ЗА БЛАГО УВЕК ИМАМО ВРЕМЕНА: Пре деценију и по Станаревићи из Ваљева се вратили у село и постали сточари за пример (ФОТО)

Бранко Пузовић

27. 02. 2024. у 10:00

СЕЛО Каменица, задња пошта Ваљево, домаћинска је адреса Александра Станаревића (41), првака Србије у овчарству. Његово стадо сјеничких праменки овенчало се златом на прошлогодишњем Сајму пољопривреде у Новом Саду, а овце које узгаја припадају, по квалитету, самом врху ове расе у региону.

ЗА БЛАГО УВЕК ИМАМО ВРЕМЕНА: Пре деценију и по Станаревићи из Ваљева се вратили у село и постали сточари за пример (ФОТО)

Драгана и Александар, Фото Принтскрин РТС

Са супругом Драганом (35), пре деценију и по, отиснуо се Александар у својеврсну авантуру: из Ваљева, где имају кућу и где су живели и радили, преселили су се на његову очевину у Каменицу, двадесетак километара од града, решени да се баве пољопривредом.

Данас, са четворогодишњим близанцима Јаном и Јаковом, искључиво живе од онога што произведу на свом имању. У пољопривредном домаћинству ради и Александров брат Мирослав (36). Обрађују својих 12, а у закуп узимају још 30 хектара земље.

- Супруга и ја завршили смо средњу школу, машински смер - каже Александар.

- Моји родитељи више нису могли сами да се брину о сеоском домаћинству и уз огромну подршку супруге одлучили смо да се преселимо у Каменицу. Имамо десетак крава, али смо се посветили овчарству. Стадо броји 120 одраслих сјеничких праменки врхунског генетског порекла, то су све углавном изложбена грла, о чијем квалитету говоре признања које сам редовно освајао на регионалној изложби у Причевићу код Ваљева.

Станаревићи, веле еминентни стручњаци, имају најквалитетније стадо оваца у западној Србији! Кад су почињали, присећа се Александар, имали су известан број домаћих оваца, које су укрштали са чистокрвном сјеничком праменком. Већ пета генерација оваца била је врхунског квалитета.

- Предано сам се бавио селекцијом оваца - каже Станаревић. - Пратио сам њихово порекло, претке, квалитет расе. Имамо пет приплодних овнова, међу којима се издваја Мараш, стар четири године, тежак око 150 килограма, врхунски примерак сјеничке праменке какав се ретко рађа. Мараш је био атракција Новосадског сајма пољопривреде, миран је као јагње, умиљат, деца се са њим играју...

Супруга Драгана се посветила производњи сира и кајмака, на старински начин. Све што произведе, купују сталне муштерије у Београду. У штали, десетак крава дају око 90 литара млека дневно, што је, каже, довољно за потребе њиховог домаћинства и производњу кајмака и сира.

- Има се времена за све, пре свега за близанце Јану и Јакова, потом за благо у штали. За благо увек имамо времена - каже Драгана. - Није лако живети на селу, али се ниједног тренутка нисмо покајали што смо из Ваљева дошли да живимо у Каменици. Наша деца одрастају у здравом окружењу, на чистом ваздуху, јер је село планинско, окружени су животињама које обожавају, сва храна, воће, поврће, месо, произведени су искључиво на природан начин...

У време када на свет дођу јагањци, у стаду буде и до 250 оваца. С обзиром на то да се Каменица налази у брдско-планинском крају, то је, каже Александар, прилично велико стадо.

- Лети и зими устајемо пре зоре, на починак одлазимо касно увече - каже Александар.

- Радимо пуном паром по 18 сати дневно, нема одмора, боловања. За протеклих петнаестак година нисмо били на мору, планини, ниједног дана се нисмо одвојили од оваца и крава.

До сада, нисмо ангажовали раднике на имању. Једноставно, нико неће да ради пољопривредне послове.

Кад Јана и Јаков буду порасли, планирају Станаревићи да стадо повећају на 150 оваца. Тада ће, кажу, моћи више да се посвете узгоју сјеничких праменки, углавном јагњади.

- На сајмовима оваца освојио сам све могуће титуле и награде - каже поносно Александар.

- Убудуће, могу своје стадо на сајмовима и изложбама оваца да прикажем ревијално, као подршку младим узгајивачима. А сећам се, својевремено, кад сам, тражећи стручне савете из сточарства, рекао да желим да се са породицом из Ваљева преселим у Каменицу, како су ме пољопривредни стручњаци чудно, с нескривеном неверицом, посматрали.

Мој циљ је био да постигнем успех, поставим нове стандарде у узгоју оваца и то сам успео.

Похвале стручњака за квалитет

ДОК сам квалитетне примерке оваца годинама мукотрпно и савесно стварао, данашњим узгајивачима је много лакше, јер постоји одлична генетска основа сјеничке праменке - каже Александар.

- Никада ми није била битна величина стада, већ искључиво квалитет оваца. Могао сам уместо садашњих 120 да имам и 500 сјеничких праменки, али не бих постигао врхунски квалитет, не бих могао да им пружим праву негу и исхрану, нити би имале овакву лепоту да могу одмах на изложбу. Недавно је у посети нашем газдинству са колегама био др Цвијан Мекић, професор Пољопривредног факултета у Београду, и имао је само речи хвале за стадо сјеничких праменки.

Важан и подстицај државе

ОВЧАРСТВО је тренутно у најбољем положају, кад је реч о подстицају државе - каже Станаревић. - По уматиченој овци држава даје 10.000, а за јагње 3.000 динара субвенција.

Наравно, од тог новца, не иде све произвођачу, део одлази матичним службама, за трошкове и плате запослених. Држава би требало максимално да помогне младима који желе да живе на селу и баве се пољопривредом, али и да обезбеди добар пут, струју, интернет, нормалну комуникацију са светом. Ето, у Каменици имамо великих проблема са сигналом мобилне телефоније, сигнал је лош, често смо недоступни.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)