Репортаже

НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ГДЕ ПЕНЗИОНИСАНИ ПРОФЕСОР ИЗ ВРШЦА САДА РАДИ: Математику предаје у Луганску

Јелена Ј. Баљак

22. 12. 2023. у 13:24

ОДУВЕК сам желео да предајем математику руској деци, јер сам већину свог математичког знања стекао користећи руску литературу. Прилика за то ми се, међутим, указала тек сада, у пензионерским данима, и то након што је почела специјална војна операција у Украјини. Тада сам осетио толико снажну потребу да будем међу својом руском браћом из Луганске и Доњецке области, да сам на све начине покушавао да ту жељу и остварим. Сада, када сам у томе успео, срце ми је на месту.

НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ГДЕ ПЕНЗИОНИСАНИ ПРОФЕСОР ИЗ ВРШЦА САДА РАДИ: Математику предаје у Луганску

Овако Светислав Стојановић (69), пензионисани професор математике из Вршца, за "Новости", објашњава разлог одласка у Луганск, где од септембра ради као учитељ математике у тамошњој најелитнијој гимназији.

Више од годину трајала је његова потрага за послом у ратом захваћеном подручју, али га то није поколебало. Ангажман у Луганску добио је уз подршку Руског дома у Београду и државотворне организације "Народни фронт" из Москве. Претходно је прошао низ провера и интервјуа, укључујући и разговор са министром просвете Луганске народне републике, што и не чуди, ако се узме у обзир да је Стојановић, како вели, једини странац који је добио посао у њиховом државном образовном систему.

ПОСТАО МЕДИЈСКА СЕНЗАЦИЈА

ДОЛАЗАК овог Србина у Луганск толико је одушевио нацију, да су о њему са посебним пијететом писали и "Комсомолска правда" и "Росијска газета", а репортаже правиле федералне телевизије РТ и Први канал.

- Већина Руса то гледа са великим симпатијама, јер схватају да сам дошао из личне жеље, коју сам једва остварио. Стално ми се клањају због тога и обраћају ми се са великим уважавањем - задовољно се Светиславу смешио седи брк док нам је то говорио.

- Нису се Руси до сада сусрели са тим да неки странац, из чисте љубави, тражи да предаје њиховој деци у школи, и то у ратном окружењу. Зато је процедура толико трајала - појашњава наш саговорник.

POGLEDAJ GALERIJU

За кратко време овај Србин са одличним знањем руског језика постао је омиљени колега и учитељ у луганској Гимназији број 60. Иако се образовни систем у многоме разликује од нашег, јер гимназију похађају деца од првог до једанаестог разреда, Стојановић, тврди да није имао никаквих потешкоћа да се уклопи. Математика је, каже, свуда иста. Једино му је требало времена да се привикне на огромно поштовање, које се указује учитељима, како тамо називају све просветаре.

СРБИ ОСНОВАЛИ ГРАД У 18. ВЕКУ

ЛУГАНСК и многобројна друга места у централној Украјини су половином 18. века, уз подршку Русије, основали Срби, који су се ту доселили током Велике сеобе. Тада је дошло око 10.000 српских породица. Ту су оформили око 43 мања места, која и данас носе имена српских градова. И мој Вршац, али и оближње село Павлиш имају своје имењаке. Такође и Суботица, Панчево. То је истина, која се, нажалост, не изучава ни у нашим, ни у њиховим школама - истиче професор Стојановић.

- Уживам што бескрајно поштују учитеље. Такво уважавање ђака нисам доживео за свих 40 година рада у просвети у Србији. Често ми сузе крену на очи, када ме деца после часа загрле, уз речи захвалности што сам им одржао час. Тако се опходе према свим мојим колегама. Стално нам нешто поклањају, цртају, праве. Уживање је радити у таквој атмосфери - преноси нам Стојановић своје утиске.

Наглашава и да Русија, чијим делом себе сада сматрају житељи Луганска, 5. октобра обележава Дан учитеља као државни празник. То, вели, довољно говори какав однос имају према људима који им образују децу и обликују их у добре људе.

Светислав часове држи у пет одељеља виших разреда. Ради норму и по, што му није тешко, јер је, каже, ту и дошао да би надоместио недостатак професора математике, будући да су бројни Луганчани погинули током сукоба у тој области 2014. или су сада мобилисани.

- Нема породице у Луганску, која у последњих девет година није изгубила бар једног члана. Последице рата се осећају, али се живот генерално враћа у нормалу. Све институције раде, нема несташица хране, разрушени објекти увелико се обнављају. Деси се понекад да нестану струја или гас, па мештани, због ранијег лошег искуства, одмах у страху гледају у небо, плашећи се да не падне нека граната, јер се линија фронта налази на стотинак километара одатле.

ПЛИВА ЗА ЧАСНИ КРСТ

СВЕТИСЛАВ има брата близанца Велибора, такође пензионисаног професора матеметике. Обојица су радни век провела у Хемијско-медицинској школи у Вршцу. Породично гаје љубав према Русији и православљу. Откако се на Градском језеру у Вршцу организује пливање за часни крст, они увек учествују. На предстојеће Богојављење први пут ће бити раздвојени, јер ће Светислав бити на радном задатку у Луганску. Планира да тог дана учествује у тамошњем погружењу и тако настави дугу породичну традицију.

Упркос свему, он каже да се ту осећа безбедно. Као свој на своме. Са учитељском платом може лепо да живи и да путује кад год има времена. Ову школску годину ће одрадити до краја, а ако буде било потребе, остаће и следеће, после чега планира да се дефинитивно повуче у свој Вршац и ту са породицом мирно проведе пензионерске дане.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 28

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

Репортаже

0 4

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - службеник три пута проверавао, није могао да верује

Познати

0 0

ЉУДИ СЕ ЧУДЕ: Жика прима ОГРОМНУ пензију - "службеник три пута проверавао, није могао да верује"

"ТАЈНА је у томе што је мене покојни Александар Тијанић научио да то тако радим..."

26. 04. 2024. у 22:32

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

Репортаже

0 6

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

Репортаже

0 1

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30