СРПСКА ЛОЗА НА ВИНСКОЈ МАПИ СВЕТА: Занимљива ижложба о "пићу богова" у Галерији науке и технике САНУ
ОКО 11.000 година стари су први подаци о припитомљавању винове лозе, а на нашем простору постоје материјални докази о томе из гвозденог доба.
Foto: Zoran Jovanovic
О историји виноградарства и винске културе на тлу данашње Србије се мало зна и управо то је подстакло стручњаке Мирослава Николића, Жељка Томановића, Славицу Тодић, Милицу Рат и Миодрага Грбића да крену у истраживање. Тако је настала изложба "Вински летопис Србије", која се отвара данас у Галерији науке и технике САНУ.
Поставка обједињује историјске налазе од гвозденог доба до прве половине 20. века, а највреднија је вотивна (заветна) икона Либер и Либера из другог или трећег века нове ере, која се чува у Музеју Крајине у Неготину. Поред археолошких експоната, алата за обраду винограда, резидбу и заштиту винове лозе, опреме за прераду грожђа, производњу, чување и уживање вина, из наших музеја, на изложби је први пут представљен хербаријум Андреја Волног, професора карловачке гимназије, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори од 1812. до 1824. године. Посетиоци ће имати прилику да прелистају, у дигиталној форми, драгоцени хербаријум који представља другу најстарију познату ампелографску колекцију у свету.
- Професор Волни је сакупио око 120 узорака, а ДНК анализом је утврђено да је највише тих сорти ишчезло током најезде филоксере, која се појавила средином 19. века у Француској, а у Србији 1882. године - каже за "Новости" проф. др Мирослав Николић из Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду. - Србија је, иначе, помогла Француској да преброди огромну кризу коју је проузроковао штетни инсект. У доба филоксере транспортовале су се огромне количине вина из наше у земљу Гала.
Десет сандука за Пикаса
НЕГОТИНЦИ тврде да је Тито највише волео тамјанику, а професор Николић каже да је то вероватно мит:
- Тито је волео фина вина, а на Брионима је узгајао специфичну сорту вугава. Сликару Паблу Пикасу поклонио је десет сандука да уради постер за "Неретву". Пикасо није хтео да узме новац, али вино није одбио.
Први пут су представљене и аутохтоне српске сорте винове лозе, међу којима је и неколико доскоро непознатих.
- Прошле године смо завршили пројекат у коме смо покушали да докажемо шта би могло да потиче са овог поднебља. На основу тих анализа сасвим је извесно да је прокупац наш, као и неготински црни зачинак и багрина, док смедеревка, која је овде одомаћена, потиче из Бугарске где се зове демијат - истиче Николић. - Мада је одомаћена овде, тамјаника није наша аутохтона сорта. То је древна грчка сорта из античког доба, којој су Французи дали име "мускат бјанко ати греј". У средњем веку најцењеније су биле мускатне сорте, а код нас су све оне које миришу назив добиле по тамјану. Дуго се мислило да је црна тамјаника аутохтона сорта Неготинске Крајине. Утврђено је, међутим, да је то само мутација беле тамјанике.
Турци узимали харач на вино
ВИНО се производило на тлу Србије и у османском периоду - каже Мирослав Николић. - Турци су брзо схватили да се вином добро тргује, па им није много сметало то што је црно вино синоним за Исусову крв. Гледао сам турске списе из 16. века, у којима пише да су Турци узимали харач на вино.
Виноградарство се на тлу Србије развијало под утицајима Трачана, који су винову лозу донели из Мале Азије, и Хелена. Посетиоци ће сазнати и како су Грци и Феничани винову лозу однели у Француску, која је данас светска сила за вино.
- Много је оних који су допринели развоју виноградарства, а међу њима се издвајају Франц Шамс, који је први описао сорте на подручју Војводине, Димитрије Вита Петровић, Милутин М. Савић, први управитељ Школе за винодеље и воћарство у Букову код Неготина, у чијем је оснивању имао кључну улогу - говори професор Николић. - Захваљујући Савићу прокупац и зачинак су ушли у светску ампелографску литературу.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Прочитајте више
ШЕШЕЉ НИЈЕ ЗНАО О ЧЕМУ СЕ РАДИ: Круна у програму уживо устала и дошла до лидера радикала (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК СРС др Војислав Шешељ гостовао је у јутарњем програму Хепи ТВ, а пажњу водитељке Круне Уне Митровић привукао је начин на који је бубица закачена лидеру радикала.
