ОДЛУЧУЈУ НЕОДЛУЧНИ: Више од 100 милиона Американаца већ дало глас на председничким изборима који се одржавају данас

Д. САВИЋ

03. 11. 2020. у 08:29

ОДЛУЧУЈУ НЕОДЛУЧНИ: Више од 100 милиона Американаца већ дало глас на председничким изборима који се одржавају данас

Фото АП

НЕ памти Америка у последњих бар сто година необичније председничке изборе.

У пуном јеку пандемије вируса корона, и антирасних, често насилних протеста, више од 100 милиона Американаца, укључујући оба председничка кандидата, републиканца Доналда Трампа (74) и демократу Џозефа Бајдена (77), гласало је пре бирачког дана, првог уторка у новембру, за шефа Беле куће.

За Америку изузетно висока излазност бирача, која ће, ако се овако настави, бити већа него икад до сада, више је од пуког рекорда. Јер, гласачки листићи од којих су многи, због страха од пандемије, пристигли поштом, прете овог пута мирном проглашењу победника.

Фото АП

Председнички кандидати, обојица у осмој деценији живота, што је такође једна од незапамћених особености ових избора, до последњег тренутка борили су се за наклоност такозваних неопредељених држава, које и одлучују победника. За разлику од већине других држава света, где кандидат који освоји више гласова односи победу, у америчком делегатском систему он не постаје аутоматски и председник. То се догодило пет пута у историји, последњи пут 2016. године, када је демократска кандидаткиња Хилари Клинтон, иако је освојила три милиона гласова више у апсолутном броју, ипак изгубила изборе и Доналд Трамп је постао председник.

Фото АП

У сложеном америчком изборном систему, наиме, свака америчка држава, углавном сходно броју гласача, даје одређени број делегата, односно електора. Они чине електорски колегијум од 538 чланова. Тај колегијум заправо гласа и кандидат који освоји гласове 270 чланова електорског колеџа, постаје нови председник САД.

Кључно је, притом, да кандидат који освоји већину гласова у једној америчкој држави односи у тој истој држави све гласове електора. Изузетак су Небраска и Мејн који број електора дају сразмерно броју освојених гласова. Калифорнија има највише електора (55), следе Тексас (38), Њујорк и Флорида (29).

ИНТЕРЕСОВАЊЕ Незапамћен број Американаца гласао је путем поште или искористио право на рано гласање, Фото АП

У већини америчких држава бирачи су већински опредељени за једну од партија, па кандидати за председника знају на шта могу да рачунају. Али, десетак савезних држава, од којих у многима живи и значтан број Срба, мењају стране. Ко освоји наклоност у овим државама, осваја и већи број електора, због чега се и републикански и демократски кандидати усредсређују баш на њих.

Анкете на националном нивоу дају предност Бајдену, али у неопредељеним државама трка је "тесна", а у њима су и залози највећи. Управо зато је Трамп посетио пет таквих држава: Мичиген, Северну Каролину, Ајову, Џорџију и Флориду. Његов ривал Бајден говорио је у родној Пенсилванији, где је трка "на ивици ножа".

- Економија расте најбрже што је икад забележено - похвалио се Трамп у Мичигену, заигравши на свој најјачи предизборни адут, с обзиром на то да је америчка економија забележила раст од чак 33 одсто у трећем кварталу ове године.

Фото АП

У Ајови, која се сматра "весником" победника, Трамп је обећао сигурне границе и још конзервативних судија, што су такође његови адути. За оно што је, међутим, његова најслабија карика, брига о вирусу корона, Трамп се обрушио на Бајдена, и његово "смртоносно закључавање". Поручио је гласачима да бирају између тога и његове "сигурне вакцине која зауставља пандемију", а онда је одржао митинг и у Бајденовој Пенсилавнији.

С друге стране, Бајден је, такође у Пенсилванији, заиграо на карту Трамповог расизма и лошег руковођења пандемијом, рекавши да је она најтеже погодила управо Афроамериканце. На шпанском се обратио "латино гласачима" поруком о спајању раздвојених имигранстких породица. Своје редове ојачао је поп звездама - уз њега су били Леди Гага и Џон Леџенд.

КЛАДИОНИЦЕ ФАВОРИЗУЈУ ЏОА

СВЕ велике светске кладионице имају могућност клађења на овим председничким изборима, а извештаји говоре да су уплате веће него икада. Готово свуда Бајден је фаворит, па тако ако уложите долар на његову победу, добићете долар и по. Ако Трамп победи, а ви сте ставили долар на његов тријумф, пролазите боље, вратиће вам се 2,60. Али, и Хилари Клинтон је била убедљив фаворит на кладионицама против Трампа пре четири године, па се све завршило на добро познати начин.

Иако активности кандидата у предвечерје избора делују као и свих претходних година, резултат гласања мање је известан него пре. Раније се већ у зору по локалном времену у штабу победника отварао шампањац, уз први говор будућег председника. Овог пута, аналитичари упозоравају да би се на то могло чекати можда данима, чак недељама, због поштанског гласања.

Последњи пут то се догодило 2000. године, када је због тесног резултата о победнику одлучивао Врховни суд, месец дана после гласања. Овог пута, разне државе имају различита правила о начину и времену бројања поштанских гласова, што би знатно могло да одужи комплетирање резултата.

ФЛОРИДА КАО ЛАКМУС

ОНИ који воле историјске паралеле, истичу Флориду као државу у којој се будући председник одлучује. Наиме, у досадашњој пракси се показало да су демократе само два пута добиле изборе, а да њихов кандидат није победио у Флориди, док је републиканцима то успело тек једном, пре скоро пуних 100 година.

Незгода је што су оба табора сумњичава, па је могуће да ниједан не призна пораз. Трамп је рекао да је бројање после избора "ужасна ствар" и најавио легалне мере у вези с пребројавањем гласачких листића, а Бајден поручио да треба спречити његовог ривала да "покраде изборе".

Екстремни следбеници с обе стране већ се загревају да своје кандидате бране свим средствима. У ситуацији када, практично, не постоји питање око кога се Трамп и Бајден слажу, било да је реч о ковиду 19, порезима, клими, или политици ношења оружја, сукоби би лако могли да прерасту у насиље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)