ЧЕСТО, баш често помислим шта би мој деда Милош рекао кад би знао да сада живим овде, у Исламу Грчком, са супругом и сином. Да ли би му срце било пуно? Да ли би се са поносом благо осмехнуо или би му искра са сузом радосницом засјала у оку? Или, можда, све одједном... Не знам, али знам да смо Младен, Матија и ја срећни у нашем Исламу Грчком, као што смо и у Београду и Новом Саду, да смо и овде у Далмацији своји на своме као што смо и у Србији.
Најновије из рубрике
НАЈБРОЈНИЈЕ ГЛУВАРА, И ОБИЧНИ ГАЛЕБ: ДЗППС објавило резултате зимског пописа птица водених станишта у Србији
ДРУШТВО за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) током јануара је заједно са партнерима из више од 100 земаља учестововало у организацији јубиларног, 60. Међународног зимског пописа птица водених станишта (International Waterbird Census – IWC). И ове сезоне, три најбројније врсте биле су глувара, обични галеб, а после пар година смањења бројности, и лисаста гуска. На зимовању у Србији је по први пут потврђена једна нова врста – чапљица.
10. 03. 2026. у 15:58
ЏЕМПЕРЕ ИЗ СИРОГОЈНА НОСИЛЕ СУ И КРАЉИЦЕ: Недавно преминула Добрила Смиљанић , златиборске плетиље извела на светски модну сцену
ЧУВЕНИ џемпери из Сирогојна, по којима је ово мало златиборско село постало познато у свету, осталису трајно везани за име Добриле Смиљанић (1935-2026), рођене Васиљевић. Модни креатор и организатор народне радиности, жена која је златиборскеплетиље извела на светску модну сцену, преминула је у петак, а сахрањенау недељу у селу које је прославила.
10. 03. 2026. у 14:46
УЧА КОЛЕКЦИОНАР ДУПЛИРАО ЗБИРКУ: Параћинац Синиша Танић сакупио 14.500 хемијских оловака (ФОТО)
УЧИТЕЉ Синиша Танић, из Бусиловца, надомак Параћина, власник је невероватне колекције од 14.500 хемијских оловака. Збирка, можда највећа у Србији, зачета је 2012. године. Када су „Вечерње новости“, пре четири, о њој писале садржала је 6.000 оловака, а у међувремену се повећала скоро два и по пута.
08. 03. 2026. у 18:27
ПОДРШКА МАМАМА СА ДЕЦОМ У БОЛНИЦИ:Осмомартовска акција Новосађанке Нине Катане, у знак сећања на преминулу ћерку Нађу
МЕСЕЦЕ проведене уз болничку постељу свог маленог чеда, стрепње за њен живот у који је тек крочила, али и наду да ће успети да преброди здравствене тегобе, и на крају ипак, губитак ћеркице Нађе, Новосађанка Нина Катана, док је жива неће заборавити. Са жељом да сачува сећање на прерано изгубљену ћеркицу, рођену са тешком аномалијом, покренула је акцију „Мама ниси сама“, која ће овог осмог марта, обрадовати маме.
08. 03. 2026. у 13:22
БЛАГО БОКЕЉСКИХ МОРНАРА: У Конаку кнегиње Љубице отвара се изложба о најстаријој братовштини на свету
БОКЕЉСКА морнарица најстарија је постојећа поморска братовштина насвету, чији корени, према предању, сежу у 809. годину и доношењереликвија Светог Трипуна у Котор. Више од 12 векова! Пре неколико годинауписана је и на Унескову листу светске нематеријалне културне баштине.
05. 03. 2026. у 17:00
Vladotimor
26.07.2023. 09:10
Срећно!
Nada
26.07.2023. 09:12
Zelim vam mnog SRECE i ZDRAVLJA! Ovakve vijesti me cine sretnom.
Dana
26.07.2023. 10:20
Lepa porodica. Srećno!
vredni i pametni
26.07.2023. 11:08
bravo deco...zivot ide dalje...sa srecom vam bilo sve
Marko
26.07.2023. 12:38
I sam poticem iz tog kraja, otjeran 1995. I kako idem stariji sve me vise vuče rodni kraj, tuče nostalgija. A opet, ne želim svojoj porodici ni 1% onoga što sam ja dozivio, ne želim da mi djeca sama odrastaju, da razmišljam šta je ako odu do obližnjeg gradića u školu i slično. Većina ljudi je krenula naprijed ali i dalje ima mnogo ludaka, proslava Oluje i poruke koje se salju tada su dokaz da su strasti samo skrivene, nikako nestale. Pozdrav i svako dobro ovim divnim mladim ljudima kao i legendi dr Jokicu!
Ne napisaste
26.07.2023. 13:40
Da je Republika Hrvatska obnovila kuću?
Pedja
26.07.2023. 15:47
Sve je to lepo, ali uskoro ce i njihov sin kad krene u skolu i kada mu pocnu ispirati mozak sa hrvastvom, jer im je to u skolskom programu, osetiti gde se nalazi, i jednostavno utopiti u okolinu. I Jokicev naslednik ce postati jedan od konvertita, kao sto su u ostalom i skoro svi hrvati (pokatoliceni srbi) iz ovog kraja postali pod pritiskom kroz istoriju. Nazalost, mi smo iako smo prosli mnoge golgote uceni da oprastamo, ali oni nisu, i to ce do veka ostati tako.