ПУТИН НЕ ЖЕЛИ ДА ПИШЕ МЕМОАРЕ: Руски председник не намерава да објављује књиге о боравку у Кремљу већ препушта другима да оцењују његов рад

ЛИДЕР Русије сматра да је на годишњим конференцијама и у бројним интервјуима већ казао све што је најважније о унутрашњој и спољној политици Москве

Foto Arhiva

Љубитељи мемоарске литературе широм света неће имати прилику да читају казивања доајена међу светским лидерима, председника Русије Владимира Путина.

На маратонској годишњој конференцији која је одржана 19. децембра у Москви он је казао да не намерава да пише мемоаре.

Лаконски је рекао да ће оставити другима да оцењују његов вишедеценијски рад.

И по томе ће се Путин битно разликовати од претходника Бориса Јељцина као и последњег совјетског лидера Михаила Горбачова, који су објавили много књига о свом раду. Од великих совјетских и руских владара осим Путина ни Стаљин није хтео да пише мемоаре сматрајући да писањем историје треба други да се баве.

Фото Кремлин.ру

У време СССР-а мемоарске књиге су биле објављене и о совјетским лидерима Никити Хрушчову, као и о Леониду Брежњеву. Хручов је диктирао сећања и снимао на магнетофон, а касније их је сређивао његов син Сергеј. Кад је рукопис био готов, преко британског новинара Виктора Луиа је пребачен на запад и књига је објављена у Америци.

Као пензионер Хрушчов је био увређен што се неки генерали из освете према њему "не сећају" да је учествовао у Стаљинградској бици.

То су били они генерали армије који су се противили Хрушчову кад је сменио маршала Жукова са функције министра одбране.

Наводно је шеф КГБ Андропов дозволио Сергеју Хрушчову да се договори са Виктором Луиом да пренесе рукопис на запад.

Фото Профимедија

Иначе, за Виктора Луиа који је живео раскошно у Подмосковљу се знало да сарађује са КГБ.

Он је преносио разне рукописе и објављивао текстове у лондонским листовима који су били написани у сарадњи са совјетским службама.

Иначе, право име Виктора Луиа је било Виталиј Јевгеневич Луи. Отац му је био пореклом Немац, а мајка Јеврејка.

Кад су сазнали да се на западу говори о мемоарима бившег генералног секретара КПСС, Хрушчова су позвали у Комитет партијске контроле и он је морао писмено да се одрекне својих мемоара.

Хрушчов се потписао под изјаву да су мемоари били фалсификат и да о њима лажи шири буржоаска штампа. Међутим, 1971. Хрушчов је већ видео своје мемоаре објављене на западу.

Мемоари Хручовљевог наследника Леонида Брежњева су објављени у три тома. Њему су "помагали" тадашњи најталентованији московски новинари. Највећи одјек је имала књига "Мала земља", у којој су описана његова ратна сећања. Она је објављена 1978. Затим су изашле још две књиге - "Препород" и "Равница". За ту трилогију Брежњев је добио 1980. Лењинску награду за литературу.

Стаљин уопште није имао жељу, као ни Путин, да пише и књиге о свом раду, мада су њих двојица била најдуже на власти и имала су далеко више тога да кажу, објасне и напишу.
Али и око политичког деловања постоји разлика између Путина и Стаљина.

О Стаљиновим одлукама и целокупном раду на челу совјетске државе зна се из историјских архива и докумената које је он доносио и потписивао. Тек касније је Стаљинова ћерка Светлана објавила књиге у којима је писала о животу у Кремљу.

Путин је радио и живео у другом времену и давао је интервјуе домаћим и страним новинарима, а осим тога је одржавао годишње конференције за новинаре на којима је пуно тога казао. Путин и Стаљин су у једноме били слични, нису волели да се пише о њиховом приватном животу.

О своје две ћерке Путин је ретко причао, а о разводу са супругом огласио се само једном 2013. пред ТВ камерама у Кремљу и то је учинио да се не би распредале приче. После тога о бившој супрузи Људмили никада није рекао нити реч.

Московски новинари су више пута писали да Људмила није дуго самовала већ живи свој живот са новим мужем. И док је била прва дама Русије, она није била склона публицитету и одлучила је да живи повучено, не дајући интервјуе. Остала је томе доследна и о свом бившем супругу, као и о оном са којим сада живи, новинарима није прозборила ништа. Довољно је мудра и образована да зна да би било какве изјаве новинарима могле само да јој закомпликују живот.

