ДОБРОТВОР ИЗ ЦАРСКОГ ПРИЗРЕНА: Родоначелник нашег задужбинарства рођен пре 220 година
РАВНО је 220 година од рођења Симе Андрејевића Игуманова (1804-1882), великог српског добротвора. Остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Подигао је Призренску Богословију, а Београду је оставио једну од најлепших грађевина, Игуманову палату, смештену на крају Теразијског платоа.
Сима Игуманов
Рођен је 30. јануара 1804, у Призрену, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андреј био је врло богат човек али и велики патриота. Оставио је четири сина без ичега, јер је новац потрошио на куповину оружја за устанике. Због тога је Сима своје младе године провео у Манастиру Свети Марко код Призрена, где му је брат био игуман. Тамо је добио надимак Игуманов, који је 1856. године званично додао очевом.
Брат је Симу послао да учи занат у призренској фабрици бурмута. За кратко време је од калфе стигао до сувласника, али су Турци убрзо затворили фабрику. Покренуо је трговину пијавицама. Посао му је добро ишао те је навукао завист турског паше, који му је отео имовину и послао га у затвор. У турском казамату спријатељио се са агом из Призрена који му је помогао да се врати трговини дуваном.
Скулптура на Палати у Београду
У ЦЕНТРУ Београда, средствима Задужбине Симе Андрејевића, подигнута је 1938. Игуманова палата. На крову је био споменик задужбинару на којој су Андрејевић, његов син Манојло и сирочићи у косовскометохијском оделу. После Другог светског рата Палата је национализована, а 1950. по наредби градског урбанистичког одсека, скулптура са зграде исечена је швајс-апаратима и разваљена. Враћена је 2021.Као трговац је радио од 1846. у Цариграду и Одеси, а потом се настанио у Кијеву. Када се обогатио, почео је да се бави добротворним радом. Отечеству је слао богате прилоге, највише црквама и манастирима у Старој Србији. Несебично је улагао у школовање младих Срба и пратио развој просвете у Србији, па је и богатство употребио за подизање просветних установа.
У свом родном Призрену је 1872. подигао угледну зграду и у њој отворио Богословско-учитељску школу, данас чувену Призренску богословију. Школовање српских дечака и младића било је бесплатно, јер је игуманов обезбедио сигурне изворе прихода и за рад школе и за остале њене потребе младих ученика који су у њој и учили и становали. Богословија је школовала више учитеља него свештеника, а дала је и много владика и тројицу српских патријарха: Варнаву, Гаврила и Павла.
Када су му умрле жена и кћерка, посветио се сину Манојлу, који је, нажалост, такође преминуо. Тада је одлучио да "усвоји" сву омладину свог краја и оснивао задужбину. Преминуо је 24. фебруара 1882. у Призрену, а према сопственој жељи сахрањен је у породичној гробници у Манастиру Светог Марка у селу Кориша код Призрена.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Министар рата САД читао Библију током конференције: "Бог учи руке моје рату и прсте моје борби - он је љубав моја и тврђава моја"
ЦИТИРАО је стих који се традиционално приписује библијском краљу Давиду.
10. 03. 2026. у 15:59 >> 16:10
ТОНИЈЕВ КРАХ: Цетинском отказују наступе после скандала
ЗБОГ отказивања наступа и нетачног изношења информација да је у хали у Новом Саду некад био логор, промењен је и однос према потенцијалној сарадњи с музичарем из Хрватске.
11. 03. 2026. у 10:46
МЛАДИ СРБИН ЗАПРЕПАСТИО АМЕРИКУ! Биће сензација НБА драфта, шутира боље од свих Срба - и не, није син Пеђе Стојаковића (ВИДЕО)
Поздрав из земље кошарке. Тако волимо да се хвалимо када неко наш, или наши, ураде нешто кошаркашки сјајно. А нови српски кошаркашки бисер је ту. И опчинио је Америку.
11. 03. 2026. у 12:11
"КРЕЋЕ ЕУТАНАЗИЈА ЗДРАВИХ" Нељудски потези странаца који беже из Дубаија - склоништа пуцају по шавовима
СВИ се још увек сећамо сцена са почетка рата у Украјини, када су људи бежали из земље носећи своје псе и мачке у наручју. Њихови љубимци били су чланови породице и нису намеравали да их се одрекну без борбе. Многима је присуство створења у наручју компликовало бекство из земље, али нису ни помишљали да је оставе.
