ЖЕНЕ ЋЕ СПАСИТИ И СТАРЕ ЗАНАТЕ: Крушевљанка Јелена Вељковић (33) најбоља обућарка Централне Србије (ФОТО(ВИДЕО)
ЈЕЛЕНА Вељковић(33) из Крушевца најбоља је обућарка у Централној Србији и једна од ретких жена, која је наставила традицију заната,а да тој истој традицији „пркоси“, јер обућарство важи за мушки „занат“.
Foto:S.Babović
Овог 8.марта, лепу Јелену затичемо у новој радњи, али старом послу деда Братислава Милосављевића,који је за живота био познат као „Бата Шуце“. Стари обућар Бата постао је занатлија давне 1956.године и његов посао наследила је пре 11 година унука,јунакиња наше приче.
- Обућарска радња тражи роба, морате да радите по цео дан и није увек лако-сведочи за „Новости“ обућарка Јелена.-Трудим се да што више радим, али имам многе друге обавезе.Мајка сам двоје деце, ту су и обавезе по кући.Када сте предузетница,још занатлија,морате све то да усагласите.
Јелена је мајстор за оправљање немогућег,посебно патика. Муштеријама који су већ дали доста пара за скупу обућу,свака поправка се исплати.Златне средине у платежној моћи нема:муштерије или с врата питају колико кошта поправка или не питају колико кошта, већ само траже да им се реши проблем.
-Основни алат је оштар нож, а једнако су важна клешта,фен за грејање лепа,и наравно машина за шиће-предочава нам Јелена Вељковић.-Фина обрада некада потраје сатима,али купци воле пдеантност.Зато и долазе. Доброг од лошег обућара разликује да ли нешто раде „по занату“. А главни оцењивачи су муштерије, оне су увек у праву и најбоље знају.
За разлику од времена деда Бате Шуца,када је посебна комисија испитивала,оцењивала и на крају давала лиценцу,данас свако може да се прогласи обућарем. Отуда се Јелени и њеном оцу, Браниславу,који јој помаже у радњи, неретко дешава да поправљају туђ рад.
ИЗБОРИЛА СЕ ЗА РАВНОПРАВНОСТ
ЈЕЛЕНА је поред бројних признања и добитница прве награде у категорији „Привредница која се бави занимањем,које није карактеристично за жене“. Признање јој је 2019.године доделио Савет за родну равноправност града Крушевца.
-Иако годинама радим и даље сматрам да нисам све научила,обућарство је занат који се усаврашава током целе каријере-каже Јелена.-Потребно је доста времена. Само да лепо научим да радим, било ми је требно око три године. Неко не научи никада. И за овај занат,потребни су таленат и љубав.Зато сам одабрала да будем обућарка, а жеља ми је после завршене гимназије била да се бавим медицином.
Можда сплетом животних околности није успела да лечи људе,али њене муштерије сматрају да је њен рад-лековит. Осим што поправља све врсте обућа, у Јелениној радњи оживљавају и готово уништене ташне, кофери, ранчеви,каишеви. Све те неизоставне мушке и женске модне „додатке“ уме и сама да сашије.
Препоручујемо
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ У РУМУНИЈИ: Користила камен као држач за врата, испоставило се да вреди милион евра
КАЖУ да је нечије смеће нечије благо, али комад „камена“ који је деценијама држао врата отвореним представља благо по готово свачијим стандардима.
09. 12. 2025. у 16:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)