НОВА ФАЗА РАТА БЕСПИЛОТНИМ ЛЕТЕЛИЦАМА Далекометни носачи дронова: Русија користи ове дронове да испоруче салве мањих

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

04. 02. 2026. у 07:00

РАТ дроновима у Украјини улази у нову фазу, а разлика између извиђачких, јуришних и мамаца беспилотних летелица постаје све замагљенија.

НОВА ФАЗА РАТА БЕСПИЛОТНИМ ЛЕТЕЛИЦАМА Далекометни носачи дронова: Русија користи ове дронове да испоруче салве мањих

Фото принтскрин Јутјуб/Лампа знања

Према наводима украјинских извора, Русија је током последњег комбинованог удара први пут оперативно употребила беспилотну летелицу Гербера као носач ФПВ дронова, чиме је отворила могућност напада на циљеве стотинама километара иза прве линије фронта.

Ову информацију изнео је украјински стручњак за беспилотне системе Сергеј Бескрестнов, познат под надимком Флеш, који је и саветник украјинског министра одбране. Према његовим речима, деби Гербере у улози „летећег носача“ одиграо се током масовног напада претходне ноћи, када су руске снаге истовремено користиле велики број дронова и ракета против украјинске енергетске инфраструктуре.

Суштина нове тактике је релативно једноставна, али потенцијално веома опасна. Дрон Гербера, који је до сада коришћен пре свега за извиђање или као мамац за исцрпљивање противваздушне одбране, сада добија нову улогу. Он преноси ФПВ дрон до одређене тачке, а затим га испушта, чиме јуришни дрон започиње своју завршну фазу лета много ближе циљу него раније. Тако ФПВ дрон може бити коришћен и за напад и за извиђање, зависно од конфигурације и задатка.

Фото принтсцкрин oruzjeonline.com

Tekst potpisa

Украјински медији су након напада објавили фотографије остатака обореног дрона Гербера, за који се тврди да је срушен противваздушном одбраном. Управо ти остаци се у Кијеву тумаче као доказ модернизације летелице, јер су на њима примећени елементи који указују на могућност ношења додатног терета, односно ФПВ дрона. Сам јуришни дрон, како наводи Бескрестнов, није пронађен, што додатно подгрева сумње да је успешно извршио задатак или се самоуништио.

Посебну забринутост у Украјини изазива домет овог система. Према доступним подацима, Гербера је у стању да лети између 300 и 600 километара, у зависности од модификације. Та разлика у проценама, како истичу украјински извори, последица је тога што Кијев не располаже поузданим информацијама о стварним карактеристикама руског дрона. Ако се горња граница домета покаже као тачна, то би значило да ФПВ дронови, који су до сада били ограничени релативно малим оперативним радијусом, сада могу да делују дубоко у позадини украјинских оружаних снага.

Током истог напада, руске оружане снаге су, према украјинским наводима, употребиле око 450 дронова типа Геран и Гербера. Део тих летелица имао је улогу мамаца, како би се активирала и исцрпела украјинска противваздушна одбрана, док су други коришћени за стварне ударе. Поред дронова, лансирана је и 71 ракета различитог типа, што указује на висок степен координације између беспилотних и ракетних средстава.

Гербера се иначе сматра релативно јефтином летелицом, пре свега због свог тела израђеног од пенастих материјала. По димензијама је мања од Герана, али сличног концепта. Управо та комбинација ниске цене и великог домета чини је погодном платформом за нове тактичке експерименте, укључујући улогу носача ФПВ дронова.

Фото принтскрин твитер@UAWeapons

Украјински извори додатно наводе да Гербера није једина летелица коју Русија користи у тој улози. Према њиховим подацима, дронови Молнија и Орлан такође се користе као носачи ФПВ дронова, при чему могу да понесу један или два квадрокоптера. Ови системи су, како се наводи, често опремљени и репетиторима, чиме се продужава домет управљања и повећава поузданост везе током напада.

Ако се ова пракса потврди као стандардна, она би могла значајно да промени динамику борбе дроновима. ФПВ дронови, који су до сада углавном били тактичко средство кратког домета, могли би да постану оперативно оружје за дубоке ударе. За Украјину то значи додатни притисак на ионако оптерећену противваздушну одбрану и потребу да се брани не само фронт, већ и дубока позадина.

У ширем контексту, употреба Гербере као носача ФПВ дронова показује да се рат дроновима убрзано развија у правцу модуларних и вишеслојних система. Граница између извиђача, мамца и ударног средства све више нестаје, а предност добија онај ко брже прилагођава постојеће платформе новим задацима. У том смислу, овај потез Москве представља још један корак у еволуцији беспилотног ратовања, са потенцијално озбиљним последицама по безбедност украјинске позадине.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ПРАЗНИЧНА ЧАРОЛИЈА ЗА „ДЕЦУ У СРЦУ“: Пакетићи Фондације Mozzart стигли у Аранђеловац