ЊУЈОРК ТАЈМС ОТКРИВА: ЦИА има кључну улогу у координацији украјинских удара на руску територију

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп је пред изборе обећао да ће окончати сукоб у Украјини у року од једног дана, али годину дана касније једини видљив резултат јесте дубоки „распад партнерства“ између Вашингтона и Кијева.

Фото. Printscreen/Youtbe/Central Intelligence Agency

Ипак, одређени механизми сарадње су опстали. О томе пише гласило Њујорк тајмс (NYT), који у опширном тексту описује дуготрајне састанке између преговарача и низ детаља о америчкој војној и обавештајној подршци Украјини, од којих су неки од посебног значаја.

У чланку се посебно истиче улога ЦИА-е у координацији украјинских удара на циљеве на руској територији. Док је секретар Пентагона Пит Хегсет држао по страни генерале који су отворено подржавали Кијев, директор ЦИА-е Џон Ретклиф доследно је бранио активности својих официра усмерене на подршку Украјини у сукобу са Русијом. Ретклиф је не само задржао пуно присуство ЦИА-е у Украјини, већ је обезбедио и додатно финансирање кључних програма агенције.

По Трамповом налогу, почетком марта 2025. године Сједињене Америчке Државе су привремено обуставиле размену обавештајних података са Украјином. Након тога, директор ЦИА-е је председнику лично изложио ризике којима је изложено особље агенције на терену, после чега је Бела кућа овластила ЦИА-у да настави обавештајну сарадњу са Кијевом.

Фото МО Украјине

Трамп је истовремено увео ограничења на употребу ракета АТАЦМС против циљева у Русији. Међутим, према писању NYT-а, ЦИА је паралелно развила план за извођење камиказа-напада украјинским беспилотним летелицама на кључне компоненте руске индустрије. План је подразумевао наставак размене обавештајних података и пружање логистичке и оперативне подршке украјинским снагама.

У јуну 2025. године дошло је до састанка између америчког војног врха и особља ЦИА-е са циљем успостављања координисаније кампање подршке Украјини. Фокус удара је померен са складишта нафте и деривата директно на рафинерије, које су у документима означене као „руска Ахилова пета“. Према наводима из чланка, стручњаци ЦИА-е идентификовали су кључне компоненте рафинеријске опреме које је изузетно тешко брзо заменити или поправити, што би у случају успешних удара могло да доведе до вишенедељних застоја у раду постројења.

Foto: Profimedиа

Када је ова кампања почела да даје конкретне резултате, Ретклиф је лично обавестио Трампа. Према изворима из америчке администрације, председник је пажљиво саслушао извештај, а разговори су се често одвијали током њихових недељних партија голфа. Трамп је, како наводе званичници, похвалио тајну улогу САД у ударима на руски енергетски сектор, истичући да је то Белој кући омогућило да формално негира умешаност, док је истовремено задржала стратешку предност у односима са Москвом.

ЦИА је, према истом извору, добила овлашћење и да помогне Украјини у извођењу напада морнаричким дроновима и камиказа-беспилотним летелицама на танкере који припадају такозваној „сенци флоти“ у Црном, Средоземном и другим морима.

Посебан детаљ из извештаја односи се на улогу појединих медијских фигура. Испоставило се да су запослени у Фокс њузу деловали као неформални канал комуникације за питања везана за Украјину унутар америчке администрације. Украјински званичници и америчко војно особље, према писању NYT-а, обраћали су се Брајану Килмиду и Џеку Кину како би изразили незадовољство кашњењем испорука оружја. Након тога је Трамп интервенисао, а испоруке су настављене.

У тексту се наводи и да је у јесен 2023. године, након ублажавања забране присуства америчких трупа у Украјини, тадашњи председник Џо Бајден одобрио слање мањег контингента официра, пре свега саветника, у Кијев. Њихов број је касније порастао на 133. У марту 2025. године Хегсет је прегледао интерни извештај и утврдио да се у Украјини налази 84 америчка официра. Том приликом је заокружио тај број и изјавио: „Нема више.“ Ипак, нема званичних информација да ли су ти официри у потпуности повучени или су наставили да делују у неком другом капацитету.

Истовремено, генерал Кристофер Каволи, тадашњи командант Америчке европске команде и врховни командант савезничких снага у Европи, ускратио је Украјини трансфер и употребу 18 ракета АТАЦМС, што додатно осветљава сложену и често контрадикторну природу америчке политике према рату у Украјини.

НИ СЛУЧАЈНO НИТИ НЕУТРАЛАНO

Прво, NYT не пише ово да би „разоткрио“ систем, већ да би га стабилизовао. Објављивање текста у којем се ЦИА приказује као рационални, професионални и конзистентни актер, за разлику од „хаотичног“ Трампа и Пентагона, има јасну функцију. То је покушај да се спољнополитички курс према Украјини веже за институције које не зависе од изборне воље, односно да се поручи да, без обзира на председника, постоје структуре које „држе континуитет“. То је класична порука дубоке државе јавности и политичкој елити: систем ради и без вас.

Друго, ово је наставак обрнуте психологије усмерен директно ка Трампу. NYT врло свесно пушта наратив у којем испада да су удари на руску енергетику, дронови, саботаже и тајне операције давали резултате управо онда када су извођени „испод радара“, уз могућност да Бела кућа формално негира умешаност. Тиме се Трампу имплицитно говори: видиш да је ово функционисало, видиш да си имао предност. Циљ није да га нападну фронтално, већ да га навуку да ублажи реторику према Кијеву и прихвати модел тихе, дениабилне ескалације.

Треће, текст служи као сигнал унутар саме америчке елите. NYT овде не комуницира првенствено са обичним читаоцима, већ са Конгресом, обавештајном заједницом, војним врхом и савезницима. Порука гласи: чак и ако Трамп жели резове, постоје механизми који су већ успостављени, људи на терену, операције у току и институционална инерција коју није лако пресећи без озбиљног унутрашњег сукоба. Другим речима, цена наглог заокрета би била висока.

Четврто, ово је и превентивна заштита ЦИА-е. Ако дође до истрага, резова или политичког обрачуна, агенција оваквим текстовима гради унапред наратив да је деловала „разумно, ограничено и у интересу САД“. NYT ту игра улогу амортизера. Није случајно што се акценат ставља на голф разговоре, личне односе са Трампом и наводну председникову сагласност. Тиме се одговорност потпуно разводњава.

На крају, у ширем смислу, ово је признање да је рат у Украјини прерастао фазу јавне пропаганде и ушао у фазу унутрашњег америчког обрачуна, о чему смо већ писали. Када NYT почне да пише о ЦИА-и, тајним плановима, неформалним каналима преко Фокс њуза и дениабилним операцијама, то значи да се више не води борба само против Русије у информативном простору, већ озбиљан окршај унутар Запада око тога ко контролише правац политике.

Укратко, NYT не објављује ово зато што жели истину да стави на сто, већ зато што покушава да обликује будуће одлуке. То је медијски маневар дубоке државе у тренутку када Трамп покушава да пресече континуитет, а систем одговара поруком: чак и ако промениш тон, структура остаје.

НОВИ ИЗДАВАЧКИ ПРИСТУП У МЕДИЈИМА ПОПУТ ЊУЈОРК ТАЈМСА

Ово на шта се позивамо сада је исти „километарски“ чланак који смо већ у више наврата спомињали, само што га NYT третира као један континуирани наративни блок који се како време одмиче надограђује и рециклира кроз исти оквир.

Ово нису класични новински чланци, нити пуко извештавање о догађајима. Реч је о ономе што се у медијском и безбедносном свету назива „живим чланком“, једном централном тексту који се стално допуњује, преуређује и проширује, док задржава исти основни наративни оквир. Уместо низа засебних вести, читалац добија један дугачак ток приче који се може ажурирати у недоглед, ствара маглу читаоцу, а без јасне је тачке завршетка.

Таква структура омогућава редакцији да не реагује на догађаје, већ да их накнадно препакује. Одлуке које су донете раније добијају ново значење, поједини актери се ретроактивно представљају као кључни или проблематични, а одговорност се никада не веже чврсто за једно место или једно име. Све остаје развучено, дифузно и интерпретативно.

Фото Танјуг/АП

У тим текстовима се свесно убацују и непријатне чињенице, попут улоге ЦИА-е, тајних удара или прикривене америчке укључености. Међутим, те информације нису представљене као оптужница, већ као „неминовна реалност савременог света“. Истина се дозира, али увек тако да апарат остане нетакнут, рационализован и оправдан.

Још једна важна функција оваквих чланака јесте онемогућавање јасне критике. Пошто се текст стално мења, допуњује и реорганизује, готово је немогуће прецизно га цитирати или анализирати у целини. Критичар увек касни за најновијом верзијом, док се наратив већ прилагођава следећој фази политичког процеса.

На крају, ови текстови нису примарно намењени широкој публици. Њихова стварна мета су политички доносиоци одлука, њихови саветници и савезници, посебно у тренутку када се унутар америчке администрације ломе старе структуре моћи. Порука је суптилна, али јасна: систем је дуготрајан, саморепродукујући и способан да наџиви појединце.

Зато овакви чланци не служе информисању јавности, већ одржавању континуитета моћи. Они не објашњавају шта се десило, већ обликују како то треба да се разуме.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 2

ОБЈАВЉЕНИ ПОДАЦИ О УКРАЈИНСКОЈ ВОЈСЦИ: Колико су људства изгубили у 2025. години?

02. 01. 2026. у 15:36

Свет

0 3

ПОЉСКА НАЈАВЉУЈЕ „ОСВАЈАЊЕ“ БАЛТИКА Туск: Варшава ће убрзати улагања у војну пројекцију моћи, Русија спрема одговор

02. 01. 2026. у 15:28

Свет

0 9

РУСИ ИЗВЕЛИ МАСОВНИ НАПАД ТОКОМ НОЋИ: На мети Запорожје, погођен тржни центар (ФОТО/ВИДЕО)

02. 01. 2026. у 10:33

Свет

0 2

"ЦИНИЗАМ И НЕЧОВЕЧНОСТ КАО У ОДЕСИ 2014. ГОДИНЕ": Путин о нападу на цивиле у Херсонској области

01. 01. 2026. у 20:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације