ШТИТИЛА РИМСКО ЦАРСТВО ОД ПРОДОРА НЕПРИЈАТЕЉА: На локалитету Ћетаћа код Неготина завршена археолошка истраживања (ФОТО)

С. М. ЈОВАНОВИЋ

16. 11. 2023. у 20:40

АРХЕОЛОЗИ Балканолошког института САНУ из Београда и Музеја Крајине из Неготина завршили су трећу узастопну кампању сондажног ископавања локалитета Ћетаће код Радујевца, који је део римске границе на Дунаву.

ШТИТИЛА РИМСКО ЦАРСТВО ОД ПРОДОРА НЕПРИЈАТЕЉА: На локалитету Ћетаћа код Неготина завршена археолошка истраживања (ФОТО)

Фото: С.М.Јовановић

Ова грађевина, која је штитила правац продора непријатељских војних јединица долином Тимока према богатим и чувеним централнобалканским градовима Римског царства, полако разоткрива своје тајне, а археолози верују да јој знају - име.

-Имамо једну смелу хипотезу а то је да ми знамо како се ово место зове. Прокопије, који у својим записима велича дела свог императора Јустинијана, преноси да постоје два фортификациона објекта, две станице које је наводно обновио Јустинијан, што не значи да јесте, на потесу између Акве, данашњег Прахова и Дортикума, Врава у Бугарској. Један је  Лакобургус (Лаццобургус), што би у једном слободном преводу било утврђење покрај неке стајаће воде, мочваре, језера или поплављеног ушћа у овом нашем случају, ушћа Тимока у Дунав – каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ.

ЕКИПА

Поред Гордана Јањића и др Владимира Петровића део археолошке екипе која је истраживала овај локалитет су и Александар Тасић, археолог из Сврљига, студент археологије Иван Илић из Нових Бановаца и студент архитектуре Константин Јањић из Неготина.

Локалитет Ћетаће, надомак ушћа Тимока у Дунав, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, дефинитивно је, сматрају археолози, грађевина из периода римске доминације на овим просторима, добро сачуван фортификациони објекат који је припадао Римској утврђеној граници, Лимесу.

-Имамо једну целину угла римског утврђења и јасно видимо прву фазу са циркуларном, кружном кулом изнад које постоји једна трапезоидна кула која је каснијег датума и открили смо један сегмент бедема. Ово је једна значајна целина, везана за римску фортификацију локалитета Ћетаће, и сада је нама потпуно јасна - каже МА Гордан Јањић, археолог - музејски саветник Музеја Крајине.

Археолози су на овом месту истраживали кружну кулу, која подупире каснију фазу, а грађена је по свим добрим стандардима римске војне архитектуре.

- У тој некој каснијој фази, ми овде имамо неку врсту полигоналног истуреног утврђења који има куле такве врсте, офанзивне намене. Сама та ранија фаза очигледно је настала у време освита дачких ратова, у време када су овде, на Лимесу зидани најважнији фортификациони објекти и међу њима и наша фортификација Лакобургус или Ћетаће -додаје др Петровић.

ЛИМЕС

Локалитет Ћетаће је већ на прелиминарној листи Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу. Он је уз Мора Вагеј у Михајловцу и Аквас у Прахову, трећи у општини Неготин, а уз Гламију у Рткову и Егету у Брзој Паланци пети на територији коју покрива Музеј Крајине а који се односи на границу Римског царства, њену одбрану, економску организованост, па чак и рударске активности у широј области.

Археолози очекују да ће и наредних година, захваљујући разумевању Министарства културе, које је подржало и ову кампању, нова истраживања дати и остале одговоре који ће широј јавности дати и бољи увид у прошлост ових крајева.

-Ми очекујемо да ће и Ћетаће заједно са локалитетима које Музеј Крајине ради, “Мора Вагеј” у Михајловцу, “Егета” у Брзој Паланци, “Гламија” у Рткову дати праву слику римске утврђене границе са оним локалитетима и оним објектима које је могуће конзервирати и приказати светској јавности и презентовати на прави начин - додаје Гордан Јањић, археолог и музејски саветник Музеја Крајине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)