10. 03. 2026. у 22:45
ОД ЛОВА НА НАЦИСТЕ ДО ПЕЈЏЕРА И АЈАТОЛАХА: Спектакуларне акције Мосада - кад је тајна служба била успешна, а кад је заказала
У ДАНИМА непрестаних ваздушних удара, Израел гађа иранска нуклеарна постројења, војне базе и приватне резиденције. Тако је било и током прошлогодишњег напада на Иран.
10. 03. 2026. у 20:25
ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЗОРИЦОМ: Последње информације о здравственом стању певачице
ЗДРАВСТВЕНО стање певачице Зорице Брунцлик и даље је у фокусу јавности, након што је недавно имала још једну медицинску интервенцију. О њој брине тим лекара из болнице „Драгиша Мишовић“.
11. 03. 2026. у 12:32
"НАДАМО СЕ ДА ЋЕ ОСТАТИ У СКЛАДИШТУ" Хрватски министар у паници због најновијих ракета: Вучићева Србија и снага наше војске једина тема!
СРБИЈА председника Александра Вучића и снага наше војске, која је Вучићевим залагањем подигнута из пепела, једина је тема у Хрватској!
10. 03. 2026. у 18:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
ТРАМП НИ НЕ ПОМИШЉА ДА УДАРИ НА ОВО ОСТРВО: Кад би се то десило Иран би пропао - бомбе одјекују по целој земљи, само тај део не дирају ФОТО
ВЕЋ више од недељу дана, из Техерана и остатка Ирана стижу драматичне слике уништених складишта горива и стубова црног дима који су настали услед израелско-америчког бомбардовања. Али једно место у северном Персијском заливу остало је нетакнуто.
10. 03. 2026. у 21:47
Најновије из рубрике
НАЈБРОЈНИЈЕ ГЛУВАРА, И ОБИЧНИ ГАЛЕБ: ДЗППС објавило резултате зимског пописа птица водених станишта у Србији
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) током јануара је заједно са партнерима из више од 100 земаља учестововало у организацији јубиларног, 60. Међународног зимског пописа птица водених станишта (International Waterbird Census – IWC). И ове сезоне, три најбројније врсте биле су глувара, обични галеб, а после пар година смањења бројности, и лисаста гуска. На зимовању у Србији је по први пут потврђена једна нова врста – чапљица.
10. 03. 2026. у 15:58
ЏЕМПЕРЕ ИЗ СИРОГОЈНА НОСИЛЕ СУ И КРАЉИЦЕ: Недавно преминула Добрила Смиљанић , златиборске плетиље извела на светски модну сцену
ЧУВЕНИ џемпери из Сирогојна, по којима је ово мало златиборско село постало познато у свету, осталису трајно везани за име Добриле Смиљанић (1935-2026), рођене Васиљевић. Модни креатор и организатор народне радиности, жена која је златиборскеплетиље извела на светску модну сцену, преминула је у петак, а сахрањенау недељу у селу које је прославила.
10. 03. 2026. у 14:46
УЧА КОЛЕКЦИОНАР ДУПЛИРАО ЗБИРКУ: Параћинац Синиша Танић сакупио 14.500 хемијских оловака (ФОТО)
УЧИТЕЉ Синиша Танић, из Бусиловца, надомак Параћина, власник је невероватне колекције од 14.500 хемијских оловака. Збирка, можда највећа у Србији, зачета је 2012. године. Када су „Вечерње новости“, пре четири, о њој писале садржала је 6.000 оловака, а у међувремену се повећала скоро два и по пута.
08. 03. 2026. у 18:27
ПОДРШКА МАМАМА СА ДЕЦОМ У БОЛНИЦИ:Осмомартовска акција Новосађанке Нине Катане, у знак сећања на преминулу ћерку Нађу
МЕСЕЦЕ проведене уз болничку постељу свог маленог чеда, стрепње за њен живот у који је тек крочила, али и наду да ће успети да преброди здравствене тегобе, и на крају ипак, губитак ћеркице Нађе, Новосађанка Нина Катана, док је жива неће заборавити. Са жељом да сачува сећање на прерано изгубљену ћеркицу, рођену са тешком аномалијом, покренула је акцију „Мама ниси сама“, која ће овог осмог марта, обрадовати маме.
08. 03. 2026. у 13:22
БЛАГО БОКЕЉСКИХ МОРНАРА: У Конаку кнегиње Љубице отвара се изложба о најстаријој братовштини на свету
БОКЕЉСКА морнарица најстарија је постојећа поморска братовштина насвету, чији корени, према предању, сежу у 809. годину и доношењереликвија Светог Трипуна у Котор. Више од 12 векова! Пре неколико годинауписана је и на Унескову листу светске нематеријалне културне баштине.
05. 03. 2026. у 17:00
Коментари (0)