03. 05. 2024. у 17:27
17 ГОДИНА ЈЕ ТУГОВАО: Преминуо отац Тошета Проеског
ДО ПОСЛЕДЊЕГ дана је туговао за сином.
02. 05. 2024. у 13:24
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
НИСУ МЕ ОТЕРАЛИ, ОВО ЈЕ МОЈ ДОМ: "Новости" са најстаријом Српкињом у Гњилану - Судски доказала да је на КиМ њена дедовина (ФОТО)
КУЦАМО на металну, оронулу капију кућерка у малој уличици која води из улице која се некада звала Стојадина Трајића, а сада Мајке Терезе.
03. 05. 2024. у 15:45
ДОСАЊАЛА ДЕЧЈИ САН: Новосађанка Исидора (24), трећи професионални ватрогасац у породици Мићић
КАДА је још као девојчица први пут обукла татину ватрогасну униформу, млада Новосађанка Исидора Мићић (24) пожелела је да једног дана има своју, по мери, и да јој на леђима пише ватрогасац-спасилац. Сан јој се остварио крајем прошле године, када је прошавши ригорозне тестове, прегледе и селекцију, успела да се запосли на месту о којем је сањала.
03. 05. 2024. у 07:00
Најновије из рубрике
НИСУ МЕ ОТЕРАЛИ, ОВО ЈЕ МОЈ ДОМ: "Новости" са најстаријом Српкињом у Гњилану - Судски доказала да је на КиМ њена дедовина (ФОТО)
КУЦАМО на металну, оронулу капију кућерка у малој уличици која води из улице која се некада звала Стојадина Трајића, а сада Мајке Терезе.
03. 05. 2024. у 15:45
ДОСАЊАЛА ДЕЧЈИ САН: Новосађанка Исидора (24), трећи професионални ватрогасац у породици Мићић
КАДА је још као девојчица први пут обукла татину ватрогасну униформу, млада Новосађанка Исидора Мићић (24) пожелела је да једног дана има своју, по мери, и да јој на леђима пише ватрогасац-спасилац. Сан јој се остварио крајем прошле године, када је прошавши ригорозне тестове, прегледе и селекцију, успела да се запосли на месту о којем је сањала.
03. 05. 2024. у 07:00
ХИЉАДЕ ВЕРНИКА ДОЧЕКАЛО РАТАРСКЕ СВЕЋЕ: Велика светковина у Манастиру Троноша код Лознице (ФОТО)
ВИШЕ хиљада верника из лозничког краја и околине, по традицији дугој вековима, дочекали су ратарске свеће код чесме Девет Југовића код Манастира Троноша, богомоље старе више од седам векова.
02. 05. 2024. у 19:20
МОДЕРНО УКРАСИО ЦЕНТАР БЕОГРАДА: Престоница не би била онаква какву је познајемо, да није његових дела
ЖЕЛЕО је да буде сликар, а постао је један од најзначајнијих српских и југословенских архитеката. Нагињао је ка академизму, а упамћен је као непревазиђени модерниста светског гласа. И данас, век касније, многе његове зграде сматрају се ремек-делима. Реч је о Вршчанину Драгиши Брашовану, толико цењеном и траженом архитекти, који је у првој половини 20. века утиснуо печат у многе југословенске градове, али је сећање на њега у многима од њих избледело.
02. 05. 2024. у 08:00
КАФАНА НАДЖИВЕЛА ЦАРИГРАДСКИ ДРУМ: Објекат породице Спасић још сведочи о историји дужој од века
НАЈСТАРИЈИ активни кафеџија у Србији је Драгослав Спасић (88) из Рашевице код Параћина, а његова породична кафана - подигнута последње године 19. века, на тадашњем Цариградском друму - уместо трговаца са воловским запрегама, сада дочекује неке друге госте...
02. 05. 2024. у 07:00
Коментари (0)