Моћ опасног генерала расте у Ирану: Најгори могући сценарио за Трампа

ДОК амерички председник Доналд Трамп тврди да постоје знаци немира у иранском ратном руководству, један кључни играч изгледа да стиче значајан утицај који би могао да обликује позицију Исламске Републике и на бојном пољу и за преговарачким столом.

Foto: Dirgantara / Alamy / Profimedia

Вероватно није особа коју би Бела кућа желела за кормилом.

Док је ајатолах Моџтаба Хамнеи преузео дужност врховног вође након атентата на свог оца, а председник парламента Мохамед Бакер Галибаф преузео централну улогу у преговорима, успон бригадног генерала Ахмада Вахидија могао би се показати као најзначајнија од свих промена у сложеној динамици моћи Ирана, извештава Newsweek.

Middle East Images/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Foto: Iranian Presidency / Zuma Press / Profimedia

Успон кључног генерала Вахиди је именован за команданта Корпуса исламске револуционарне гарде (IRGC) након атентата на свог претходника, Мохамеда Пакпура, у почетним фазама америчко-израелског рата против Ирана пре два месеца.

То је позиција која га чини главном метом, с обзиром на то да је Пакпур преузео ту улогу тек након што је Израел убио бившег шефа ИРГЦ-а Хосеина Саламија током Дванаестодневног рата прошлог јуна.

Али Вахидијеве квалификације су јединствене. Поред тога што је претходно служио као заменик команданта ИРГЦ-а, министар унутрашњих послова у влади бившег председника Ебрахима Раисија и министар одбране под бившим председником Махмудом Ахмадинеџадом, Вахиди је био и оснивач елитних Кудс снага, којима је касније руководио генерал-мајор Касем Сулејмани до своје смрти у америчком нападу 2020. године који је наредио Трамп.

Данас, док се Исламска Република суочава са својим најозбиљнијим тестом од иранско-ирачког рата 1980-их, који је довео до ИРГЦ-а и Кудс снага, „Ахмад Вахиди је тај који вуче конце“, рекао је за Newsweek Камран Бокари, стратешки аналитичар и виши сарадник у Савету за блискоисточну политику, који је опширно писао о унутрашњој еволуцији иранског руководства.

Човек из сенке

Сулејмани је често називан „командантом из сенке“ током свог 21-годишњег мандата као шеф Кудс снага. Тај надимак је зарадио за своју опсежну каријеру у спровођењу тајних операција у иностранству, од помагања милицијама у нападима на америчке трупе у Ираку и подршке Хезболаху против Израела до борбе против побуњеника и џихадиста, укључујући Исламску државу (ИСИЛ), у Ираку и Сирији.

Ипак, Солејмани је на крају постао својеврсна славна личност, а његова јавна видљивост показала се кобном када је Трамп предузео невиђени корак наређујући његово убиство током посете Ираку у јануару 2020. године.

Вахиди је такође добро познат на Западу - био је предмет Интерполове црвене потернице 2007. године и био је предмет америчких санкција 2010. године због наводне улоге у смртоносном бомбашком нападу на јеврејски центар у Аргентини 1994. године.

Вахиди је од тада предмет даљих санкција САД и Европске уније, иако то није успорило његову каријеру у Ирану.

Говорећи прошле недеље у Буенос Ајресу, подсекретар за контролу наоружања и међународну безбедност Томас ДиНано поменуо је Вахидијеву наводну улогу у бомбашком нападу на центар Asociación Mutual Israelita Argentina 1994. године и бомбашком нападу на израелску амбасаду 1992. године, такође у аргентинском главном граду.

ДиНано је назвао Вахидијево унапређење на чело ИРГЦ-а „јасним доказом да је ИРГЦ страна терористичка организација и потврдом улоге Ирана као дугогодишњег државног спонзора тероризма“.

Бонапартистичка фигура?

Упркос својим јавним позицијама, Вахиди остаје енигма. Његова способност да се уздигне унутар формалних структура моћи, створи везе засноване на технократском, а не на личном вођству, и одржи низак међународни профил показала се посебно импресивном.

Бокари, који је такође виши сарадник у Институту Њу Лајнс у Вашингтону, укратко се састао са Вахидијем на маргинама конференције у Техерану пре 15 година, описујући га као изненађујуће ангажованог и течног говорника енглеског језика.

Такође је повукао наизглед невероватну паралелу између Вахидија и претпоследњег иранског монарха, Резе Шаха Пахлавија, који је преузео власт као командант моћне Персијске козачке бригаде између 1921. и 1925. године.

Као и Пахлави, приметио је Бохари, Вахиди је „човек система“ и на крају би га могао преобликовати, ако преживи сукоб.

Foto: Pacific Press / Sipa USA / Profimedia

- Колико знамо, сутра би могао бити погођен ваздушним нападом и да нестане. Али делује као особа која би желела да постане та бонапартистичка фигура о којој сви причају - рекао је Бокари.

- Не може то сам. Постојаће центри моћи. Мислим да тренутно консолидује моћ, а чујем од контаката на терену да је изразио личне амбиције - додао је.

Вахидијев успон такође означава убрзање дугорочне еволуције унутар Исламске Републике.

Чак и током каснијих година покојног врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, моћ је тихо делегирана другим областима, укључујући ИРГЦ и конвенционалне иранске оружане снаге, познате као Артеш.

- Чувари су доносили одлуке много пре овог рата. Сада је то постала де факто позиција, јер нема врховног вође - рекао је Бокари.

- И то стално говорим јер мислим да је Моџтаба Хамнеи у најбољем случају номинални врховни вођа. Чак и да није рањен, не би имао утицај који је уживао његов отац, јер је на крају крајева само водио очеву канцеларију - додао је.

