ОБНАВЉАЈУ ЦРКВУ У ВИТОМИРИЦИ КОД ПЕЋИ: Да се народ и даље окупља

КАДА човека рат отера са огњишта и када му душа проживи све недаће вишедеценијског избеглиштва, а онда се врати у ту башту својих корена, на место где је запузао, усправио се и начинио прве кораке - лице му се озари, срце запева. Чини му се да може све.

Светигора/Манастир Дечани

И може све: да са сваког камена склони маховину, са улазних врата паучину, да заложи ватру тамо где годинама нико није... У нашем народу жеља је и обичај и да обнови цркву, вековни стожер окупљања расутог народа...

Светигора/Манастир Дечани

Баш то, све то записано је на страницама живота Момирке Вукмировић, из Витомирице код Пећи. Јуна 1999, пред налетом албанских екстремиста, морала је да напусти огњиште, али оно није њу. Тињало је, дозивало ју је двадесет три и по године. Иако у осмој деценији, спремна да сваком изазову погледа у очи, 10. децембра 2022. вратила се у Витомирицу, да остане и да свим срцем помогне обнову Цркве Светог апостола Луке.

- Да се овој намученој светињи удахне живот, да се у њој окупљамо, то је главни мотив мог повратка, јер откад знам за себе осећала сам посебну љубав према овој цркви и месту - прича Момирка Вукмировић. - Црква је 1999. прилично страдала у најезди и дивљаштву албанских екстремиста. Посла има много јер је црква била девастирана, готово уништена, кров је био пропао, ораси су били почели да расту у самој богомољи, часна трпеза је поломљена... Кров је већ сређен, купљена је нова капија за порту, а сад треба да се стави столарија да голубови више не улазе, да се изнутра омалтерише јер је прокишњавало па је влага зидове уништила, да се замени под, обнови часна трпеза... А, кад се малтер осуши, после две године да се ради иконописање.

Светигора/ Манастир дечани

Нема Момирка трунку сумње да ће и тај дан доћи. Подсећа на историју ове светиње:

- Црква је подигнута у част победе над Османлијама и у сећање на дан Светог Луке 1912. када је тадашња црногорска војска ослободила Метохију. Краљ Никола је одлучио да сагради храм и посвети га апостолу Луки. Краљ је дао и први прилог за изградњу. Камен, полудраги, оникс, довожен је из Пећке бање, а сама светиња личи на цркву манастира Косјерево. Досељени народ из свих племена Црне Горе добио је по комад шикаре коју је уређивао и истовремено подизао богомољу.

Бескрајно је наша саговорница захвална митрополиту Јоаникију и владици Теодосију, уз чији благослов живи уз цркву и учествује у њеној обнови.

- Била сам просветни радник и чим сам се пензионисала пре три године, решила сам да дођем. Моје четворо деце средило је своје животе и мирно сам се вратила у моју Витомирицу. Владика Теодосије ми је направио услове за повратак, уз цркву је саграђен парохијски дом... Знате, легала сам и устајала са Витомирицом пред очима. За мене је ово благослов: да се обнови светиња, да се створе услови да људи могу да дођу, да могу да буду овде. Најсрећнија сам под овим метохијским небом. И киша ме овде милује - прича Момирка.

Говори нам да ниједан дан није сама:

- Стално неко долази: радници да чисте јер се била направила страшна шума, неко дође на гробље па ме посети, неко дође да баш мене види. Недавно су били момци из Прилужја и Гораждевца који су очистили све. Помажу ми и долазе и монаси из Дечана. Дан прође као тренутак, а сваки је драгоцен. Радосна сам и немам осећај да треба негде да идем. Најжалије ми је што митрополит Амфилохије није овде да све ово види... Молио је 1999. испред Задружног дома Витомиричане да не иду. Нису га послушали... Он је тада последњи отишао из Витомирице. Али сам сигурна да види да се ова светиња обнавља.

И гробље је много страдало 1999, прича нам:

- Нарочито стари споменици, да би се уништило трајање. Но, полако ћемо средити и гробље. Било би добро да потомци дођу да гробове заједно подигнемо и уредимо. Већ смо ангажовали фирму која ће појединачно сваку гробницу да среди. Јер ти споменици су споменик нашем трајању. Волела бих да ми се јаве потомци перјаника краља Николе Саве Петровића, који је сахрањен поред мог деде. Савин споменик оборио је бор који је пао на њега...

Заокупљену пословима и живом жељом да се светиња обнови, питамо је за безбедност. Одговара:

- Имам обезбеђење полиције. Станица је стотинак метара од цркве. Они ме по плану обилазе и дању и ноћу. Некад сврате и попију кафу. Немам проблема, нити ме ко узнемирава. Хоћу да будем у добрим односима са свима, знам много албанских породица. Нек остане овако, више не тражим. Ко хоће фино ту смо, ко неће нека нас мимоиђе. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације