ЗАБЕЛЕЖЕНИ ВАЖНИ ТРАГОВИ НАШИХ ПРЕДАКА: Истраживања о становништву, насељима и обичајима Старог Влаха у књизи из едиције "Корени"
БУДУЋИМ истраживачима, ђацима, студентима, професорима, али и радозналцима што трагају за пореклом, старим огњиштима и завичајем предака, као и обичајима, драгоцена сведочанства доноси књига "Стари Влах" приређивача Борисава Челиковића, недавно објављена у издању "Службеног гласника" и САНУ у Београду.
Фото Приватна архива
Књига "Стари Влах" је 53. од планираних 80 у едицији "Корени", која међу корицама сабира све значајне студије о пореклу и насељима српског становништва. Најпре су објављена истраживања о пределима у "срцу" Србије - Гружи, Лепеници, Такову, Колубари и Подгорини, па о Смедеревском Поморављу, Ваљевској Тамнави, Јадру и Рађевини, Ужичком крају, Средњем Подрињу, Млави и Хомољу, Крајини и Кључу.
Приређивач едиције "Корени" од њеног установљења пре деценију и по, Борисав Челиковић (1962), аутор више радова, у првом реду о рудничко-таковском крају, подсећа да је, захваљујући Јовану Цвијићу и његовим ученицима, који су деценијама неуморно прикупљали вредну грађу за "Српски етнографски зборник", остављен неизбрисив траг о постојању наших предака.
- Предеона целина Стари Влах нема јасно утврђене границе, али у ширем смислу обухвата области на југозападу данашње Србије северно од реке Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца северно од Сјенице. На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Старом Херцеговином, на југоистоку са Старом Рашком, на североистоку са Драгачевом и на северу са Ужичком Црном Гором. Разлози неутврђених граница су, пре свега у различитим историјским, административним и антропогеографским основама посматрања - истиче историчар Борисав Челиковић из "Службеног гласника".
Књига на близу хиљаду страница доноси студије посвећене златиборском, моравичком, нововарошком, прибојском и вишеградском Старом Влаху. Обрађено је 190 насељених места, а највише на подручју Ивањице (46) и Чајетине (37), затим Прибоја, Нове Вароши, Рудог и Вишеграда..
Прилози Драгише Лапчевића о знаменитим породицама у Златиборском и моравичком Старом Влаху, као и допуне које у свом раду доноси Марија Ђокић, поново су објављени после низа деценија.
Ученик Јована Цвијића Радоје Ускоковић започео је истраживања моравичког Старог Влаха по завршетку Првог светског рата, али су за крај значајна и вишедеценијска прикупљања грађе оца и сина Љубомира и Светислава Марковића. Наслањајући се на Цвијићеву антропогеографску школу, како истиче Челиковић, Марковићи пишу о сточарству, редовничким воденицама на Моравици, Студеници и притокама, те стругарама на Голији, али и славама и кумствима, уз карте насеља и податке о становништву.
Предео нововарошког Старог Влаха није антропогеографски истражен. То у одређеној мери, према речима приређивача, надокнађују прилози проте Јевстатија Караматијевића, објављени између два светска рата. Пред читаоцима су и необјављене белешке из 1924. године познатог антропогеографа, блиског Цвијићевог сарадника Љубомира Павловића. Записе о становништву у подгорју Златара прикупио је Душан Дрљача, док је Јасна Бјеладиновић Јергић аутор студије о српској народној ношњи у нововарошком крају.
Борисав Челиковић / Фото Приватна архива
Настојећи да не избледи траг истраживача, на страницама "Старог Влаха" су и записи о говору Старог Влаха из пера Видана Николића и Радосава Ј. Ђуровића, затим рад Босиљке Росић о Цвијићевој типологији старовлашког села и куће, као и Тихомира В. Ђорђевића о обичајима и веровањима.
Трагом Јована Цвијића
- ОСНОВУ едиције "Корени" чине студије објављене у "Српском етнографском зборнику" у оквиру којег су, по јединственој методологији Јована Цвијића, вршена антропогеографска истраживања насеља, порекла становништва и народних обичаја. Међутим, у књигама едиције објављују се и студије из других извора, пре свега из периодике, док се у поговору сваке књиге, указује на релеватне студије и расправе објављење у последњих пола века - наглашава Челиковић.
Задруге и капе
ДУШАН Дрљача пише у "Етнолошким белешкама о становништву златарског краја" да су крајем 19. и почетком 20. века породичне задруге биле економски ослонац села и имале по 20 и више чељади, као Иванковићи у Љепојевићима или Аврамовићи и Зекавице у Јасенову.
- Фамилије Пауновића и Обућина у селу Буковику су биле најјаче по броју кућа - 20. Некада се у селу говорило: "Кад би се побили Обућине и Пауновићи, не би имао ко да скупља капе".
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Тони дужан СПЕНСУ 100.000€? Скупљају паре да му помогну! Огласио се директор: "Тужићемо организатора вероватно, а они њега"
"ЗАБЛУДА је и то што за поврат новца упућују на Спенс, јер ми људе упућујемо ка организатору и онима који су продавали карте."
