АРАФИ НОВИ ЛИДЕР ИРАНСКОГ АЈАТОЛАХА? Светски медији увелико лицитирају ко би могао да наследи убијеног Алија Хамнеија

ПОСЛЕ убиства иранског врховног верског вође Ајатолаха Али Хамнеија, отворило се питање његовог политичког наследника.

Foto: Profimedia

Док се помињу различита имена којима се даје више, или мање шанси да седну за кормило Ирана, међу њима и Хамнеијевог сина, налитичари истичу да структура државног режима, формирана после Исламске револуције 1979. године, којом је збачена монархија, почива на свештенству, чија је реч последња. Уз клер, ту је и неколико полудемократских институција.

Расподела моћи функционише тако да је на врху пирамиде врховни вођа, који је истовремео шеф државе, врховни командант оружаних снага и има овлашћења над националном полицијом и такозваном моралном полицијом. Он именује половину од 12 чланова Савета чувара, док другу половину бира ирански парламент.

Оно што мора да буде испоштовано приликом избора новог ајатолаха, јесу услови прописани уставом. Нови вођа, тако, мора да буде мушкарац, верски великодостојник са политичком компетенцијом, моралним ауторитетом и оданошћу Исламској Републици.

Један од кандидата за новог верског вођу, могао би да буде Моџтаба Хамнеи(56), други по старешинству Хамнеијев син, познат је по значајном утицају иза кулиса и блиским везама са Исламском гардом и њеном паравојном снагом, Басиџ. Будући да наслеђивање с оца на сина, међутим, наилази на неодобравање у шиитском верском кругу, није много вероватно да ће се династија Хамнеи наставити кроз највишу функцију у држави. Посебно зато што у револуционарном Ирану, насталом свргавањем широко омражене монархије бившег цара Резе Пахлавија, живи много оних који нису за повратак круне. Додатну препреку представља то што Моџтаба није високи верски великодостојник и нема званичну функцију у режиму. САД су га санкционисале 2019. године.

Хасан Хомеини, који је у раним педесетим годинама, унук је оснивача Исламске Републике, ајатолаха Рухолаха Хомеинија, што му даје верски и револуционарни легитимитет. Он је кустос Хомеинијевог маузолеја, али није обављао јавне функције и чини се да има мали утицај на безбедносни апарат земље и владајућу елиту. Познат је као мање тврдолинијски од многих својих вршњака, а 2016, била му је забрањена кандидатура за Скупштину експерата.

Као могући наследник убијеног ајатолаха, најчешће се, међутим, помиње и Алиреза Арафи (67), угледни верски великодостојник са богатим искуством у државним институцијама, који је уједно блиско сарађивао са Алијем Хамнеијем. Тренутно је заменик председавајућег Скупштине експерата и био је члан моћног Савета чувара, а такође је на челу иранског система верских школа, Семинарије. Технолошки поткован, течно говори арапски и енглески језик, а објавио је 24 књиге. Арафи није познат као политички тешкаш и нема блиске везе са безбедносним естаблишментом, што му несумњиво одузима бодове.

Мохамад Мехди Мирбагери, који је у раним шездесетим годинама, тврдолинијски је верски великодостојник и члан Скупштине експерата и представља најконзервативније крило верског естаблишмента. Недавно је оправдавао велики број жртава у израелском рату у Гази, тврдећи да је смрт чак половине светске популације "вредна", ако се тиме постиже блискост са Богом. Прича се да је снажно против Запада и да верује да је сукоб између верника и неверника неизбежан. Тренутно је на челу Академије исламских наука у северном светом граду Кому.

Foto: Printskrin/instagram/kuwaittimes

Хасем Хосеини Бушехри, који је у касним шездесетим, угледни је верски великодостојник, блиско повезан са институцијама које управљају сукцесијом, посебно са Скупштином експерата, где обавља функцију првог заменика председавајућег. Био је близак Хамнеију, али има ниско рангиран профил унутар земље и није познато да има јаке везе са Исламском револуционарном гардом (ИРГЦ).

Ирански режим осим врховног верског вође има неколико институција, додуше, махом усмерених на одржавање његове апсолутне власти. Савет чувара, надзире рад парламента и одлучује да ли су усвојени закони у складу са шеријатским правом, те, у складу с тим, може да захтева измене закона. Савет одобрава кандидате за парламент, председника и Скупштину експерата, што значи да може да блокира кандидатуру одређених кандидата за јавне функције.

Постоји и Скупштина експерата са 88 правника које грађани бирају директно са листе кандидата, претходно одобрене у Савету чувара. Задужена је за надзирање рада врховног вође, мада се састаје само током једне недеље годишње и није познато да је икада оспорила одлуку врховног вође.

Иран има и председника, тренутно је то Масуд Пезешкијан, који је заправо шеф изабране владе и одговара врховном вођи. Председник може обављати највише два четворогодишња мандата, спроводи политику у оквиру смерница које поставља врховни вођа и предводи иранску дипломатију. Ирански парламент броји 290 посланика који се бирају на четири године. Он предлаже и усваја законе, ратификује међународне споразуме и одобрава буџет. Седнице су отворене за јавност, а расправе се преносе.

Посебан део политичког система чине безбедносне службе, међу којима је кључна Исламска револуционарна гарда, елитна војна јединица задужена за заштиту режима, са до 190.000 припадника. Има сопствену војску, морнарицу, ваздухопловство и обавештајну службу. Басиџ, добровољачко крило, задужен је за спровођење исламског морала у јавности.

Препоручујемо

Свет

0 0

ДА ЛИ СУ ИРАНСКА НУКЛЕАРНА ПОСТРОЈЕЊА ОШТЕЋЕНА? Шеф Међународне агенције за атомску енергију дао одговор

02. 03. 2026. у 17:57

Свет

0 0

ЗАПАД У СТРАХУ ОД ЕСКАЛАЦИЈЕ: Париски префект тражи појачану будност

02. 03. 2026. у 17:59

Свет

0 0

КОЈЕ ДРЖАВЕ СУ ДАЛЕ БАЗЕ ЗА БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ? Шпанци сада не дају за напад на Иран, а први су полетели ка Србији 1999.

02. 03. 2026. у 18:12

Регион

0 0

ХРВАТСКИ ВОЈНИЦИ У ИРАКУ И ЛИБАНУ Милановић: "Морају да се повуку! Осуђујем једнострану примену војне силе"

02. 03. 2026. у 16:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације