ОД АМЕРИЧКИХ ЈАСТРЕБОВА ДО БАВАР-373: како је Иран деценијама зидао сопствени ПВО штит (ВИДЕО)

РАЗВОЈ противваздушне одбране Ирана не може се посматрати само као војно-технички процес.

Фото Танјуг/МО Иран/

То је прича о политичком преживљавању, стратешкој изолацији и покушају једне државе да под сталним притиском обезбеди контролу над сопственим небом. Иранска ПВО није настала плански и линеарно, већ кроз низ импровизација, копирања, технолошких скокова и неуспеха, који су временом створили слојевит систем какав данас мало која земља у региону поседује.

Све почиње још у време шаха, када је Иран био један од кључних америчких савезника на Блиском истоку. Током седамдесетих година Техеран набавља модерне западне системе, међу којима је најважнији амерички МИМ-23 HAWK (Јастреб). Тај систем средњег домета постаје окосница иранске ПВО и остаје у употреби деценијама, чак и након Исламске револуције. Када су односи са САД прекинути, Иран се нашао у парадоксалној ситуацији: поседовао је софистицирано западно оружје, али без резервних делова, подршке и модернизације.

Рат са Ираком додатно је оголио слабости иранске противваздушне одбране. Ирачки напади, укључујући употребу балистичких ракета, показали су да Иран мора да тражи нове изворе технологије. Током деведесетих година долази до приближавања Русији и делимично Кини. Тада у Иран стижу системи као што су Куб, Тор-М1 и касније С-200, који омогућавају покривање већих висина и домета. Ипак, ти системи никада нису формирали јединствену мрежу, већ су деловали као изоловане батерије.

Кључни заокрет настаје када Техеран схвата да дугорочно не може зависити од спољне набавке. Санкције, политички притисци и стална претња нападом приморавају Иран да крене путем домаћег развоја. Први озбиљнији резултат тог процеса био је систем Мерсад, директни наследник HAWK-а. Иако се често описује као копија, Мерсад је заправо дубока модернизација старог концепта, са новим радарима и домаћим ракетама Shanin и Shalamcheh. Тиме Иран показује да је способан не само да одржава старе системе, већ и да их прилагођава савременим условима.

Паралелно се развијају системи средњег домета, међу којима се истичу Раад и Трећи Кхордад. Управо овај последњи улази у светске медије 2019. године, када обара амерички извиђачки дрон Global HAWK. Тај догађај има огроман психолошки и политички ефекат. По први пут се показује да домаћи ирански систем може да угрози једну од најскупљих и најнапреднијих платформи америчке војске.

Ипак, прави тест иранске амбиције лежи у домену дугог домета. Након вишегодишњег спора са Русијом, Иран коначно добија системе С-300. Њихова интеграција значајно мења баланс снага, али Техеран не стаје ту. Још док је испорука била под знаком питања, започет је развој домаћег система Бавар-373. Његово званично увођење у употребу представља прекретницу: Иран први пут тврди да поседује дугодометни ПВО систем способан за борбу против савремених авиона, крстарећих и балистичких ракета.

Колико су те тврдње реалне остаје предмет расправа. Бавар-373 по архитектури и филозофији подсећа на руске системе, али користи домаће радаре и ракете из породице Саyyад. Иран инсистира да је способан да детектује и циљеве смањене радарске уочљивости, али независне потврде тих способности не постоје. Ипак, сама чињеница да је такав систем развијен говори о озбиљном технолошком помаку.

Посебно интересантно питање представља кинески утицај. Званично, Техеран и Пекинг никада нису потврдили набавку кинеског HQ-9, али сличности између одређених иранских ракета и кинеских система су очигледне. У прошлости је Иран користио кинеске HQ-2 као основу за своје прве ракетне пројекте, па није нереално претпоставити да је техничка сарадња постојала и касније. Да ли су елементи HQ-9 директно присутни у иранској ПВО или су послужили само као технолошки узор, остаје отворено питање.

Фото: принтскрин Јутјуб

Данас иранска противваздушна одбрана функционише као слојевита мрежа. Кратки домети намењени су борби против дронова и нисколетећих циљева, средњи домети покривају авионе и крстареће ракете, док дугодометни системи штите стратешке тачке и служе као одвраћање. Све то повезано је мрежом радара великог домета, који Ирану омогућавају рано упозорење и праћење циљева далеко ван сопствених граница.

Иранска ПВО није непробојна и то је више пута показано у пракси. Али њен значај не лежи у савршенству, већ у чињеници да представља озбиљну препреку сваком потенцијалном нападачу. Пут од америчких HAWK-ова до Бавар-373 није био праволинијски, али је створио систем који данас чини Иран једном од најотпорнијих држава региона када је реч о контроли ваздушног простора.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕПОХЕ: ЦИА гаси „Светску књигу чињеница“ после више од 60 година

05. 02. 2026. у 15:36

Свет

0 6

КИНСЕКИ УДАРАЦ АМЕРИЦИ Ова моћна земља одустала од америчког ловца: Милијарде долара иду за куповину летелице из Пекинга

05. 02. 2026. у 07:00

Свет

0 1

ТЕХЕРАН ОДБИО ТРАМПА Axios: Преговори о нуклеарном споразуму између Ирана и САД отказани

04. 02. 2026. у 20:27

Свет

0 2

АМЕРИЧКИ СПЕЦИЈАЛЦИ УПАЛИ У ЈОШ ЈЕДНУ ЗЕМЉУ: Бориће се против опасног непријатеља

04. 02. 2026. у 18:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације