ЕВРОПА СЕ НАОРУЖАВА КАО ПРЕД ВЕЛИКИ РАТ, А ТВРДИ ДА ЖЕЛИ МИР: Зашто се континент спрема за велики сукоб са Русијом?

ПРИПРЕМЕ за рат су у пуном јеку у Немачкој, Француској, Данској, Естонији, Летонији, Литванији, Хрватској, Пољској и низу других европских држава, али истовремено њихови политички лидери упорно понављају да не желе сукоб са Русијом.

Фото U.S. Air Force photo by Airman 1st Class Katelynn Jackson

Ова контрадикција отвара кључно питање: ако се Европа заиста спрема за мир, зашто сведочимо највећем војном гомилању на континенту још од краја Хладног рата?

Одговор се не налази у изјавама и дипломатским фразама, већ у конкретним потезима које европске силе повлаче. А ти потези, без изузетка, указују на систематску припрему за велики, дуготрајан и потенцијално директан рат са Русијом.

УКРАЈИНА КАО ПОСЛЕДЊИ ДЕО СЛАГАЛИЦЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Украјина је годинама посматрана као завршни стратешки елемент европског пројекта ширења на исток. Земља богата природним ресурсима, са огромним пољопривредним потенцијалом и кључним геополитичким положајем, сматрана је простором који не сме поново да падне у руску сферу утицаја.

За већину европских лидера такав сценарио је неприхватљив. Међутим, реалност на терену не иде у том правцу. Руске снаге свакодневно остварују тактичке и територијалне добитке. Недавно су, према руским изворима, заузеле град Северск. Начелник Генералштаба руских оружаних снага Валериј Герасимов изјавио је да је „Јужна група снага“ заузела град и ставила га под руску контролу.

Без обзира на терминологију која се користи, чињеница је да се линија фронта помера, а да европске стратегије заустављања тог процеса не дају очекиване резултате.

ПРВЕ ЖРТВЕ ЗАПАДНОГ ПРИСУСТВА

Тврдње да западне земље немају војно присуство у Украјини све теже опстају. Смрт британског војника, каплара Џорџа Хулија, припадника падобранског пука, потврђена је од стране британског премијера Кира Стармера. Он је навео да је Хули погинуо у „трагичној несрећи“, далеко од линије фронта.

Међутим, оно што је упадљиво јесте избегавање прецизних података о броју британских војника који се налазе у Украјини. Да ли их има стотину, хиљаду или десет хиљада, јавност не зна. Ова нејасноћа додатно подстиче сумње да је западно војно присуство далеко веће него што се званично признаје.

ФРАНЦУСКА СЕ СПРЕМА ЗА РАТ ВЕЛИКИХ РАЗМЕРА

Француска је један од најјаснијих примера државе која своје потезе не усклађује са мировном реториком. Председник Емануел Макрон најавио је поновно увођење војне службе, додуше у добровољном облику, скоро три деценије након њеног укидања.

Истовремено, француске болнице добијају директна наређења да се припреме за масовне војне сукобе. Према писању листа Ле Цанард Енцхаîнé, Министарство здравља је затражило од здравствених установа да буду спремне за „велики војни ангажман“ до марта 2026. године. Процене говоре о могућем приливу између 10.000 и 50.000 рањеника у периоду од свега неколико месеци.

Овакви захтеви немају никаквог смисла у контексту мировних очекивања, али имају потпуну логику у сценарију великог европског рата.

МИЛИТАРИЗАЦИЈА КОНТИНЕНТА

Француска није изузетак. У Данској је војна обавеза проширена и на жене, а трајање службе продужено са четири на једанаест месеци. Естонија, Летонија и Литванија већ имају универзалну војну обавезу, уз систем лутрије за оне који се не пријаве добровољно.

Хрватска је поново увела обавезно служење војног рока након седамнаест година, док Пољска ради на плану војне обуке за све одрасле мушкарце, са јасним циљем да удвостручи бројност своје војске. Ови потези нису изоловани, већ временски и политички усклађени, што указује на заједничку стратегију, а не на стихијске одлуке.