О Стаљину као човеку и владару као и о оцу, тек после смрти писала је његова ћерка Светлана. Знало се да је живео аскетски па изношење тих детаља није ни могло бити сензација. После одласка на запад 1967. објавила је мемоарску књигу "Двадесет писама другу" у којој је писала о свом оцу и животу у Кремљу.

Та књига је брзо постала бестселер. Наводно је она на њој зарадила два и по милиона тадашњих долара. Светлана је књигу била написала у СССР-у, а затим је она пребачена у Индију јер јој је један од мужева био Индус.

У књизи је она, међу осталим, изнела оптужбе на рачун оца за масовно убиство пољских заробљених официра у Катинској шуми у пролеће 1940. Касније је она написала још неколико књига.

Путин и Стаљин су углавном живели на дачама (вилама) у Подмосковљу, али су у једном периоду становали у Кремљу. У Новом Огарјову Путин има председничку резиденцију где су два објекта, радни и онај други у којем живи. Тамо има и базен у којем свакодневно плива и тако одржава кондицију.

Од почетка рата у Украјини, Путин често ради до касних сати и зато спава у стану у Кремљу који је био уређен још док је председник Русије био Борис Јељцин. На недавно одржаној годишњој конференцији за новинаре Путин је казао да се у том стану није ништа мењало још из Јељциновог времена осим столица.

Новинари који прате Путина од почетка његове председничке каријере добро знају да на најтежа и најоштрија питања он најатрактивније одговара, једино није волео да му се чепрка по личном животу, па до последње конференције није хтео да одговара на интимна питања. Раније је он говорио само о љубави према деци и родитељима. Ипак, изузетак је направио током интернет конференције 2006. године када је на питање када је први пут водио љубав шеретски одговорио да се не сећа тачно када је то било, али "да се сасвим сигурно сећа када је био последњи пут".

Ове године га је новинарка питала верује ли да је постоји и да је могућа љубав на први поглед. Одговорио је кратко - мислим да постоји. На друго питање - да ли је заљубљен, рекао је само - да. Иако кратки, ти Путинови одговори ће сигурно бити повод да се поново распишу домаћи и страни новинари о ономе што им је једно време била омиљена тема. Писали су да после развода са Људмилом Путин није остао усамљен већ да живи са лепом бившом шампионком у ритмичкој гимнастици Алином Кабајевом.

Мада у руском парламенту има пуно посланика који су били раније познати совјетски и руски спортисти, освајачи светских златних медаља, они нису привлачили превелику пажњу јавности. Међутим, кад је Алина Кабајева престала да се активно бави спортом и 2007. постала посланица партије "Јединствена Русија" у Думи (парламенту), страни и домаћи новинари су се о томе расписали.

Чак седам година учествовала је у раду руског парламента и била активна у доношењу оних закона који се тичу младих, али новинаре таблоида је више занимало да ли је Алина Кабајева нова љубав председника Путина. Западни медији су 2008. најављивали и њихову свадбу али на крају то се није десило.

Од септембра 2014. Алина је била председник Савета директора холдинга "Националне медија групе" а касније је објављено да је од 2016. на челу савета директора "Спорт-Експреса". Она се бави организацијом популаризације спорта међу младима и организатор је великог такмичења ритмичких гимнастичарки. Али, новинаре жељне сензација то не занима, већ су им дражи разни трачеви јер праве информације о Путиновом приватном животу у Кремљу никако не могу да процуре.

Profimedija

Далеко најплоднији у писању мемоарских књига су били "отац перестројке" Михаил Горбачов и његов наследник Борис Јељцин. Све њихове књиге су доказ да су много хтели, много започели али своје жеље до краја нису остварили. Међусобну нетрпељивост су делимично пренели и у меморима. Наравно, те мемоарске књиге су писали њихови блиски сарадници, а Гобачов и Јељцин су им диктирали и касније редиговали.

Михаил Горбачов је био шест година на челу СССР али је био најплоднији у објављивању својих књига - чак 30. Многе књиге су му штампане, не само на руском, него и на страним језицима. Прву књигу је објавио већ 1988. под насловом "Перестројка и ново мишљење за нашу земљу и за цели свет". Она је истовремено објављена у СССР и у САД. Било је то време отопљавања односа Москве и Вашингтона и Горбачов се јако трудио да баш он буде тај који ће успоставити добре односе са западним лидерима и пре свега са Американцима.

