СВЕТИОНИК ВЕРЕ НА ИЗВОРУ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: У Дежеви код Новог Пазара блиста нова црква посвећена Светом Сави (ФОТО)

ВЕЛЕЛЕПНА, сунцем окупана, нова бела црква извија се из долине. Довикује се са Ђурђевим ступовима.

Бела црква извија се из долине, Фото И. Маринковић

Са Сопоћанима. Петровом црквом. И природа се постарала да снегови устукну како би белина овог храма јаче исијавала.

Дежева код Новог Пазара. Прва кућа Немањића. Све је овде почело. Овде је деспот Стефан Немања пре више од осам векова утемељио српску државу. Познату и признату у далеком средњем веку. Одавде је најмлађи Немањин син Растко кренуо путем највећег српског просветитеља - Светог Саве. Њему је и посвећена ова бела црква, минијатура његовог врачарског храма. Око ње саборује Немањин народ, не само за празнике. Нема дана да неко не сврати. Црква је увек отворена. Миришу и бели зидови. Чекају сликаре и иконописце.

Испред три звона, у низу утројена. Једно даровала породица Вујисић, друго Павловићи, треће Сретеновићи. Посрећило се да одјекну одједном са овог низа. Звуци ударе у брда, па се врате и слегну у Дежеву. Кад зазвоне, чује их и врх Голије.

- Најлепше је кад нам долазе деца - каже нам Југослав Пузовић, домаћин овдашњи.

- Храм је њима светионик. А свима нама завет предака да не напуштамо ову свету земљу.

Фото И. Маринковић

Онима који су отишли да поново баце сидро које су одвезали.

Пузовић орезује воће. Чисти воћњак од корова. Мери корене у Дежеви најмање седам генерација. Седам генерација на извору српске државе и наше православне вере.

Колебају се пупољци. Дрхте младице на додир маказа. Варљиво је овде време.

- Увек било - прича Југослав.

- Знамо ми то, али се огледамо не у времену, него у лицима државника и духовника који су нас задужили делом и тестаментом да постанемо велики за себе, као некад што смо били. Знате како су нас видели Французи у Великом рату? Видели су нас као народ чији живот из гроба пробија. И то је тачно.

Остаци старе цркве, Фото И. Маринковић

Имање Пузовића наслања се на порту. Шест хектара земље, два и по под воћем. Синови у Европи. Са породицама нашли неку луку. Ћерка и зет у Краљеву. Али, ниједно не заборавља стари Рас. Синови за цркву прикупили око 10.000 евра. Они и њихови пријатељи кад год могу понешто дарују.

- Волео бих да су ту, али одлазе многи, па и они одоше. Сад, откако се овај храм подизао, чешће долазе. Сигуран сам да желе да се на свој начин уграде у овај наш лепи белег - тихо ће Југослав.

Југослав Пузовић, Фото И. Маринковић

Дежева се пре деведесетих мерила са више од хиљаду и по душа. Сада их је око 800. Имају школу, основну. Клупе попуњава 135 ђака. Уче и веронауку. Већи део из Јеванђеља и неколико њих - из Курана. Нико ником не смета. Нема зазора међу децом, ни речи које повређују. Оне овде почну да "сипају" само када неко издалека дође и накриви ћуп. И, то се памти.

- Памти се, али све што је било лоше, потискујемо. Истичемо само оно што је вредно и што нас повезује - прича Пузовић. - Најболније је што се осипамо. Што се земља продаје. Дођу наследници овдашњих домаћина, ко зна одакле све не дођу, да продају по пет, десет ари.

Ја докупљујем. Црква, наша епархија, откупи колико може. Ево, збринула је и нашег младог свештеника. Ту је, уз нас, уз овај храм са својом породицом.

Разговор прекида Мирко Пуповац, дечак. Кратак поздрав, препун поштовања за чика Југу.

Оде Мирко у цркву.

- Храм нас је учврстио у вери и вољи да му служимо. Ујединио нас да га подигнемо. Али, без помоћи државе, тешко да бисмо успели да овако брзо заблиста - срећан је свештеник Иван Јеремић.

- Није Дежева обично село. У овој долини су Немањини двори, Саборна црква. Овуда, где ми сада ходамо, ходили су његови синови. Вукан, Стефан и Растко. Овде су стасавали и други велики Немањићи. Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин.

Из Дежеве су у свет кренула и два српска цара, Душан Силни и Урош Нејаки.

Сведоци векова Немањићке задужбине, Фото И. Маринковић

Жива историја. Сваки камен, историја. Сведоче темељи Саборног храма. Израњају из земље. Чини се да дишу душе из камена. Древно и ново везује се у ланац непролазног. Од владара до владара. Од среће до несреће. Од живота до умирања, зидали су тако да остане народу оно што ће надживети време и промене. Немања зидао у крсту. Укрстио на четири стране Ступове, Петрову цркву, Сопоћане и овај Саборни храм чији су темељи сведоци те непролазности, а случајно откривени почетком осамдесетих, када су ратари изорали необичан камен. Уследила су археолошка истраживања. На откопаним зидовима назирали су се трагови живописа са надгробним споменицима из тринаестог и четрнаестог века.

- Имали смо жељу да на овим темељима Саборног храма подигнемо малену цркву.

Кад зазвоне, чује их и врх Голије, Фото И. Маринковић

Послушали смо ипак стручњаке да остане како је било. Зато смо пре више од деценије започели овај нови храм. И, укровили га, али још много тога треба да се уради. Да се среди порта, иконопише. Свештеник нам предлаже, а то ћемо свакако да урадимо, да у порту поставимо и дечје игралиште. Само да нас роде чешће посећују - говори Југослав Пузовић.

Мирко Пуповац, Фото И. Маринковић

ВЕЛИКА ПОМОЋ ДРЖАВЕ

У ХРАМ је до сада уложено око милион евра. Највећи део даровала је држава.

- То је за нас велики подстрек и нада да нисмо заборављени. И председник Вучић два пута нас је овде посетио. Све што је обећао, испуњено је. И ми треба да одговоримо на свој начин. Да чувамо и сачувамо ово што нам је поверено за наредна поколења - поручују из Дежеве.

Фото И. Маринковић

СРБИ СЛОЖНО ЦРКВУ ГРАДЕ

ОД ДЕЖЕВЕ до врха Голије, иако је ово место дало православљу највећег просветитеља, нема ниједног православног храма. Тако је било вековима. Онда су се овдашњи људи договорили да, уз поруку "Срби сложно цркву граде", почну са прикупљањем прилога за изградњу овог велелепног храма. Пројекат је урадио Завод за заштиту споменика у Краљеву, а камен темељац освештао владика тимочки Јустин, у јесен 2012, уз благослов епископа рашкопризренског Теодосија. Храм је обложен белим мермером, а градили су га најбољи мајстори из Србије и Републике Српске.

Свештеник Иван Јеремић, Фото И. Маринковић

МЕСТО ХОДОЧАШЋА

ЕКСКУРЗИЈЕ би овде требало да стижу. Да наша деца чују и виде где је место прве српске средњовековне државе. Место одакле потиче највећи српски просветитељ Свети Сава.

Дежева, зато, треба да буде место српског ходочашћа. Нажалост, о њој се данас мало зна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације