ПРУГОМ ЈЕЗДЕ НАЈВИШЕ СТУДЕНТИ И ПЕНЗИОНЕРИ: После дуге паузе, Лозничани се поново привикавају на превоз железницом до Шапца, Руме, Београда

В Митрић

05. 02. 2024. у 12:18

ЛОЗНИЧАНИ се, мада је у њихов град први воз стигао давне 1910. године, поново привикавају на превоз железницом. Он је сада модеран, удобан и готово упола јефтинији од аутобуског.

ПРУГОМ ЈЕЗДЕ НАЈВИШЕ СТУДЕНТИ И ПЕНЗИОНЕРИ: После дуге паузе, Лозничани се поново привикавају на превоз железницом до Шапца, Руме, Београда

Фото:В.Митрић

Од средине децембра уведене су две линије према Шапцу, Руми, Београду у једном, и према Зворнику у другом правцу.

Путнички возови су давно били стали, према Лозници ни шинобуси нису саобраћали најмање две деценије. Пре десетак година почела је комплетна реконструкција пруге, као и обнова станица у Лозници и Шапцу. Пре неколико година кренули су возови, неко време имали су по један полазак и долазак у овај град, да би касније уследила по два.

- И не само што је повећан број полазака, већ возови иду знатно брже, па се тако, рецимо, од Лознице до Шапца стиже за педесетак минута, а од Лознице до Београда, где стаје и прима путнике на Новом Београду и на Прокопу, за нешто само мало више од два сата - прича Зане Шаулић из Лознице, кога затичемо на линији Лозница - Шабац. - Комфорно је, лепо, чисто, у ове дане топло, па је милина путовати возом, утолико пре што су станице у ова два града скоро у њиховом средишту. Као дете, пошто ми је мајка Шапчанка, стално смо путовали возом, а потом шинобусом. Ово је значајна ствар за све нас.

Из Лознице, Шапца и Зворника према престоници дневно засад креће по неколико десетина путника. Највише је пензионера, а у последње време је све више и студената. Ови возови више не стају, како се то популарно каже, "код сваке беле куће", што је раније сметало путницима.

- Када су успостављене две линије, од тада стално идем возом, који има и јутарњи и поподневни полазак, што нам доста значи - прича Мирјана Митровић, студенткиња из Лознице. - Мислим да ће људи све више да се навикавају на овај вид превоза, јер су предности очигледне.

Владимир Лечић из Лознице је водио кћеркицу Нађу и сестриног сина Стефана да се провозају пругом, што је малишане одушевило, јер су могли и да ходају по возу, разгледају лепе пределе Јадра, Мачве, Подриња, Срема...

Овом трасом ишао је давно, чак и пре Великог рата, воз "ћира", који је долазио у Лозницу, а посебно у Бању Ковиљачу, возећи на провод госте из Новог Сада и Београда. Данашњи возови не стају у Бањи Ковиљачи, где је станица запуштена, али се мештанин Бранко Пејак, који инсистира да се врати станица, нада да ће се композиције поново заустављати у том месту.

Богослужење за први воз

ПОВОДОМ доласка првог воза једног четвртка пре више од једног века, одржано је и богослужење у лозничкој цркви Покрова Пресвете Богородице. Лозничанин Жељко Максић објашњава да је, према расположивим подацима, најзаслужнији за увођење пруге ка Лозници био тадашњи министар финансија Лазар Пачу, који је доста пажње посветио ширењу железнице у Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ГАВРИЛОВА МАЈКА И МОЈ ПРАДЕДА...: Принцип ПРЕДАК нашег познатог певача (ФОТО)