ПЕНТАГОН ОТКРИО РАЗМЕРЕ ОПЕРАЦИЈЕ „ЕПСКИ БЕС“: Б-2 бомбардери ударили на подземне силосе иранских ракета са 2000 специјалних бомби (ВИДЕО)

СЈЕДИЊЕНЕ Државе објавиле су податке о размерама своје недељу дана дуге операције против Ирана, наводећи да је широм земље изведено више од 3.000 удара на војне циљеве.

Фото принтскрин oruzjeonline.com

Према званичним информацијама из Пентагона, кампања под називом „Операција Епски бес“ обухватила је нападе на ракетне базе, фабрике, складишта и друге војне локације, док је истовремено дошло и до ликвидације врховног лидера Алија Хамнеија.

Амерички званичници тврде да су резултати кампање видљиви и на терену. Наводи се да је потопљено 43 иранска брода, док је интензитет иранских напада дроновима смањен за 83 одсто од првог дана операције, 28. фебруара. Такође, према америчким подацима, напади балистичким ракетама смањени су за око 90 процената.

Важно је разумети шта термин „удар“ заправо значи у војном жаргону. Један удар не подразумева нужно једну бомбу или једну ракету. У пракси, то је напад на одређену мету, који може укључивати више комада наоружања. Један бомбардер може испалити шест бомби на исти циљ, разарач може лансирати више крстарећих ракета на радарску станицу, а дрон може испалити комплетан терет ракета Хеллфире на возило или објекат.

Ако се узме у обзир та дефиниција, број од 3.000 удара практично значи хиљаде погођених циљева и вероватно између 5.000 и 10.000, па и више употребљених бомби и ракета.

ФАЗА ПО ФАЗА: КАКО ЈЕ ВОЂЕНА ОПЕРАЦИЈА

Према писању Breaking Defence, америчка кампања није започела класичним бомбардовањем, већ комбинацијом сајбер и свемирских операција. Начелник Здруженог генералштаба, генерал Ден Кејн, изјавио је да је први циљ био деградација способности Ирана да „види, комуницира и реагује“.

У пракси, то значи хаковање војних мрежа, ометање радарских система, неутралисање комуникационих чворова, па чак и ометање сателитских капацитета. Оваква фаза припреме данас је стандард у модерном ратовању и има за циљ да противнику ослаби способност координисаног одговора пре него што започну кинетички напади.

Након тога уследила је фаза далекометних удара. Крстареће ракете, стелт бомбардери и беспилотне летелице коришћени су за гађање система противваздушне одбране и радарских инсталација. Уништавањем тих слојева заштите, отворен је простор за прецизне нападе на дубље и заштићеније циљеве.

У наредној фази примењивана је прецизна муниција, укључујући ЈДАМ комплете, односно ГПС додатке за класичне гравитационе бомбе тежине од 227 до 907 килограма, као и ракете Хеллфире. Ове муниције омогућавају високу прецизност уз релативно нижу цену у поређењу са софистициранијим системима.

УДАРИ НА ПОДЗЕМНЕ ОБЈЕКТЕ И УЛОГА Б-2 БОМБАРДЕРА

За уништавање дубоко укопаних објеката, тунела и бункера за лансирање ракета коришћена је тежа пенетраторна муниција. Због масе и димензија, такве бомбе најчешће носе бомбардери попут америчког Б-2 „Спирит“, летелице дизајниране да пробију противничку одбрану и погоде стратешке циљеве.

Командант Централне команде, адмирал Бредли Купер, изјавио је да су „само у последњем сату два бомбардера бацила десетине пенетраторних бомби од 2.000 фунти на дубоко закопане лансирне системе балистичких ракета“.

Према његовим речима, циљ операције није само уништавање постојећих залиха и система, већ и демонтажа индустријске базе која омогућава производњу балистичких ракета. „Председник нам је дао задатак да сравнимо са земљом иранску индустријску базу балистичких ракета, тако да не нападамо само оно што имају, већ и њихову способност обнове“, рекао је Купер, додајући да је систематско разграђивање капацитета за будућу производњу већ у току.

ШИРА СЛИКА И РЕГИОНАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Према америчким подацима, Иран је током сукоба покренуо нападе дроновима и ракетама на најмање 12 других земаља. Ти подаци за сада нису независно потврђени, али указују на ширину регионалне ескалације.

У оперативном смислу, америчка кампања показује класичан модел савременог високоинтензивног рата: прво дигитално и свемирско ослепљивање противника, затим неутралисање ваздушне одбране, па прецизно уништавање кључне инфраструктуре и индустријских капацитета.

Број од 3.000 удара за само седам дана представља један од најинтензивнијих таласа напада у савременим сукобима. Ипак, право питање остаје колико су ти удари трајно деградирали иранске капацитете, а колико су само одложили њихову обнову.

Улазак у следећу фазу операције, како је најављено из Пентагона, значи наставак систематског разграђивања производних капацитета. Тиме се сукоб помера са пуког уништавања тренутних средстава ка покушају дугорочне парализе војне индустрије.

Да ли ће таква стратегија довести до стабилизације или даљег ширења сукоба, зависиће од одговора друге стране и динамике регионалних савезништава. Оно што је извесно јесте да бројке које Пентагон износи указују на размере операције какве се ретко виђају у тако кратком временском периоду.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 1

ПЕНТАГОН У КРИЗИ У РАТУ ПРОТИВ ИРАНА: Нема ПВО система и ракета, повлаче последње комаде из Јужне Кореје (ВИДЕО)

05. 03. 2026. у 20:11

Свет

0 2

КИНА ИЗ СВЕМИРА ПРАТИ СВАКИ АМЕРИЧКИ ПОТЕЗ: Рат против Ирана постао школа за Пекинг – знају где су базе, колико треба ПВО да регује...

09. 03. 2026. у 16:11

Свет

0 0

ИЗРАЕЛСКИ Ф-16 НОСИ МИСТЕРИОЗНУ ПРЕЦИЗНУ БОМБУ: Да ли је она пуњена запаљивом смесом попут белог фосфора (ВИДЕО)

09. 03. 2026. у 07:00

Свет

0 2

(МАПА) ОСТРВО ХАРГ НИЈЕ ЈЕДИНА МЕТА: Где би америчке и израелске специјалне снаге могле да ударе

08. 03. 2026. у 19:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације