ТЕЖАК ИЗЛАЗАК ИЗ РЕЦЕСИЈЕ: Европска унија се споро опоравља од ковида и енергетске кризе

Константни раст јавних задуживања прати замршену политичку ситуацију у Француској која не може да изабере већинску и стабилну владу, што тренутно другу по снази европску привреду, па самим тим и целу ЕУ, доводи у стање неизвесности када је реч о покушају да се изађе из сукцесивних економских криза изазваних, пре свега, пандемијом ковида и ратом који се води у Украјини.

Фото: Горан Чворовић

Појавило се благо светло на крају тунела. Иако је Француска презадужена са преко 3,3 хиљаде милијарди евра јавног дуга, бар је с врата скинула омчу инфлације. Потврђено је да је претходног месеца на годишњем нивоу износила свега 0,8 одсто. То је далеко ниже од многих земља ЕУ. Немачка има 2,2, Италија 1,7, Естонија чак 6,2, док просек у ЕУ износи 2,1. Практично је једино Кипар бољи, са дефлацијом од 0,1 одсто.

Главни разлог за побољшање у Француској су пад цена у телекомуникацијама због конкуренције, као и ниже цене струје. Издаци за енергију су спуштени за 6,2 одсто на годишњем нивоу. Ниже су цене горива на пумпапа, док је рачун за гас мањи за 15 одсто у последњих 12 месеци. Ипак, треба релативизовати ствари, јер су досадашње цене енергената биле астрономске, због рата у Украјини.

Инфлаторни пад кренуо је са великих висина. Француска је тако 2022. године имала инфлацију од чак 5,2 одсто, 2023. од 4,9, а прошле године 2. Многи још не примећују побољшање, јер, с друге стране, цене хране и даље расту, стопом која је међу највишима у ЕУ, од 3,2 одсто. Литар бензина је, с друге стране, пре неколико месеци коначно почео да се спушта с нереалних два евра.

 Инфлаторна стопа у Француској се знатно смањила у односу на талас инфлације који је потресао глобалну економију, углавном између 2021. и 2023. године, и сада је прилично испод "црвене линије" од 2 одсто коју је зацртала Европска централна банка (ЕЦБ). И неке друге европске земље забележиле су пад инфлације у последњих годину и по дана, иако је у Немачкој у августу први пут ове године опет порасла, са 2 на 2,2. Очекује се да ц́е инфлација у Еврозони ове године износити 2,1, затим 1,9 годину касније и 1,7 процената 2027. године.

Када је реч о првој привреди Европе, враћање раста инфлације у Немачкој протеклог месеца је пре свега везано за цене прехрамбених производа, нарочито воћа, увећане за чак 7,1 одсто, шећера, џемова и меда за 6,9 и млечних производа за 3,2. Истовремено, цене енергената су се спустиле за 2,4 одсто, уместо планираних 3,4. Гориво на пумпама је јефтиније за 2,5, а енергената у домаћинствима за 2,3. Планови су да инфлација до краја године у Немачкој износи 2,1 одсто, а следеће 2.

После огромних 6,4 одсто у 2023. години, инфлација се у ЕУ спустила на 2,6 лани, да би на два одсто требало да сведе кад и у Немачкој, догодине. Врхунац је износио у септембру 2022, са 10,9 одсто. Од септембра прошле године, кривуља инфлације у ЕУ и њеној првој привреди, Немачкој, поново је била у благом успону, али се стабилизовала.

Стручњаци истичу да би овај силазни тренд инфлације у глобалу могао да подстакне Европску централну банку да ублажи своју монетарну политику на предстојец́им састанцима. Гувернер Банке Француске Франсоа Вилероа де Гало указао је да ц́е цене вероватно бити снижене у Европи због јачања евра у односу на долар и повец́ања увоза из Кине.

Европска унија полако излази из рецесије, али погрешно би било схватити да је криза иза Европљана. Инфлација није једини економски индикатор, а ни њено спуштање неће ићи одмах, чаробним штапићем. Ситуација се разликује од земље до земље, са лимитираним позитивним ефектима, док је стање крхко и захтева пуно опреза.

ЕУ је у 2023. години успела да оствари "мршави" привредни раст од 0,4 одсто, а крајем прошле године да га подигне на 1. Предвиђања Европске комисије су да се настави с благим напретком, од 1,4 до 1,6 до краја ове године. Благостање се још не назире.

Према званичним подацима Еуростата, прошле године највећи напредак у ЕУ остварила је Ирска, са чак 9,2 одсто раста, следи Данска са 4,4, а онда Литванија са 3,9. Али, најјачи, Немци, забележили су негативни скор од 0,2 одсто. Аустрија је такође била у минису, од 0,9. Две трећине земља ЕУ ситуирале су се између 0 и 3 одсто.

Када је реч о спољном дугу, највише је задужена Грчка са преко 152 одсто свог БДП, иако је Атина лани остварила привредни раст од 2,6. Следи Италија са 138, па Француска са 115, Белгија са 107 и Шпанија са 104. Последње четири у низу, уз Немачку, држе европску привреду. Томе треба додати и чињеницу да је агенција "Фич" одузела Француској једно "А" и кредитни рејтинг ове земље недавно спустила са АА- на А+.

Рат и даље траје у Европи, из енергетске кризе још није пронађен дефинтивни излаз, привредни раст је ограничен, инфлација још није обуздана, све више се издваја за наоружање, док смањење куповне моћи највише мучи Европљане. Све су то фактори који позивају на опрез, када је у питању европска економија.  

Препоручујемо

Свет

0 1

НАУЧНИЦИ ИЗ САМАРЕ: Направили програм за непрекидан рад сателита чак и у ванредним ситуацијама

25. 01. 2026. у 22:45

Свет

0 0

ТРОЈИЦА МУШКАРАЦА СПАСИЛА ДЕЧАКА И МАЈКУ ИЗ ПОТОПЉЕНОГ ТАКСИЈА: Погледајте херојску акцију у Дагестану (ВИДЕО)

25. 01. 2026. у 22:35

Свет

0 0

ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ: Утицајни млади Американац велича Хитлера - сматра да је био "КУЛ" (ВИДЕО)

25. 01. 2026. у 22:34

Свет

0 0

„ВОЈНИ АТОМ“ РАЗБИСТРУЈЕ УМ Медведев: Да Русија нема нуклеарно оружје, питање је да ли би и постојала

25. 01. 2026. у 22:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације