СА ИЗВОРА НИЛА СТИГАО ДО ДУНАВА: Истраживање ДНК народа Балкана донело и податке о првом Африканцу у Римском царству

ИСТОЧНОАФРИКАНАЦ, први који је потврђен ДНК анализом, када је реч о истраживањима Римског царства на светском нивоу, најрепрезентативнији је узорак пронађен у Виминацијуму у оквиру великог петогодишњег истраживања порекла Срба и осталих балканских народа.

Археолошка ископавања на локалитету Костолца трају деценијама, Фото Б. Субашић

Његови резултати под називом "Геномска историја Балкана од римске границе до словенских миграција", објављени су пре десетак дана у једном од најпрестижнијих светских научних часописа Cell.

Према речима физичког антрополога Илије Микића, вишег научног сарадника Археолошког института, заслужног за ово светско откриће, на скелету су поприлично биле видљиве карактеристике које се везују за људе са афричког континента, као и маркери на лобањи, а ДНК анализом утврђено је да су му оба родитеља са Црног континента.

- Источна Африка није била део Римског царства - каже Микић. - Не знамо да ли је овај био војник, стар 19 година, роб или трговац. Прве године живота је, највероватније, провео у данашњем северном Судану, а затим се упутио на дуго путовање које се завршило његовом смрћу у Виминацијуму. У истраживању смо нашли још једног Африканца, са севера континента.

Илија Микић, Фото Н. Скендерија

У овом светском истраживању у коме су учествовали истраживачи Биолошког факултета Универзитета у Београду и Археолошког института, са колегама универзитета у Барселони и Харварда, одређена је ДНК секвенца више од 140 скелета из периода од 1. до 10. века из Србије (Виминацијум, Timacum Minus - Равна код Књажевца, Медиана...), Хрватске (Задар, Сисак, Осијек), Северне Македоније, Бугарске, Румуније, Грчке и Албаније. Више од трећине узорака је било из Виминацијума. Први пут су секвенцирани и геноми модерног српског становништва.

- Виминацијум је са својим резултатима доминантан јер је направљена добра селекција узорака - наводи Микић.

- Успелих узорака је било 57. Анализа је показала да је просечан животни век био изузетно кратак, од 30 до 35 година. Просечна висина жене била је до 155, мушкараца до 165 центиметара. Жене су најчешће умирале у репродуктивном периоду, а бројчани однос жене и мушкараца је био непропорционалан.

Фото Б. Субашић

"Вечерње новости" су прве објавиле резултате студије, која потврђује да српски ген живи од гвозденог доба, а које су пренели и многи престижни светски медији и научно-технолошки портали као што су Newsweek, USA News, El Pais, Vanguardia, Science Daily, History First, Harvard Magazine...

- Секвенцирани су геноми око 140 индивидуа са читавог Балкана са више од 1,2 милиона полиморфних позиција у сваком геному - објашњавају аутори рада професори Миодраг Грбић, Жељко Томановић и Душан Кецкаревић.

- Дакле, осим Y хромозома и хаплогрупа које се наслеђују по мушкој линији, и митохондрија које се наслеђују од мајке, генотипизирани су читави геноми, што је кључно за свих 46 хромозома.

Они истичу да добијени резултати мењају нашу традиционалну историју. За разлику од тумачења на бази историографије и лингвистике да су Јужни Словени, на Балкану "мигранти" из 7. века који су дошли у готово ненасељену земљу, ово прво озбиљно истраживање палеогеномике на нашем полуострву показује да није дошло до замене становништва већ мешања аутохтоног старобалканског са словенским мигрантима.

реконструкција Овако су изгледали становници Горње Мезије, Фото М. Кораћ

- Ово се јасно одсликава у модерном геному становника Србије где има просечно 50-60 одсто ДНК словенског порекла, а остатак је ДНК старог балканског становништва помешаног са досељеницима из великих урбаних античких центара као што су Константинопољ, Ефес и Коринт - наводе истраживачи.

- Резултати јасно потврђују континуитет становништва на територији данашње Србије и Балкана до бронзаног доба. Део резултата потврђује гледишта традиционалне историје о словенским миграцијама.

Нормална и издужена лобања, Фото Б. Субашић

Сад проучавају и пандемије

НАШИ истраживачи већ су, са колегама са Харварда, започели ново истраживање о пандемијама у прошлости. Биће укључено око 1.000 узорака из Виминацијума. Научницима је посебан изазов да ли ће успети да утврде који патоген је био изазивач антонинске куге, познате и као Галенова, која је погодила Римско царство у периоду од 165. до 180. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације