Свет

ИСТОРИЈАТ СУКОБА ЈЕРМЕНИЈЕ И АЗЕРБЕЈЏАНА: Земља заливена крвљу од првих година Совјетског савеза до данас

С. С. Р.

27. 09. 2020. у 14:34

ПРЕДСЕДНИК групе пријатељства Скупштине Србије са Јерменијом, Александар Чотрић говори за „Новости“ о историјату сукоба ове земље са Јерменијом, који је јутрос поново букнуо и постао светска вест број један.

ИСТОРИЈАТ СУКОБА ЈЕРМЕНИЈЕ И АЗЕРБЕЈЏАНА: Земља заливена крвљу од првих година Совјетског савеза до данас

Област Нагорно-Карабах на Кавказу, у којој је јутрос око седам часова обновљен замрзнути ратни сукоб између Јермена и Азербејџанаца, предмет је спора између два народа и две државе скоро читав један век. За Јерменију, реч је о независној Нагорнокарабашкој Републици Арцах, која је проглашена 1991. године, а Азербејџан ту територију сматра интегралним делом сопствене државе и настоји да је поврати политичким, али и војним средствима.

Нагорно-Карабах налази се у граничном појасу између две државе на простору од око једанаест и по хиљада квадратних километара и у њему живи нешто мање од сто педесет хиљада људи. Корени конфликта око ове планинске области сежу у 1923. годину када су је совјетске комунистичке власти поклониле Азербејџану, иако је у том тренутку у њој живело 96 посто Јермена. То и није био толики проблем до почетка распада СССР-а, када је постало извесно да ће настати независне државе. Јерменско становништво Нагорно-Карабаха желело је да остане уз матицу, што је потврђено и референдумом, а Азербејџан је настојао да укине аутономију и потпуно овлада подручјем (слично српском питању у Крајини, односно Хрватској).

Избио је крвав и дуготрајан рат који је вођен од 1988. до 1994. године, када у Бишкеку (Киргистан), уз посредовање Русије, склопљен мировни уговор. Азербејџан је од тада више пута покушавао војним путем да поврати своју власт, али због жилавог отпора јерменског становништва и помоћи Јерменије, то није успевао. Јерменија инсистира на праву становништва Нагорно-Карабаха на самоопредељење, уз постојање копнене везе са матицом, као и на поштовању ауторитета Минске групе.

Јерменија има око три милиона становника који припадају јерменској апостолској цркви (ова држава је 301. године постала прва држава која је признала хришћанску веру), а над њеним становништвом од 1915-1923. године извршени су страшни погроми у Отоманској империји у којима је убијено више од милион и по људи. Азербејџан је економски снажнији, јер располаже гасом и нафтом, има скоро три пута више становника од Јерменије и добија огромну помоћ од етнички и историјски блиске Турске. Ни Јерменија, ни Азербејџан нису признали такозвану независност Косова, а са обе земље Србија има добре политичке и економске односе.

У најновијем ратном сукобу још увек није јасно да ли је реч о чаркама и провокацијама, каквих је било много у претходним годинама, или је Азербејџан решен да тоталним ратом заузме Нагорно-Карабах.

Сада је, међутим, најважније да што пре утихне оружје и да се обе стране врате преговорима и тражењу дипломатског и политичког решења у оквиру Минск групе, ОЕБС-а и Уједињених нација, уз мировно посредовање Европске уније и Русије.

27. 09. 2020. у 12:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 13

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00