СА АЛАСОМ ИЛИЈОМ УЛОВИЛИ "КЛИНТОНА" ПРОЖДРЉИВЦА: "Новости" у јутарњем рибарењу на Сави, са чувеним рибаром из Купинова

НАЈОМРАЖЕНИЈА риба "цверглан", нико не зна ко нам га је потурио. Наоко мален, тамани икру и млађ рибе

Фото М. М.

ДА смо знали, не бисмо га куповали. Шта кажете... Клинтон му име?! Бегај, ни за џаба, нећу.

Купиново на обали Саве. Импровозована рибља пијаца. Продају маленог сома, триста грама одока трежак, зева мученик, на сувом. Тражи коју кап реке у којој се запатио, ни крив ни дужан, ко зна када. И ко зна с ким је у ову нашу лепу реку "допловилан"... америчка речна риба која се примила у слатким токовима Србије. По том имену знају га само ововремени рибари од заната. Али, Срби прокљувили да је ова, наизглед сићушна, али вешта, потуљена риба и велика штеточина. Уништава икру и млађ, па се нађе у мрежи (бубњу) овдашњих аласа... па им дође дража од укупног улова.

- Зато смо јој и дали име Клинтон, мада је неки зову и Реган, Хилари... Све што је синоним времена које су, сваки на свој начин, они обележили, прождрљивци и предатори у нашој природи, наденута су наша имена. Тако је име добио и сасвим недужан, овај малени сом - каже наш домаћин, Илија Маријан, најпознатији алас у овом делу Срема, син легендране Загорке Роје о којој се причало и писало као о сну из бајки о вилама и вилењацима.

Пут из тих прича и довео нас је до Купинова. Нисмо ни слитили да ће нам отворити нову тему. Ми смо је само начели, други нека је решавају. Ми следимо наш пут. Пут Загорке, "виле" са Саве, коју су стиховима описали готово сви зљубљеници риболова... Загорке, која је, рибарећи од јутра до вечери, однеговала Илију и његовог брата Мићу. Двадесет двоје потомака имала је када се са животом растала. Без сузе. Без грчи и јаука.

Илија Маријан са сомом капиталцем, Фото М. М.

Купиново, који минут пре седам ујутро, магла се подиже са реке, ми пловимо са Илијом преко Саве. Јутро овде прија да се посао заврши, тако, да не изгори мозак.

- Сава чудо, једном кад запловиш, она те загрли и никаде се нико тог загрљаја није ослободио - говори Илија.

Са мајком је, баш као и сада са нама, пловио и рибарио Савом. Од Купинова до аде. Па, около аде до обреновачке Скеле. Ставао Илија са Савом. Са песмама о "ђавољим мрежама".

- Мајка је била чудо. Плакала је и певала на Сави само да брату и мени обезбеди одрастање достојно њеног имена. Сада, кад се окренем том времену, бил је право чудо. Све нас је покретала. Уплетала у те мреже, ту нашу сиротињу да преживимо... и љубав која је из те муке изницала - сећа се Илија.

Суза се учини на његовом лицу.

- Устајала је у три ујуту, не као ја... не као ви у седам. Разапињала мреже. Улов разносила по кућама. Ко нема да плати - има лука, пасуља, кромпира. Ја памим то време.

Илија и наша новинарка , Фото М. М.

Тата Милош, Личанин, леп као... Али, од лепоте није могуће да живи породица Маријан.

Загорка је исплела мрежу и запевала. Њене песме још спајају обале:

- Купиново, чудо природе. Иза Обедска бара. Спред лепа Сава... - слушамо Илију Маријанa.

- Ја без Саве не могу да живим - каже.

Фото М. М.

Уловио је, док смо били на његовом чамцу, сома и толстолобика, али му је најмили "клинтон".

Највећи улов, ипак му је онај када је, као тинејџер "уловио" лепу Јовану. Жену са којом књижи готво четири и по деценије брака.

- Била добра удица.

- Била... Била. Удица је наважнија. И кад пецаш прву ноћ и кад се растајеш...

Слике риболовац из породичног албума , Фото Приватна архива

Песме старог краја и времена

УОЧИ договореног сусрета у Купинову Илија и његови синови пекли су ракију. Орило се Купиново. Тројка Маријанових, уз казан, вратила је сећање на, кажу, једну лепу прошлост у старим песмама и нотама старог краја.

- Почели смо са "Девојка соколу зулум учинила", а завршили са "Врбас вода носила јаблана" - прича нам Илија.

Фото М. М.

Корени у Српском Пољу

МАРИЈАНИ су, после Вликог рата, протерани из Оточца. Са својих њива из Српског Поља, где су им корени дубоки вековима. Скућили су се у Купинову. Ту, у делу Срема где су њихови преци и духовници подизали манастире и цркве на путу сеоба. Тако су се после векова и векова, када је снимана серија "Сеобе", Илијини родитељи Загорка и Милош обрели на Дрини, као "статисти са истинским успоменама и ожиљцима"

Фото приватна архива

Кад се кући вратим...

У ДОМАЋИНСТВУ Илије Маријана све цвета. Љубав је раскошна. Супруга Јовнка (на слици) га негује као ружу и он јој узвраћа. Мајка Загорка, див-жена, синовима је говорила: "ако можеш да родиш, жену не мораш да поштујеш, ако не може, жену мора да поштујеш".

- Ето, моја мајка... нема лепше поруке од мајчинске. Ја волим моју Јованку, а волим и Саву, кад се кући са реке вратим, Јованку још више волем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације