EU ПРИПРЕМА НОВА ДИГИТАЛНА ПРАВИЛА: Ево какво понашање може да буде санкционисано

Novosti online

31. 01. 2021. у 16:43

ПРОЦЕС дигитализације практично свега што се може дигитализовати почео је пре пуно година и развио се до задивљујућих размера и пре појаве новог коронавируса, али глобална пандемија, и "локдаун" који прати ту пандемију, драматично су убрзала ту дигитализацију.

EU ПРИПРЕМА НОВА ДИГИТАЛНА ПРАВИЛА: Ево какво понашање може да буде санкционисано

Фото Танјуг-АП

Европска унија већ је и пре тог додатног убрзања почела да прати ритам дигиталног развоја неким новим регулаторним решењима, па је тако увела неке нове стандарде заштите приватности на интернету директивом познатом по акрониму ГДПР.

Но, сада, од децембра прошле године, кад је Европска комисија изнела предлог два нова европска закона о дигиталним услугама и дигиталном тржишту, ЕУ има идеју да реглуше дигитални простор прецизније и строже него што је ико икад пре регулисао “онлајн” простор у слободном свету.

Европска унија ове године ће покушати да испише нова дигитална правила која ће бити добра за барем једну или две деценије у том дигиталном развоју слободног света.

- Пословни модел онлајн платформи има учинак не само на слободно и поштено тржишно надметање него и на нашу демократију, нашу сигурност и на квалитету наших информација.

Због тога требамо обуздати неизмјерну моћ великих дигиталних компанија. Јер желимо да вредности које су нам драгоцене у офлајн свету такође буду поштоване и онлајн. Темељно начело је: што је илегално офлајн, треба бити илегално и онлајн. И желимо да платформе буду транспарентне у вези с тим како њихови алгоритми раде. Јер не можемо прихватити да искључиво компјуторски програми доносе одлуке које имају далекосежан учинак на нашу демократију- рекла је председница Европске комисије у свом говору на форуму у Давосу.

Планира се црна листа забрањеног понашања у тржишном надметању, ширења мржње и лажних вести. Европска унија, дакле, планира регулисатии она подручја интернета на која регулаторска нога можда никад није ни крочила и на којима је практично све било допуштено, као на Дивљем западу.

И ЕУ жели да јој се у том потхвату придружи и Америка те да то буде заједнички потхват писања заједничких правила понашања за нову дигиталну еру. То може звучати као уплетање власти у подручје које би требало остати слободно, али није.

Није из најмање два разлога. Прво, јер ЕУ и САД у писању нових правила за дигитални свет полазе од вредности попут плурализма, укључивости, људских права и заштите приватности.

Европска је комисија за ова два предлога законодавних аката спровела претходне јавне консултације са свим заинтересираним актерима, које су биле масовније и обухватније него иједне сличне консултације са деоницима уочи предлагања неке нове директиве. И други разлог зашто је писање нових правила сасвим легитимно и оправдано лежи у чињеници да су неки закони, који одређују правила понашања на дигиталном тржишту, писани још у, фигуративно говорећи, доба диносауруса.

Директива о дигиталном трговању, која је у овом трену темељни важећи закон који у ЕУ регулише одговорност пружитеља дигиталних услуга на Интернету, усвојена је 2000. године.

Што, кад се погледа како су 2000. изгледали Амазон, Гугл или тад још непостојеће друштвене мреже, није тако далеко од доба у којем су земљом ходали диносауруси.

Но, један је рецентни догађај показао колико је нужно да се регулатори у слободном свету – а ЕУ је, осим што је политичка унија, један од водећих светских регулатора јер је реч о највећем јединственом тржишту на свету – баве питањем новог прописивања права и обвеза, поготово великих интернетских платформи.

Тај догађај је одлука Твитера и Фејсбука о протеривању америчког председника са својих платформи. За многе људе, па и оне који се ни по чему не слажу са Доналдом Трампом, начином на који је он (зло)уботребио Твитер, тај је догађај био знак да технолошке компаније заиста мисле да оне, а не демократски изабране владе и парламенти, требају бити те које одлучују о јавном интересу и јавним политикама. Кад су немачка канцеларка, француски председник и многи други европски политичари критиковали Твитер због протеривања Трампа, нису то чинили због симпатија према Таповом подражавању државног удара у Конгресу.

Нити су то чинили због неслагања са правом друштвене мреже да искључи неког ко крши правила те друштвене мреже. Не, најпре су то учинили зато што мисле да би том праву неке компаније да уређује своја правила понашања морало бити надређено право вишег реда, које произлази из јавног интереса. Поготово кад је реч о компанији која служи као дивовска платформа за размену информација, за информисаност која је важан састојак демократије и стога се не тиче само приватног него и јавног интереса.

Другим речима, таква интернет компанија има право да провери држи ли се неки њен корисник правила која је сама прописала, али јавност и државни закони имају право видети држи ли се сама та компанија правила која јој је прописала шира заједница, јавност преко парламената и влада слободних, демократских држава. Досад многа таква правила нису ни била прописана, па се није са правном сигурношћу ни могло рећи да их нека компанија крши или не крши. Но, питање је стиже ли таква кооперативност прекасно и преслабо.

Фејсбук је изгубио доста на угледу након што је 2018. избила афера с фирмом "Кембриџ Аналитика", у којој се показало оно што се у правилу увек изнова показује у понашању таквих интернет платформи: није их заправо брига ни за шта осим за позорност и време што већег броја својих корисника, које ће они већ некако монетизовати - односно, на којима ће зарадити.

(Б92)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)