10. 03. 2026. у 18:38
"КРЕЋЕ ЕУТАНАЗИЈА ЗДРАВИХ" Нељудски потези странаца који беже из Дубаија - склоништа пуцају по шавовима
СВИ се још увек сећамо сцена са почетка рата у Украјини, када су људи бежали из земље носећи своје псе и мачке у наручју. Њихови љубимци били су чланови породице и нису намеравали да их се одрекну без борбе. Многима је присуство створења у наручју компликовало бекство из земље, али нису ни помишљали да је оставе.
10. 03. 2026. у 22:45
"ТУНЕЛ СМРТИ" Најопаснији на свету, повезује два града: Тотални МРАК, рупе, вода, отровни гасови (ВИДЕО)
ЗБОГ притиска да се саобраћајница што пре отвори и недостатка средстава, тунел је службено отворен за саобраћај 2006. године иако је био далеко од довршеног, без инсталиране расвете, вентилације и система за одводњавање.
11. 03. 2026. у 14:38
РАЗМЕНА ЗА ЕРДОГАНОВОГ РОЂАКА? Турци осудили хрватског капетана на 30 година затвора: "Случај Мустафе и Бекавца обавијен велом тајне"
ВРХОВНИ суд Турске потврдио је казне затвора од 30 година за капетана Марка Бекавца и првог официра Алија Албохарија са брода за расуте терете „Фенишан М“. Одлука је донета упркос апсурдној чињеници да је капетан пуштен на слободу у августу прошле године, док његов колега, осуђен по истим оптужбама за немар, остаје у затвору, јавља „Ситрејд Маритим њуз“ .
10. 03. 2026. у 16:44
Хришћански свештеник звао људе да се склоне у цркву, погинуо у нападу Израела! Одбио да напусти село смрти: "Храм је отворена, дочекаћемо да
"НИКАДА нисмо бежали и нећемо бежати ни сада."
10. 03. 2026. у 11:37
"ПРЕУЗИМАМ ОДГОВОРНОСТ ЗА СВОЈУ ОДЛУКУ": Андреана Ћекић се огласила после Огњенове изјаве да је више неће звати у емисију
АНДРЕАНА Чекић се огласила на свом Инстаграм профилу и објаснила због чега је у последњем тренутку отказала гостовање у емисији код Огњена Амиџића.
11. 03. 2026. у 12:38
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".
11. 03. 2026. у 16:26
ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег
СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.
11. 03. 2026. у 17:06
"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.
11. 03. 2026. у 13:59
Најновије из рубрике
НАЈБРОЈНИЈЕ ГЛУВАРА, И ОБИЧНИ ГАЛЕБ: ДЗППС објавило резултате зимског пописа птица водених станишта у Србији
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) током јануара је заједно са партнерима из више од 100 земаља учестововало у организацији јубиларног, 60. Међународног зимског пописа птица водених станишта (International Waterbird Census – IWC). И ове сезоне, три најбројније врсте биле су глувара, обични галеб, а после пар година смањења бројности, и лисаста гуска. На зимовању у Србији је по први пут потврђена једна нова врста – чапљица.
10. 03. 2026. у 15:58
ЏЕМПЕРЕ ИЗ СИРОГОЈНА НОСИЛЕ СУ И КРАЉИЦЕ: Недавно преминула Добрила Смиљанић , златиборске плетиље извела на светски модну сцену
ЧУВЕНИ џемпери из Сирогојна, по којима је ово мало златиборско село постало познато у свету, осталису трајно везани за име Добриле Смиљанић (1935-2026), рођене Васиљевић. Модни креатор и организатор народне радиности, жена која је златиборскеплетиље извела на светску модну сцену, преминула је у петак, а сахрањенау недељу у селу које је прославила.
10. 03. 2026. у 14:46
УЧА КОЛЕКЦИОНАР ДУПЛИРАО ЗБИРКУ: Параћинац Синиша Танић сакупио 14.500 хемијских оловака (ФОТО)
УЧИТЕЉ Синиша Танић, из Бусиловца, надомак Параћина, власник је невероватне колекције од 14.500 хемијских оловака. Збирка, можда највећа у Србији, зачета је 2012. године. Када су „Вечерње новости“, пре четири, о њој писале садржала је 6.000 оловака, а у међувремену се повећала скоро два и по пута.
08. 03. 2026. у 18:27
ПОДРШКА МАМАМА СА ДЕЦОМ У БОЛНИЦИ:Осмомартовска акција Новосађанке Нине Катане, у знак сећања на преминулу ћерку Нађу
МЕСЕЦЕ проведене уз болничку постељу свог маленог чеда, стрепње за њен живот у који је тек крочила, али и наду да ће успети да преброди здравствене тегобе, и на крају ипак, губитак ћеркице Нађе, Новосађанка Нина Катана, док је жива неће заборавити. Са жељом да сачува сећање на прерано изгубљену ћеркицу, рођену са тешком аномалијом, покренула је акцију „Мама ниси сама“, која ће овог осмог марта, обрадовати маме.
08. 03. 2026. у 13:22
БЛАГО БОКЕЉСКИХ МОРНАРА: У Конаку кнегиње Љубице отвара се изложба о најстаријој братовштини на свету
БОКЕЉСКА морнарица најстарија је постојећа поморска братовштина насвету, чији корени, према предању, сежу у 809. годину и доношењереликвија Светог Трипуна у Котор. Више од 12 векова! Пре неколико годинауписана је и на Унескову листу светске нематеријалне културне баштине.
05. 03. 2026. у 17:00
Коментари (0)