БОЖЕ ПРАВДЕ НА ПРВОЈ МОДЕРНОЈ ОЛИМПИЈАДИ: Српска делегација је 5. априла 1896. доживела овације у Атини а нису је чинили спортисти
СРПСКА застава завијорила се пре тачно 127 година, 5. априла 1896, на отварању првих модерних Олимпијских игара у Атини, иако Краљевина Србија није имала своје спортисте на такмичењима.
vikipedija
Упркос томе она је имала посебан статус земље-учеснице јер је Олимпијади дала делегата највишег ранга самог краља Александра Обреновића. Ађутант му је био мајор Живојин Мишић, будући српски војвода.
Спорт је у време обнове Олимпијаде био много више од игре. Присуство и подршка Олимпијским играма од владара Србије, "балканског Пијемонта" националног ослобођења, дало је овом спортском догађају огроман међународни значај.
У тренутку када су грчки краљ Ђорђе и српски краљ Александар изашли у ложу стадиона у Атини, где се међу осталима вијорила и заства Србије, проломиле су се овације и одсвирана је химна "Боже правде". Све грчке новине су на насловним странама извештавале о подршци српског краља Олимпијади као о прворазредном догађају, а један лист је објавио и дирљиве стихове: "Живели Срби и Грци, живеле Олимпијске игре дедова и очева наших и игре потомака наших".
Састав српске "олимпијске делегације" одредила је њихова друга ,тајна, мисија: спасавање Хиландара.
Фото: Википедија
Српска царска лавра тада је грцала у страховитим дуговима и остала је на минималном броју српских калуђера. Турци, који су још увек владали Атосом, увели су херметичке санкције Хиландару и спречавали да му Србија шаље новац и монахе. По светогорским законима, у случају да манастир не може да исплати дуговања, или да број калуђера Срба падне испод осам, аутоматски би изгубио статус Српске царске лавре и прешао би у туђинске руке. Највеће амбиције показивали су Бугари, који су у томе имали турску подршку, али су сличне амбиције имали и Грци, па и Руси.
Подлу рачуницу је покварила српска "олимпијска делегација" на челу са краљем Александром која је у војничким униформама и под оружјем изнајмила рибарски брод и донела Хиландару новац којим су исплаћени дугови и последњем часу сачувана Немањина задужбина.
ПРВИ СРПСКИ ОЛИМПИЈЦИ
vikipedija
Пратњу младог краља Александра чиниле су изузетне личности, које су оставиле дубок траг у српској историји, почев од ађутанта мајора Живојина Мишића, будућег војводе и носиоца победе српске војске у Првом светском рату. Маршал Двора био је други будући велики војсковођа Балканских ратова и Великог рата, пуковник Михаило Рашић. У пратњи су били и Министар војни генерал Момчило Франасовић, председник Српске краљевске академије Милан Ђ. Милићевић, др Ђока Јовановић са Медицинског факултета у Паризу.
У част овог догађаја подигнута је велика спомен чесма на путу од луке Хрусије ка Хиландару, на месту где су се срели српски "олимпијци" и српски монаси Хиландарци.
Куриозитет обновљене Олимпијаде је и податак да је једини Словен који је на њој освојио медаљу био архитекта и свестрани спортиста Момчило Тапавица, Србин из Аустро-угарске, потомак шајкаша са Војне границе из Надаља у Бачкој.
Он је спортом почео да се бави као гимназијалац у Новом Саду, а постао је један од најпознатијих атлетичара у Будмпешти где је студирао архитектуру као стипендиста Матице српске.
Он је уврштен у тринесторицу чланова олимпијског тима Угарске, а Ференц Кемењи, потпредседник МОК и генерални секретар Олимпијског комитета Угарске, сећао га се у мемоарима: "Овај кршни момак, на чијим су прсима пуцала дугмад и шавови гардијске униформе под притиском набујалих мишића, био је велики друг, али и велики страх за другове у касарни. Знао је да носи под мишком по два питомца и са њима да оптрчи два-три круга око полигона за гађање. Нико му није био раван у рвању, а још мање у дизању терета и бацању камена с рамена. Бавио се разним гранама спорта и био је умно и физички изнад својих вршњака, а као дипломирани архитект надвисио је интелектуално нешколоване у гарди. Затим, као најистакнутији члан Савеза за телесно васпитање, постао је појам у очима војника".
vikipedija
Као једину Момчилову ману Кемењи је навео то што је преценио своју снагу. Био је пријављен за атлетска такмичења: скок у даљ, скок с мотком, бацању кугле, а затим у рвању, дизању тегова са једном и са две руке, као и у тенису, у коме је иако озбиљно повређен освојио бронзу.
- Све је желео да реши на брзину, па је једном руком желео да дигне тег оптерећен за дизање са две руке. У тренутку избачаја, пукао му је мишић у рамену. Поподне је требало да диже тег са две руке. Сви су га наговарали да не изађе на мегдан са тешком повредом. Стао је у строј дизача и освојио пето место користећи практично само десну руку и подигавши 80 килограма. Два дана касније, стао је на струњачу с чврсто замотаним десним раменом и у рвању се пласирао на четврто место. Да се није играо својом снагом, Тапавица би сигурно донео бар две златне медаље Угарској- са жаљењем се сећао Кемењи.
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)
ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".
11. 03. 2026. у 16:26
ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег
СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.
11. 03. 2026. у 17:06
"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.
11. 03. 2026. у 13:59
Коментари (1)