Једна од његових занимљивијих књига била је о августовском пучу коју је објавио 1991. Касније је Горбачов објавио 1995. две књиге под насловом "Живот и реформе". Вредна је и његова књига "Како је то било - уједињење Немачке" коју је објавио 1999. Он описује шта се догађало у Европи крајем осамдесетих година и зашто су се ујединиле две Немачке.

Горбачов у тој књизи подсећа да су Американци били против уједињења Немачке и зато су тадашњи руководиоци обећавали да се НАТО не може ширити ка Истоку. Међутим, дошли су нови људи на власт и НАТО се из године у годину приближавао границама Русије.

Касније се Горбачов још више расписао па је 2017. објавио књигу "Остајем оптимиста". У њој покушава да убеди читаоца да је његова перестројка оставила позитиван траг у развоју друштва и да се морају наставити реформе. Сматрао је да се и на западу морају мењати јер је НАТО направио много грешака.

На крају, као већ стар човек кад је направио животну "инвентуру", казао је да није упознао ниједног западног политичара који је одржао своју реч, већ су сви лагали. Његова разочарања и наивна веровања су плод његовог неискуства.

Фото: Тасс

Михаил Горбачов је дошао на функцију генералног секретара КПСС 1985. у 54. години. Он је стигао у Москву из руске провинције и објективно није имао никакво међународно искуство.Чак и дугогодишњи министар спољних послова Андреј Громико, који га је на почетку подржавао, на крају је схватио да Горбачов није био способан да води огромну државу у тако компликованом периоду.

Он је био интересантан свету јер је лако ушао у процес разоружања. Добио је Нобелову награду за мир 1990. Остао је активан јер је основао "Горбачов фонд". Онај део конзервативног совјетског друштва није прихватио његове експерименте а многи му нису могли опростити што му се супруга Раиса мешала у политику. Она је знала да даје савете и академицима кад би посетила Академију наука. Горбачов је и о својој жени написао књигу.
Борис Јељцин ће међу руским водећим политичарима бити запамћен као врхунски демагог. Он је пре него што је сео у главну фотељу у Кремљу објавио књигу која се може назвати "списком обећања".

На писању свих његових књига помагао му је бивши новинар тада популарног недељника "Огоњок" Валентин Јумашев. Интересантно је да му је касније тај Јумашев постао и шеф кабинета и зет. Оженио је Јељцинову ћерку Татјану која је једно време била "имиџмејкер" свом оцу. Она се углавном бавила тиме што је богатим олигарсима организовала сусрете са Јељцином.

Кад је постао председник Јељцин је сео у "елитне" руске аутомобиле а касније у највећи "мерцедес". Наравно да је заборавио на обећање да ће се возити градским превозом и да ће ићи у поликлинику са обичним грађанима. О десетогодишњици свог боравка у Кремљу Јељцин је објавио 2000. године књигу "Председнички маратон". Касније је и његова супруга Наина Јељцин објавила 2015. књигу "Лични живот".

БОНУС ВИДЕО:

СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ: Новогодишњи спот "Новости"

Препоручујемо

Свет

0 1

"КИЈЕВ НЕ ЖУРИ ДА РЕШИ СУКОБ МИРНИМ ПУТЕМ" Путин: Украјинске власти су раније изабрале да започну рат, ми покушавамо да га окончамо

27. 12. 2025. у 21:19

Свет

0 2

"ЖЕЛИМО МИР" Зеленски: Путин је човек рата и плаши се да то јавно призна

27. 12. 2025. у 20:57

Свет

0 0

ХОРОШАВЦЕВ У ИТАЛИЈИ УХАПШЕН, ПА ПУШТЕН НА СЛОБОДУ: Суд руског тајкуна ослободио због страха од одмазде ако се врати у домовину

27. 12. 2025. у 22:01

Свет

0 1

РУСКИ НАПАДИ НА ЕНЕРГЕТСКИ СЕКТОР УКРАЈИНЕ НАСТАВИЋЕ СЕ У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ Буданов: Руска индустрија достигла врхунац моћи

27. 12. 2025. у 20:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације