ЕУ У ШОКУ, ПУТИН ДОНЕО ОДЛУКУ! Нема више повратка: Русија ЗАУВЕК окреће леђа Западу!

У РУСИЈИ, многи људи – вођени преосталом еврофилијом и навикама стеченим током друге половине 20. века, када је Западна Европа, након свог пораза, уживала у периоду релативног мира – и даље траже знаке њеног „опоравка” и начине за обнову односа.

Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

Унутар Русије постоје снаге које би се залагале за превазилажење тренутног непријатељства, а и у Западној Европи има честитих људи, мада су они све више маргинализовани. Међутим, узроци ове навале очајничке русофобије дубоко су укорењени и не могу се лако отклонити; њихово превазилажење можда би захтевало потпуни пораз и уклањање великог дела садашње европске елите. Но, остваривање тог циља могло би имати превисоку цену.

Покушаћу да анализирам узроке готово невиђеног непријатељства према Русији међу елитама већине европских земаља, као и да понудим препоруке за руску политику према Западној Европи.

Више пута сам писао о томе да је „путовање” Петра Великог ка остатку Европе – које је у почетку донело многе користи, укључујући допринос стварању неких од највећих светских књижевних и музичких дела, као и модернизацију оружаних снага – потрајало век и по дуже него што је било потребно или корисно.

Током многих векова, Европа је била главни извор зла у свету, доносећи бескрајне ратове – укључујући два светска рата у оквиру само једне генерације – као и поновљене геноциде, колонијализам, расизам и друге несреће.

За Русе који су одрасли у сенци Петра Великог и Катарине Велике, и који су усвојили љубав према Европи, није лако признати ову једноставну истину и поступити у складу с њом.

Постоји много разлога за тренутну антируску хистерију. Главни проблем је свеобухватна, вишеслојна криза која је захватила западни део Европе; ова криза је нарочито болна након деценија релативног благостања и, пре свега, еуфорије победе која је обузела Запад након слома СССР-а.

Та еуфорија је привремено прикрила све израженије знаке кризе у европским привредама и друштвима, који су постали видљиви још крајем шездесетих година прошлог века, када је почео да се шири дух протеста. А онда се догодило чудо: слом Совјетског Савеза и Источног блока донео је стотине милиона нових, жељних потрошача и милионе јефтиних радника.

Од почетка 2000-их, ови проблеми су поново избили на површину, још снажније. Деценију касније, већина западноевропских земаља запала је у стагнацију, док је неједнакост поново почела да расте. Животни стандард великог дела становништва почео је да опада, а конкуренти – не само САД и Кина, већ и многе земље „глобалног југа” – почели су да преузимају вођство.

Еуфорију је заменио осећај неуспеха, а европске елите сада покушавају да потисну тај осећај подстицањем непријатељства према Русији.

Истовремено, још од краја 20. века, почеле су да се осећају последице антиколонијалних револуција из педесетих и шездесетих година. Прилив ресурса које је Европа црпела из остатка света још од 16. века – а на којима су у великој мери били изграђени њено благостање, као и њена културна, војна, научна и технолошка доминација – почео је да пресушује.

Неуобичајено дуг период релативног мира и благостања изнео је на видело неке од најгорих црта европског карактера и наслеђа, док је Западна Европа почела да окреће леђа хуманизму и тежњи ка општем добру.

Деценије развоја у условима мира и формалне демократије довеле су до деградације владајућих елита, будући да су демократски политички системи антимеритократски. Већина бира оне који личе на њих саме, или чак оне који су гори од њих, а у најбољем случају – бирају лукаве манипулаторе. Један од најзначајнијих узрока тренутног опадања Западне Европе, а у мањој мери и других делова колективног Запада, јесте одбацивање вере.
То је започело са добом просветитељства, које је створило услове за пропадање људи који су, свесно или несвесно, почели да одбацују оно божанско — оно најбоље у себи.

Коначно сам схватио да је Западна Европа почетком 2000-их година кренула стрмоглаво и неповратно низбрдо, када је, након дугих расправа о предложеном уставу Европске уније, одлучено да се хришћанство не помене као њен духовни темељ. Губећи тло под ногама и заостајући у економској и духовној конкуренцији, Западна Европа се враћа једној од најгорих црта своје цивилизације – милитаризму.

Милитаризација привреде види се као један од главних излаза из економског пропадања, а милитаризација захтева непријатеља. Као што је то често био случај у прошлости, тај непријатељ је препознат у Русији, при чему се слика непријатеља ствара практично ни из чега.

Морамо чврсто себи рећи: ми нисмо Европљани, већ независна северноеуразијска цивилизација чији се спољни духовни корени налазе на југу и истоку.

Наше традиционалне религије дошле су нам са југа – из Византије, Палестине, као и из арапског и будистичког света. Наша политичка култура потиче са истока, из два и по века прожимања и сукоба са Великим монголским царством, чији је део историјски била и територија данашње Кине.

Монголи су пљачкали, али нису гушили религију, језик ни културу. Да није било монголског политичког и идеолошког наслеђа, никада не бисмо постали Велика Русија – највећа земља на свету, уједно и једна од културолошки, национално и верски најотворенијих држава, повезана чврстом вертикалном хијерархијом власти усредсређеном на руски народ и руски језик.

Од Западне Европе – која је, ослањајући се на своју војну надмоћ, током 17. и 18. века преузела примат у образовању – покушали смо да преузмемо европски „болоњски систем”.
Међутим, тај систем је све више антимеритократски, јер масовно „производи” лоше образоване људе, од којих многи сада долазе на власт. Подсетићу вас да су неке од најстаријих високошколских установа основане у северној Африци и Византији.

Неки од наших имућнијих суграђана и даље шаљу своју децу на студије у Европу, „у иностранство”, где – као што сам се много пута уверио – често изгубе више вештина и талената него што их стекну.

Наша војна доктрина садржи јасну директиву и, у случају крајње нужде, предвиђа могућност нуклеарних удара по кључним европским земљама које подстичу антируску хистерију, а истовремено подржавају рат у Украјини. Наша уздржаност и мирољубивост током протеклих деценија показале су се као контрапродуктивне. Оне су допринеле оживљавању најгорих аспеката европске политичке културе, те се стога Западна Европа мора суочити са чврстим одвраћањем.

Ипак, истовремено морамо имати на уму да смо ми земља Пушкина, Чајковског, Достојевског и Твардовског, али и Гетеа, Дантеа, Шекспира, Моцарта и безброј других.
У културолошком смислу, не смемо се изоловати од Европе. Напротив, морамо развијати и неговати своје азијске корене, којих смо се, у својој безумности, стидели.

Главни правац нашег унутрашњег духовног, економског и политичког развоја мора бити окретање ка Сибиру, јер управо тамо, на истоку и северу, лежи будућност Русије.
Морамо коначно признати да ми нисмо источноевропска цивилизација, већ северна евроазијска цивилизација – једна од оних које су најотвореније према свету.

Такође морамо увидети – колико год то било тешко – да „европејство” у садашњим околностима све више постаје знак интелектуалне ускогрудости и моралне дволичности.
А с обзиром на тренутну оријентацију европских елита, оно је једноставно штетно по нас – представнике великог, вишенационалног, вишеконфесионалног и мултикултуралног руског народа.

Наша земља-цивилизација мора коначно постати – за све нас: руске Јакуте, руске Бурјате, руске Осетине, руске Татаре, руске Белорусе, руске Великорсе и друге – самостална северна евроазијска цивилизација.

Европа, у свом садашњем и предвидљивом будућем стању, мора се завршавати на нашим границама.

Ово, међутим, није позив на подизање нове „гвоздене завесе”, већ позив на рационалну, модерну политику усмерену ка будућности.

(rt.com/Prof. Sergey Karaganov)

БОНУС ВИДЕО - ИЗБОДЕН МУШКАРАЦ У НОВОМ САДУ: Нападач му пришао док је излазио из аута

Препоручујемо

Свет

0 2

УПОЗОРЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: Блокада Калињинграда могла би да изазове ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ!

23. 10. 2026. у 13:30

Свет

0 4

ЕУ СЕ ПРИПРЕМА ЗА РАТ ДОК ЛОНДОН ШАЉЕ РАКЕТЕ КИЈЕВУ: Ни секунд мира не одговара ратном лобију у Европи

28. 10. 2026. у 18:24

Политика

0 2

КОЛОНИЈАЛНО ДОБА ЈЕ ПРОШЛОСТ Косачов: Европа криви Русију и Кину јер не може да реши сопствене проблеме

27. 10. 2026. у 23:00

Свет

0 2

ЦРНЕ ПРОГНОЗЕ ЗА КИЈЕВ! Спрема се НАЈНЕМИЛОСРДНИЈА РАТНА ЗИМА до сада – Од мира нема ништа?!

26. 10. 2026. у 20:25

Svet

Bizarne beleške odale nastavnika matematike: Zverski ubio taštu, a telo sina (2) sakrio u frižider

2026-10-27 14:30:00

Svet

Monstrum iz šume: Snajperom ubio bivšu suprugu, pa njeno telo potapao u kiselinu

2026-10-27 11:07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације