РУСИЈА ВЕЋ СЛАВИ: Путин је добио оно што је годинама желео

УОЧИ нових преговора о окончању рата у Украјини, који су данас почели у Абу Дабију, америчка администрација је пристала да отвори питање будућег безбедносног поретка у Европи, што је нешто што Москва покушава да прогура годинама, пише "The Washington Post".

РУСИЈА ВЕЋ СЛАВИ: Путин је добио оно што је годинама желео

Yuri Kochetkov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Руски председник Владимир Путин је од почетка рата у Украјини 2022. године тврдио да је Русија била приморана да одговори због ширења НАТО-а на исток и наводног прогона етничких Руса у источној Украјини. САД и њихови европски савезници су одбацили ове тврдње као неосноване.

Међутим, идеја о стварању "шире европске безбедносне архитектуре" сада би могла да се нађе на преговарачком столу.

Амерички преговарачи Стив Виткоф и Џаред Кушнер, Трампов зет, могли би тиме да отворе веома сложено питање о коме, упозоравају европски званичници и стручњаци, немају довољно знања.

Страх је да би такви разговори могли да иду наруку Кремљу: Русија би добила прилику да још једном разговара о томе како би требало да изгледа европска безбедност.

Европљани се противе

Европљани стога кажу да се о томе не може разговарати док Русија наставља свој рат против Украјине.

"Европска безбедносна архитектура већ постоји. Проблем је што Русија стално крши споразуме на којима је заснована", рекла је шефица европске спољне политике Каја Калас, мислећи на НАТО и Европску унију.

Европа не жели да се о безбедности расправља иза њених леђа.

Европске земље такође не желе да Вашингтон и Москва разговарају о њиховој безбедности иза њихових леђа. Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро потврдио је да траже учешће својих представника у разговорима у Абу Дабију.

Данијел Фрид, бивши помоћник државног секретара САД за Европу, био је прилично оштар у критикама Трампових преговарача.

"Страшно је што Кушнер и Виткоф не знају са чиме имају посла. Председник може да именује пријатеља за специјалног изасланика, али мора да слуша стручњаке. Било ко је могао да им каже да је разговор о послератној европској безбедносној архитектури управо оно што Кремљ жели", рекао је он.

AP Photo/Altaf Qadri,Pool

Трампова администрација већ месецима покушава да врати Русију за преговарачки сто, али без много успеха. Москва не показује спремност на уступке, док наставља да напада украјинске градове.

Прошле недеље, у руском нападу на место за дистрибуцију хуманитарне помоћи у Запорошкој области погинуло је најмање 53 људи.

Додатни проблем, упозоравају садашњи и бивши амерички безбедносни званичници, јесте недостатак искуства Виткофа и Кушнера у оваквим преговорима. Они верују да би Русија могла то да искористи, посебно зато што америчка страна већ помиње могућност пословних договора са Москвом, иако прекид ватре није ни близу.

"То се увек дешава када преговоре препустите пословним људима", рекао је један амерички званичник, говорећи под условом анонимности.

Трамп: Украјина би могла да заврши у "мало другачијем облику"

Трамп је у интервјуу за емисију "60 минута" на ЦБС-у у недељу рекао да верује да су "веома близу постизања договора". Додао је да би Украјина вероватно могла "завршити у мало другачијем облику" након рата.

Кушнер је у четвртак на друштвеним мрежама изложио шта би нови безбедносни оквир требало да обухвати: редовне разговоре о безбедности, поуздане канале комуникације у кризним ситуацијама, већу транспарентност војних активности и мере за смањење ризика од ескалације. Нагласио је да сваки споразум мора поштовати суверенитет, територијални интегритет и право сваке државе да самостално доноси одлуке.

Међутим, бивши амерички и европски званичници подсећају да су такви споразуми већ постојали. Након распада Совјетског Савеза, Русија и Запад су закључили низ споразума, међу којима је и Основни акт НАТО-а и Русије из 1997. године. Проблем је што их је Москва касније погазила нападом на суседне земље, укључујући Грузију и Украјину.

"Све то звучи одлично. Проблем је што је то управо безбедносна архитектура коју је Русија покушала да уништи", рекао је Ерик Чиарамела, бивши високи званичник Савета за националну безбедност САД. Додао је да поштовање граница и право држава да бирају сопствене савезе није оно што Москва жели.

Фрид подсећа да је Русија још 2021. године тражила од САД да повуче НАТО на границе из 1997. године, што би значило велико ограничење њеног утицаја у Источној Европи.

"Знамо шта Русија жели – да поново успостави границу Гвоздене завесе као границу своје сфере доминације", рекао је он.

Према речима званичника упознатог са разговорима, Кушнер је као могући модел поменуо Савет НАТО-Русија, основан након Хладног рата. Али је суспендован 2014. године, након руске анексије Крима. Фрид сматра да такав модел више није довољан, посебно зато што је Москва почела да спроводи хибридне операције и против европских земаља.

"Проблем није у томе што не постоји безбедносна архитектура. Проблем је у томе што су је Руси срушили и сада желе да поново преговарају о њеним темељима", рекао је Фрид. Додао је да Русија можда има легитимне безбедносне интересе, али их спроводи на начин због којег се ниједна друга земља не може осећати сигурно.

Покретање питања европске безбедности у преговорима о Украјини је управо оно што Москва дуго жели. Истовремено, то показује колико је Трампова администрација жељна да постигне било какав напредак након вишемесечног застоја у преговорима и растућег терета рата са Ираном.

"Можда Трамп само жели победу", закључио је Фрид.

(Јутарњи лист)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Није нас брига за фер-плеј, одј**и! Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

"Није нас брига за фер-плеј, одј**и!" Капитен Србије открио скандалозну сцену са Европског првенства

Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15). Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.

14. 09. 2026. у 22:51

Ко је Српкиња која је ушла у Конгрес САД освојивши 65% гласова? Свирала фрулу, играла фолклор, деда јој зидао цркве по Америци

Ко је Српкиња која је ушла у Конгрес САД освојивши 65% гласова? Свирала фрулу, играла фолклор, деда јој зидао цркве по Америци

ТОКОМ кампање Лубурић Бин је истицала потребу за очувањем уставног поретка, равнотеже између грана власти и овлашћења Конгреса, док је међу важним темама наводила и трошкове становања, здравства, образовања и енергије.

04. 11. 2026. у 16:32 >> 18:50

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ ОВО РЕАЛАН БРОЈ? Објављен податак колико је Руса погинуло у Украјини - хакерски напад открива велику цифру