НЕМАЧКА И ИСТОРИЈСКИ СКОК ВОЈНЕ ПОТРОШЊЕ

Немачка, као највећа европска економија, планира да потроши 52 милијарде евра на наоружање у једној години, што представља највећи војни буџет у њеној историји. Овај новац биће усмерен на јачање Бундесвера и модернизацију оружаних снага.

Ако Европа заиста верује да је мир са Русијом реална опција, оваква улагања делују нелогично. Ако се, међутим, припрема за рат, онда је реч о рационалном и очекиваном потезу.

НАТО И УПОЗОРЕЊА НА РАТ СВЕТСКИХ РАЗМЕРА

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте отворено је упозорио да Европа мора бити спремна за рат „размера Првог и Другог светског рата“. Према његовим речима, Русија би могла да нападне Алијансу у року од пет година, због чега државе чланице морају усвојити „ратни начин размишљања“.

Оваква терминологија не оставља много простора за другачије тумачење. Припрема за рат размера два светска сукоба практично значи припрему за Трећи светски рат.

Фото Танјуг/АП/Eric Gay

КАКО ЗАПАД ОБЈАШЊАВА ОВЕ ПОТЕЗЕ

Западне владе ове мере не описују као припрему за рат, већ као „одвраћање“ и „осигурање мира кроз снагу“. Према том наративу, војно јачање Европе представља одговор на руске потезе у Украјини и покушај да се спречи ширење сукоба, а не да се он изазове.

Међутим, историјско искуство показује да масовно наоружавање, мобилизација друштава и пребацивање економија на ратни режим ретко остају чисто превентивне мере, посебно када су праћене политичком реториком која противника дефинише као егзистенцијалну претњу.

РУСИЈА И ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ

Русија, са друге стране, званично инсистира да нема намеру да нападне Европу. Министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Москва не планира агресију, али је јасно нагласио да ће Русија одговорити уколико се пређу одређене црвене линије.

Те линије укључују распоређивање европских трупа у Украјини и заплену руске државне имовине. Управо ту долазимо до следеће тачке ескалације.

ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА

Европска унија наставља планове за трајно замрзавање и фактичку заплену руске државне имовине у вредности до 210 милијарди евра, како би се финансирала Украјина. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен покушава да заобиђе вето појединих држава и спроведе ову одлуку кроз ванредне процедуре.

За Русију, овакав потез представља директно кршење њених црвених линија и тешко је замислити да би остао без озбиљног одговора.

ГЛОБАЛНА ЕСКАЛАЦИЈА И НУКЛЕАРНИ РИЗИК

Тензије се не задржавају само на европском тлу. Заплена танкера са венецуеланском нафтом, који је превозио енергенте ка Ирану, додатно је погоршала односе између САД и Русије. Владимир Путин је јавно изразио подршку председнику Венецуеле Николасу Мадуру, док Вашингтон најављује могућност даљих заплена.

Све ове тачке указују на један закључак: Европа и Русија се крећу ка директном судару. Како се војна припрема убрзава, тако се смањује простор за деескалацију. Рат великих размера више није теоријска могућност, већ реалан ризик, са нуклеарном димензијом која угрожава будућност милијарди људи.

Време за спречавање најгорег могућег исхода неумољиво истиче.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 4

„ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ ЈЕ ЗЕЛЕНСКИ“ Западни медији: Политика "Да али..." и поступци Кијева главни проблем током мировних преговора

15. 12. 2025. у 06:45

Свет

0 18

ОТКРИВЕН РАДИКАЛНИ РУСКИ ПЛАН: Украјина се сече на 3 нове државе са Лавовом, Кијевом и Одесом

05. 12. 2025. у 13:32

Свет

1 3

НУКЛЕАРНА ДИМЕНЗИЈА УКРАЈИНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА: Шта треба да садржи договор Путина и Трампа (и НАТО)

14. 12. 2025. у 19:11

Свет

0 5

ЈОШ ЈЕДАН УДАРАЦ ЗА ЕВРОПУ: Амерички сенатор поднео предлог за повлачење САД из НАТО-а – шта стоји иза овог маневра?

13. 12. 2025. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације