БОРБА У КОЈОЈ ЗАЈЕДНО ТОНЕМО ИЛИ ПЛИВАМО: Потрага за вакцином против вируса корона у оквиру планетарног програма "Ковакс"

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

26. 09. 2020. у 23:51

ХОЋЕ ли и када свет добити вакцину против вируса корона? На ово питање цела планета тражи одговор. Људи су уморни од ванредних околности које трају већ осам месеци.

БОРБА У КОЈОЈ ЗАЈЕДНО ТОНЕМО ИЛИ ПЛИВАМО: Потрага за вакцином против вируса корона у оквиру планетарног програма Ковакс

Фото Танјуг-АП

Бржи и лакши пут до спаса од маски, изолације и избегавања друштвеног контакта тако својственог људским бићима, требало би да омогући светска иницијатива "Ковакс" у коју је укључена и наша земља.

Овај програм, лансиран у јуну, под покровитељством Светске здравствене организације, замишљен је тако да земље сходно својим могућностима финансирају програме и учествују у напорима за проналажење спасоносне вакцине, без зараде, и тако заједничким напорима дођу до зацртаног циља.

- Или тонемо, или пливамо заједно - симболично је објаснио важност солидарности у оваквој ситуацији генерални директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус.

Надовезао се Ричард Хечет, који испред Коалиције за иновације у области припрема за епидемије, води радове на истраживању и развоју вакцине против ковида 19, истакавши да пандемију земље не могу да побеђују појединачно, већ да цепиво мора да има цео свет одједном.

У програм се, засада, укључило 156 земаља, међу којима је и Србија. Од ангажованих држава, 64 имају висок ниво бруто друштвеног производа, односно, спадају у групу богатијих. Међутим, недостају водећи. Пројекту се нису придружили САД, Кина, Русија, али ни Француска и Немачка. Последње две земље се "крију" иза Европске комисије, која је дала глас у име свих 27 чланица као и за Норвешку и Исланд, иако су друге државе ЕУ и саме потписивале овај споразум.

Наведене земље више верују сопственим лабораторијама и способности да саме пронађу вакцину, него укључивању у заједнички програм. Оне већ потписују билатералне споразуме с произвођачима и надају се да ће претећи друге.

- Трка за вакцином подразумева сарадњу, а не такмичење - скренуо је пажњу Гебрејсус, чиме је све објаснио.

С друге стране, уз пројекат су, између осталих, стали Аустралија, Велика Британија, Јапан, Канада... Окупљање толиког броја земаља сматра се, без обзира на значајне изостанке, великим успехом. Потписнице представљају око 64 одсто укупне светске популације.

Утврђено је и како ће се вакцина распоређивати, једном када буде пронађена. У првој фази дозе ће се достављати земљама пропорционално, тако што ће свака држава најпре добити контингент за три одсто свог становништва. Предност за вакцинисање у овој фази имаће лекари и угрожене групе. Затим ће се на исти начин цепиво распоређивати све до покривања 20 одсто житеља. После тога, вакцину ће добијати оне земље у којима је ризик највећи.

Већ су се појавили дисонантни тонови. Наиме, има оних који сматрају да "уравниловка" од три одсто није правична, јер, рецимо, у сиромашнијим земљама лекари, који ће први бити вакцинисани, трпе већи ризик него у развијеним срединама, па мисле да би њима требало да иде више доза.

Али, до расподеле је далеко. Зец је и даље у шуми, па о ражњу још не треба да се размишља. У све су се умешали и политички интереси, утркивање фармацеутских кућа, индустријска конкуренција, безбедносна питања...

Ипак, и поред свега, бити у "Ковакс" друштву значи и имати далеко више изгледа да добијете вакцину, што пре, и у што већим количинама.

Две милијарде доза до краја 2021.

СЗО очекује да ће бити у могућности да обезбеди две милијарде доза вакцине до краја следеће године, што би, према речима њеног генералног директора Тедроса Аданома Гебрејесуса, омогућило да се пандемија обузда. У том циљу СЗО је већ почела да потписује споразуме с лабораторијама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)