и енергетике и објаснио је какав је његов "приступ Европи".
09. 12. 2025. у 16:25
БАСТИЈАН СПРЕМАН ДА ОТКРИЈЕ ИСТИНУ О РАЗВОДУ: Добио понуду од милион и по евра, Ана све сазнала
ВОДИТЕЉКА је спремна да издвоји милион и по евра како би добила његову исповест “из прве руке”.
09. 12. 2025. у 08:15
НАКОН ТРАЧА ДА СЕ ВЕРИО СА ДЕЧКОМ У ЦГ Чеда се огласио: "Болеће га иако му није први пут" (ВИДЕО)
ПОЛИТИЧАР Чедомир Јовановић реаговао је на лажне наводе на друштвеним мрежама како је, због законских регулатива, верио свог пријатеља у Црној Гори.
09. 12. 2025. у 14:31
НАКОН ТРИ МЕСЕЦА - КРАХ: Родитељи бранили везу, Ана Ивановић познатог кошаркаша ОСТАВИЛА преко телефона (ФОТО)
АНА Ивановић је својевремено била у вези са српским кошаркашем Иваном Паунићем, међутим након три месеца уследио је раскид. Он је изјавио да га је бивша тенисерка оставила преко телефона.
10. 12. 2025. у 11:25
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Најновије из рубрике
ЛОБАЊА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА УКРАДЕНА У БЕЧУ: Александра Богдановић годинама на друштвеним мрежама објављује мало познате историјске чињенице
ПРОШЛОСТ на овим просторима ретко је била мирна, али је често билазаборављена. Управо је новинарска радозналост пре 12 година подстаклаАлександру Богдановић да отвори фејсбук-страницу "Историјски забавник" како би младима приближила скрајнуте и мало познате историјске догађајеи личности. У почетку је то био њен хоби, нешто што је радила из љубави, а сада је на друштвеним мрежама окупила око 340.000 пратилаца.
09. 12. 2025. у 16:20
ЕСТЕР ЈЕ РОЂЕНА НА МЕСТУ СМРТИ: Изложбом обележена 84. годишњица формирања логора на Старом сајмишту
РОДИЛА сам се у логору. Моји су били овде. Мајка је била у седмом месецу трудноће када ме је донела на свет. Било је два сата после поноћи. Стричеви су ме спасили. Имала сам само 900 грама, стриц ме је ставио у кутију за ципеле напуњену ватом и кроз ограду је додао другом стрицу. У логору нико није знао да постојим. То је морало да се крије од Немаца. На Старо сајмиште сам долазила и кад никога није било, а сад је овде лепо, топло и поправљено. Кад год сам долазила, било ми је тешко, а не могу да не дођем. Рат је највеће зло које човек може да створи. Није битно ко смо по националности, битно је да ли смо људи.
09. 12. 2025. у 16:19
ДУНАВ БЕЗБЕДНИЈИ ЗА ПТИЦЕ ТОКОМ СЕОБЕ: Низ заштитних мера са циљем да се спречи страдање птица на далеководима
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и Електродистрибуција Србије (ЕДС) део су вишегодишњег међународног пројекта LIFE Danube Free Sky на којем је у претходних пет година спроведен низ заштитних мера са циљем да се спречи страдања птица на преносним мрежама далековода дуж тока Дунава. На ову тему, 12. и 13. децембра биће организована и обука за грађане у Нишу.
08. 12. 2025. у 18:20
НАДИ СУ ДОБРИ ЉУДИ ЈЕДИНА НАДА: Деветомесечној Нади Станковић из Бољара код Власотинца потребна је помоћ да победи болест
Деветомесечна Нада Станковић из Бољара, села у околини Власотинца, болује од епилептичне енцефалопатије због чега касни у психомоторном развоју, а њена породица више није у стању да сама финансира сталне и бројне скупе терапије које јој олакшавају живот.
08. 12. 2025. у 12:15
ИМА НЕКОЈ КОЈ ЋЕ ГИ РАЗУМЕ: Милена Шовић, из Ниша, покренула први портал у Србији на призренско-тимочком дијалекту
Ни више од 8.000 километара удаљености од родног Ниша, као ни девет година живота у Чикагу, нису утицали на Милену Шовић да престане да размишља како може да помогне очувању призренско-тимочког дијалекта, како да га приближи младима, да разбије предрасуде и покаже свима на југу Србије да треба да се поносе, уместо што се стиде, начина на који говоре.
08. 12. 2025. у 12:08
Коментари (0)