НИСУ МЕ ОТЕРАЛИ, ОВО ЈЕ МОЈ ДОМ: "Новости" са најстаријом Српкињом у Гњилану - Судски доказала да је на КиМ њена дедовина (ФОТО)

Јелена СТОЈКОВИЋ

03. 05. 2024. у 15:45

КУЦАМО на металну, оронулу капију кућерка у малој уличици која води из улице која се некада звала Стојадина Трајића, а сада Мајке Терезе.

НИСУ МЕ ОТЕРАЛИ, ОВО ЈЕ МОЈ ДОМ: Новости са најстаријом Српкињом у Гњилану - Судски доказала да је на КиМ њена дедовина (ФОТО)

Фото: Ј.С.

 Из оронулог кућерка чује се слабашни, али одлучни женски глас Милене Павићевић: "Ма бежите одавде, ово је моја кућа, не идем ја нигде".

Кад смо је именом дозвали бојажљиво је изашла на довратак, тешко вукући отечене ноге, на тренутак је настала пауза, а онда одговор: "Знам ја вас, били сте овде пре две године". Заиста, пре две године екипа "Вечерњих новости" посетила је дом најстарије Српкиње у Гњилану на Косову и Метохији. И тада је Милена говорила да док је жива на њеном се кућерку неће вијорити застава Албаније.

- Још сам жива, ноге отказују, али памет ме не издаје. Ево ме у 88. години, ни боље ни горе. Покушали су да ме преваре и да кажу да је кућа њихова, али на суду је доказано да је моје власништво. Рекла сам да не идем нигде, не продајем и не дајем своју дедовину упркос притисцима. Више не прете тако често, ваљда чекају да умрем - каже бака Милена.

Има административних проблема, истекла јој је лична карта и морала би да оде за Врање да узме нову, али не зна како ће. Пензију прима и довољна јој је да нахрани себе и верног пса који јој прави друштво.

- У кућу не пуштам никог, није ми сређено, али колико могу толико поспремим. Иде лепо време па ће наши људи да ми сврате, да седнемо у двориште и попричамо. Не надам се ничему, само некој доброј књизи - прича бака Милена, видно жељна друштва.

Каже да су је Албанци оставили на миру, не каменују јој кућу, а и графити су све ређи. А било је свега од 1999. године. Неких ствари, каже нам, не жели ни да се сећа, од неких је стид.

Показује нам крштеницу: рођена је 18. новембра 1936. у Скопљу, где су јој тада радили родитељи. Од 1946. године је на Космету. Кућа у којој живи је дедовина по мајци, сазидана давно и временом дограђивана. Није се удавала, нема деце, а ни ближих рођака...

Црква као уточиште

ГЊИЛАНЕ је један од већих градова на Косову и Метохији и центар је Косовског Поморавља. Некада је већина становништва била српска, сада се српски језик не може чути осим у дворишту цркве Свети Никола где се налази и школа зa само пар ученика.

- Ја сам ти сине сама, али не дам на себе, нећу ни њихову личну карту, нећу да им признајем државу. Људи свашта причају о мени, али други дом немам. Нећу да идем јер немам где, а нећу ни да дам моје па да ставе заставу Албаније као што свуда раде - каже нам ова храбра Српкиња.

Прати нас до капије и поручује да јој следећи пут донесемо књиге, јер иако јој људи шаљу, она их све брзо прочита, упркос томе што за читање користи два пара наочара.

Око њеног кућерка су зграде и велике савремене куће, њена је била тражена и на цени, али сада нико и не покушава да разговара са њом. Ова неустрашива бака је једна од десетак Срба колико живи у самом граду и најстарија је од њих.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ТУГА: Преминуо осамнаестогодишњак од кога је нација много очекивала на Олимпијским играма