Трампов „најгори могући сценарио“

Аника Ганзевелд, портфолио менаџерка за Блиски исток у Пројекту критичних претњи Америчког института за предузетништво, тврди да је одсуство новог врховног вође Ирана, чија је јавна улога од именовања прошлог месеца ограничена на писане изјаве, само помогло Вахидију да консолидује власт.

- Одсуство врховног вође који би посредовао између фракција режима и деловао као крајњи ауторитет за доношење одлука вероватно је допринело Вахидијевом успону унутар режима - рекла је Ганзевелд за Newsweek.

Чак и ако је Трамп често тврдио да је у Ирану постигнута „промена режима“, он је на почетку сукоба признао ризик од стварања новог руководства које би и даље било у супротности са америчким интересима.

Фото: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia

- Претпостављам да би најгори могући сценарио био да ми то урадимо, а онда неко подједнако лош као претходни преузме власт, зар не? То би се могло догодити. Не желимо да се то догоди. То би вероватно било најгоре - рекао је Трамп прошлог месеца, само неколико дана након почетка рата.

Препрека преговорима

- Та стварност се можда остварује, посебно зато што се чини да је Вахиди почео да окупља свој „унушњи круг“, који укључује секретара Врховног савета за националну безбедност Мохамеда Бејкера ​​Золгада - рекао је Ганзевелд.

- Золгадр је преузео утицајну позицију прошлог месеца након израелског убиства његовог претходника, Алија Лариџанија, за кога се веровало да је био други у команди. Сада Вахидијева клика „изгледа да доминира доношењем одлука режима - додао је Ганзевелд, што компликује потрагу за договором између Вашингтона и Техерана.

- Вахиди и лидери ИРГЦ-а блиски њему изгледа да су маргинализовали прагматичније званичнике, попут шефа иранске преговарачке делегације, председника парламента Мохамеда Бакера Галибафа и министра спољних послова Абаса Арагчија, који су показали већу отвореност за компромис са САД - рекао је Ганзевелд.

- Вахиди, насупрот томе, није показао спремност да попусти по питању кључних америчких захтева у вези са иранским нуклеарним програмом и Ормуским мореузом - додао је.

Колективно вођство петорке

Међутим, Вахиди није сам у борби за власт. Али Алфонех, виши сарадник Института за државе Залива, описао је „колективно вођство петорке“ у којем „главна линија раздвајања иде између изабраних званичника – председника Масуда Пезешкијана и председника парламента Мохамеда Бакера Галибафа – и неизабраних актера: шефа правосуђа Голама-Хосеина Мохсенија-Еџеија, представника ИРГЦ-а, било бившег команданта Мохсена Резаија или садашњег команданта Вахидија, и неидентификованог представника редовне војске.“

Алфонех је рекао за Newsweek да је линија раздвајања важна, јер „изабрани званичници имају тенденцију да размишљају о реизбору и осетљивији су на тешку ситуацију становништва, док су неизабрани званичници склонији да прихвате тешкоће за јавност“.

Од ових личности, он је и Галибафа и Вахидија сврстао међу „стратешки најспособније појединце“ у систему, називајући их обојицу „прагматичним оперативцима“.

Подела власти уместо пуча

Штавише, Вахиди наводно има историју сарадње са ЦИА-ом и израелским Мосадом још 1980-их у афери Иран-Контра.

С друге стране, Трамп је изразио јасну склоност ка Галибафу, бившем команданту ваздухопловних снага ИРГЦ-а и градоначелнику Техерана.

Упркос Вахидијевим акредитивима, мало ко очекује потпуно преузимање од стране ИРГЦ-а, који традиционално преферира да одржи привид да није директно укључен у иранске послове.

- Ни он ни ИРГЦ као институција не делују склони да изведу пуч и преузму пуну одговорност за вођење земље под великим притиском - рекао је Алфонех.

- Из перспективе ИРГЦ-а, пожељнији је аранжман о подели власти са цивилним личностима попут Галибафа: он омогућава Чуварима да доминирају у стратешким одлукама, док цивили преузимају јавну кривицу за неуспехе режима - додао је.

Било је неких знакова неслагања, али чак је и низ истакнутих конзервативних извора у земљи упозорио на подстицање „унутрашњих сукоба“ које је Трамп покренуо, а већина се залаже за дипломатски пут.

Иако су ривалства несумњиво присутна, Алфонех тврди да Трампове честе референце на пукотине у иранском руководству више говоре о проблемима у Белој кући.

- Егзистенцијална претња коју представљају Израел и Сједињене Државе подстакла је кохезију, а не поделу, међу иранским лидерима - рекао је Алфонех.

- Тврдње председника Трампа о вакууму моћи и неодлучности у Техерану више говоре о хаосу у Вашингтону него о стварности у Ирану. Његове тврдње да се режим већ променио одражавају немогућност да се свет види онаквим какав јесте, а не онаквим какав он жели да буде - закључио је.

(Индекс.хр)

БОНУС ВИДЕО:

РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања 

Препоручујемо

Свет

0 0

Шта Трамп планира за Ормуз: Америчка депеша оцртава нову „конструкцију“ за контролу мореуза

01. 05. 2026. у 07:33

Свет

0 5

Лоша му рачуница: Калибаф поручио Хегсету да научи метрички систем када говори о блокади Иранских граница

01. 05. 2026. у 01:00

Свет

0 1

"Цене енергената пашће као камен чим се заврши рат у Ирану": Нафта скочила на максимум због кризе око Ормуског мореуза

30. 04. 2026. у 23:45

Свет

0 0

Ако су тамо, нека оду што пре: УАЕ позвало држављане да не иду у Иран, Ирак и Либан

30. 04. 2026. у 22:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације