РОДНО МЕСТО СРПСКЕ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ: Лукавством поставили темеље Српског Манчестера (ФОТО)
Изнајмљена воденица у лесковачком селу Стројковцу родно је место српске текстилне индустрије. У њој је 1884. године отворена прва фабрика вуненог гајтана у Србији и то својеврсним лукавством богатих лесковачких трговаца.
фото: И.Митић
Због царинских баријера Лесковчани су опрему купљену у Бугарској довезли до изнајмљене воденице запрегом коју су вукли коњи чије су потковице биле окренуте у смеру супротном њиховом кретању.
С обзиром на то да је Бугарска строго забрањивала извоз машина за караваном је одмах кренула потера, али је стекла утисак да се он креће ка Бугарској.
Тако је купљена фабрика несметано прешла границу код Власотинца и стигла у некадашњу воденицу у Стројковцу. Она је данас Музеј текстила са аутентичном опремом из тог времена.
фото: И.Митић
Захваљујући чарковима односно калемовима, који су изум бугарских држављана, та земља је држала монопол у производњи и извозу вуненог гајтана на целом Балкану. За богате лесковачке трговце, до ослобођења од Турака, није било препрека у увозу вунених производа, али су новонастале границе и баријере утицале на смањење трговинске размене, па су схватили да нешто морају да учине.
Одлучили су да купе фабрику Стефана Бојаџова у Карлову и да је пребаце у Стројковце. Формирали су два каравана, а коњима у једном од њих потковице окренули наопако. Сазнавши за кријумчарење бугарске власти су пратиле трагове само једног, па су једино њега и зауставили, док је други караван несметано ушао у Србију остављајући утисак да иде ка унутрашњости Бугарске.
Прва лесковачка фабрика гајтана звала се „Антоније Поповић и компанија“. Међу оснивачима су били и Глигорије Јовановић, Димитрије Теокаревић, Прока Митић и Стефан Бојаџов, чије је знање и искуство Лесковчанима било од великог значаја.
За прање вуне и покретање чаркова, који су инсталирани на постојећа воденична вретена, коришћен је пад Накривањске реке. Идеја да се на истом месту, после скоро 140 година, поново покрену чаркови и „прораде“ ваљарица и бојаџиница још увек је жива.
Отварањем музеја обележен је век лесковачког текстила, а обнова овог комплекса и дотрајале поставке започета је пре десетак година, али никада није довршена.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ХРВАТСКИ ХУЛИГАНИ НАПАЛИ СРБЕ - ДЕВЕТ ХРВАТА ЗАВРШИЛО У БОЛНИЦИ: Детаљи туче навијача у Тузли
Малме и Црвена звезда састали су се у Лиги Европе, а потом је дошло до туче навијача у околини Тузле, у Босни и Херцеговини, када се део Звездиних присталица из Републике Српске авионом враћао из Шведске.
25. 01. 2026. у 14:30
ВЕЛИКУ ПОДРШКУ ДОБИЈАМО ОД ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА: Мали Лука има ретку болест, а ово је његова прича (ВИДЕО)
БОРБА детета за живот какав заслужује.
25. 01. 2026. у 07:00
СВИ СТЕ ФОЛИРАНТИ! Дара Бубамара напустила Звезде Гранда - реаговала Цеца "Није фер, ни колегијално"
ПЕВАЧИЦА Дара Бубамара реаговала је бурно на критике које је добио њен кандидат од стране њених колега из "Звезда Гранда".
25. 01. 2026. у 13:10
САМО САМ ПОМИСЛИЛА - САД ЋУ ДА УМРЕМ: Маја Волк о борби са раком - "Прогутала сам кнедлу, а ујутру метастаза је била огромна"
МАЈА Волк је отворено говорила о својој борби са раком и успела да победи тешку болест, инспиришући многе својом снагом и истрајношћу.
25. 01. 2026. у 11:25
РАТ У ХРВАТСКОЈ ИХ РАЗДВОЈИО: Глумац ћерку није видео пет година - потресни детаљи из живота Бориса Комненића
ГЛУМАЦ Борис Комненић остаће заувек упамћен по улози Гузе Попадића из "Бољег живота", а мало ко је знао да је имао ћерку у Хрватској, коју није често виђао деведесетих због рата.
25. 01. 2026. у 09:10
БИЋЕ СВЕ ТЕЖЕ: Огласила се продукција Гранда због Ђорђа Давида - запретио одласком из такмичења
НАКОН што је Ђорђе Давид запретио да ће напустити жири, продукција "Гранда" се огласила због његове бурне реакције на кандидаткињу у "Звездама Гранда".
25. 01. 2026. у 10:50
"ТРАМП ТАМО ДА ИЗБАЦИ 1000 ВОЈНИКА НА ОСТРВО, НИКО МУ СЕ НЕЋЕ СУПРОСТАВИТИ" Вучић о Гренланду - Када питам а како Косово, сви спусте главу!
ГОВОРЕЋИ јутрос у емисији "Јутро" на Телевизији Прва, председник Србије Александар Вучић дотакао се и лицемерја међународне заједнице када је у питању однос који сада имају по питању Гренланда и онај који су некада имали по питању Косова и Метохије.
25. 01. 2026. у 13:20
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
ДЕВАЛВИРАЛА ЈЕ ЈУТАРЊИ Колега оштро о Јовани: "Имам проблем што ради на националној телевизији"
ВОДИТЕЉ Огњен Несторовић без улепшавања и задршке проговорио је о свом односу са Јованом Јеремић, колегиницом која данас ради у медијској кући у којој је он некада градио своју новинарску и водитељску каријеру.
25. 01. 2026. у 20:42
Најновије из рубрике
НЕКА ТАЈ МОМАК ЖИВИ: Сувад Трбовић, одрекао се своје шансе за нови почетак у корист млађег пацијента (ФОТО)
ПОСЛЕ година ишчекивања, Суваду Сулу Трбовићу (61), стигао је позив који живот значи: имамо јетру за тебе, ако можеш за највише три сата да стигнеш у Београд. И стигао је из родног Прибоја, захваљујући сину свог пријатеља, који га је уз претходно обавештавање саобраћајне полиције у свим градовима редом од Прибоја до Београда, у престоничку клинику довезао за два и по сата.
23. 01. 2026. у 11:24
НЕБОЈША ДЕНИЋ ИЗ ЛИПЉАНА: Професору универзитета чиста десетка из хуманости
НЕУМОРАН је професор др Небојша Денић из Липљана. Као професор Природно-математичког факултета у Косовској Митровици оставља дубок траг у образовању многих генерација ове установе, али ван амфитеатара и оцена у индексима оставља потпис човечности "користећи" свој музички таленат: посвећени је хуманитарац на Косову и Метохији.
19. 01. 2026. у 14:30
КРИЛА МЛАДИМ СЛИКАРИМА: Ивањичани не заборављају Милутина Кривокућу, неуморног прегаоца и културног ствараоца
ДАЛЕКО од културних центара, у старовлашкој варошици Ивањици, 1968. године основана је Прва југословенска ликовна колонија младих. Окупљала је 23 генерације студената са завршних година и постдипломце ликовних академија, који су на обалама Моравице и по селима и висовима Јавора и Голије правили скице за будуће слике, графике и скулптуре и радове даровали домаћину, Културном центру, уз изложбе под његовим кровом, али и у галерији "Надежда Петровић" у Чачку и другим местима.
19. 01. 2026. у 11:00
Коментари (0)