НАТАЛИЈА ЈОКИЋ, ДЕВОЈЧИЦА КОЈА У НАРУЧЈУ МАЈКЕ БЕЖИ ОД "ОЛУЈЕ": Супруга најбољег кошаркаша протерана из Крајине - имала је само седам месеци
ДВА пута је Наталија Јокић била на насловној срани "Новости". Пре 28 година и ових дана. Први пут као беба, нешто мало млађа од њене малене кћерке Огњене, а ових дана као супруга славног Николе Јокића, најбољег кошаркаша планете. Момка који је прославио Денвер, Србију и померио границу спорта, који ће се, од сада, мерити по резултатима "дерана из тег Сомбора".
Фото: Архива "Новости"
Репортери нашег листа "упознали" су Наталију у дану ужаса за српски прогнанички народ из Крајине. Био је 6. август 1995. године. У наручју мајке бежала је од "Олује". Врео дан. Танка линија између живота и смрти испред старог моста на Сремској Рачи. Примамо вест: избеглице из Крајине не могу у Србију. Вест се ширила као зараза. Људи изнемогли на дугом путу без хране, воде. Без наде у повратак, падали су од очаја. Напред им не дају, назад немају куд.
Фото: Архива "Новости"
Иза њих је имовина остала у пламену. Иза њих су остали гробови. На брзину ископане плитке раке. Овај живот, довде претекао у завежљај је стегнут. Читав живот, један завежљај.
У колони недалеко од моста према Семберији, мајке са децом. Старци залеђених суза. За храниоце не знају. Синови остали да бране Крајину, па и ови немају шта да траже у скутима мајке Србије.
Чувају насловну
МАЋЕШИЋИ, чули смо, још чувају насловну страну "Вечерњих новости" у својој кући у Сомбору. Као успомену на једно ужасно време које су пребродили, из кога су се издигли и на пут истинских врлина упутили своје ћерке
Превелики је терет на њој. Није ово први егзодус. Примила је у мају хиљаде изгнаних из Западне Славоније. Пре тога избегле из Босне и Херцеговине... У том гротлу, у том мравињаку од људи, у вриску и јауку, у дечјем писку и плачу, уз дотрајали "југо" - млада жена уз груди привија бебу. Девојчицу још ненавиклу на флашицу, а мајци од стреса пресушило млеко. Уз њих, несвесна куда их пут води и да ли ће одавде икада да га наставе, привија се нешто старија цурица ове породице. Превалили пут од Вељуна код Слуња до Раче, носећи сав јад непрекидне колоне, надајући се неком месту спаса.
- Ми смо Маћешићи. Ово је Маја, три и по године има. А, ово Наталија, седам месеци тек напунила. Прва је беба рођена у овој години, у Крајини - причала нам је мама Даница.
Покушавала је да успава малену Наталију. Љуљала је у рукама готово клонулим од терета.
- Нама је ово друга бежанија. Живели смо у Карловцу. Када ту више није било живота, побегли смо у Слуњ. Сада поново бежимо, а не знамо куд. Знамо да више нема назад. Ако нас неће Србија, неко ће нас, негде, ваљда примити.
Малена Наталија упрла поглед у објектив фото-апарата. Само што не заплаче, али је издржала. Маја се забавила некавим слаткишима.
Фото: Архива "Новости"
Сутрадан, 7. августа, у "Вечерњим новостима" на нашој насловној страни, фотографија мајке Данице и њених девојчица одсликала је сав ужас прогнаног народа заустављеног испред моста на Сремској Рачи.
На тој фотографији лепа негована беба у наручју мајке која бежи од "Олује", данас је лепа Фото: Профимедиа
супруга витеза кошарке. Стуб породице, како за њу говори њен Никола. Подршка и истински ослонац.
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (8)