ЈЕДНАКОСТ ПОСРЋЕ НА ГРАНИЦАМА "ШЕНГЕНА": Јесу ли житељи остатка Европе грађани другог реда у односу на оне из ЕУ и ЕЕЗ

Ако нисте имали срећу да вас мајка донесе на свет под неком од дванаест европских звездица које симбилизују припадност једној од 27 земаља чланица ЕУ, упијање универзалних вредности уметности и културе коштаће вас више.

Фото: Горан Чворовић

То произилази из недавне најаве француског председника Емануела Макрона да ће улазнице за највећи музеј на свету, чувени париски Лувр, коштати више за све странце који потичу с територија изван бриселске заједнице.

Док локалци буду плаћали 22 евра, дођоши ће морати да изброје тридесет. За различите паре, чаробни осмех Мона Лизе иза магичног Да Винчијевог сфумата биће свима исти. Баш као што су у храму свих богова у римском Пантеону сви једнаки пред свевишњим, али не и пред благајном.  

Постајемо ли то – ако већ нисмо – дефинитивно грађани другог реда? Чоколада нам одавно има другачији укус, иста марка прашка другачије пере, а газирано пиће различито пенуша у односу на "европски крем". Само нам је амбалажа, као шарена лажа, наоко, иста.

Типичан пример дискриминације видљив је на сваком аеродромском граничном прелазу. Мера смишљена да би олакшала прелаз житељима ЕУ и ЕЕЗ, али и САД, за разлику од осталих нација, смишљена вероватно без лоше намере из практичних разлога, прерасла је у прави мали осећај "трпања у гето". Док једни, привилеговани, несметано прелазе без гужве, други се тискају у гомили.

Каткад долази и до правих малих етичких траума, када је реч о "мешовитим" браковима, са супружницима различитих држављанстава, једним из ЕУ, а другим из "остатка света". Ако се томе придодају и деца ових парова која то посматрају, неки се, с правом, заиста осећају као грађани другог реда. Или што би рекао стари добри Орвел – сви су људи једнаки, само су неки једнакији од других. 

Још једна од нових мера која ће убрзо заживети је то што ћемо ступање на тло ЕУ убудуће морати да плаћамо. Нови систем издавања електронских дозвола за улазак у ЕУ требало би да почне са применом крајем маја, а односи се на грађане из земаља које нису чланице шенгенске зоне и којима није потребна виза за улазак, попут Србије. За добијање овог сертификата путници ће морати да попуне онлајн апликацију, а накнада за пријаву износиће 7 евра. Они из ЕУ неће плаћати таксу и код нас ће долазити бесплатно.

Дискримнација се понекад спречава у последњи час. У предлогу најновијег француског закона о имиграцији, Уставни савет је почетком прошле године као неуставне оценио мере којима се желело да се ограничи број страних студената на француским универзитетима, уз обавезу да плаћају депозит и да имају императив образовних резултата да би им био продужен боравак.

Претходно је жеља власти да пошто-пото ове мере, о утврђивању вишегодишњих квота за прихват страних студената ван територије ЕУ уврсти у закон, подигла на ноге академски свет и изазвала згражавање научне заједнице у којој су, уосталом, многи у првом, другом или трећем колену страног порекла, а раде за добробит Француске и шире блештави ореол њених достигнућа широм света.

Али, једнакост није могла свугде да прође. Од пре пет година, странци, од којих су неки у прошлости прославили француску науку, морају студирање да плате далеко скупље на државним универзитетима, попут Сорбоне. За житеље ЕУ студирање, тако, кошта од 170 до 243 евра годишње, зависно од степена студија, а за оне који долазе "с друге стране жице" од 2.770 до 3.770. Против тога се није побунио ни Уставни савет.

Неке повластице се још држе на климавим ногама. Бесплатна основна лекарска помоћ за странце без права боравка у Француској борбено је поље на којем се већ годинама сучељавају крајња левица и десница – први ни за живу главу не дају да се дира у свето право лечења за свако живо биће, други не одустају од намере да се упусте у овај левичарски осињак. Око тога се саплитала и претходна Барнијеова влада, сада ће с тим муку мучити и премијер Франсоа Бајру. Како сада ствари стоје, буџет у ове сврхе биће, бар, смањен.  

Француска суверенистичка десница би да ограничи могућности странаца ван ЕУ у многим доменима, као што су право на изнајмљивање друштвених станова, равноправност при запошљавању, једнакост при добијању социјалних права и дотација.

Како европска друштва у различитим земљама све више скрећу удесно, тако, полако, бледи и губи се једно по једно право странаца ван "европског клуба" на истоветан третман с локалним становништвом.

Тако се од социјалне помоћи, ето, стигло и до улазнице за музеј. Али, сваки клуб има своја правила. Ко нема чланску карту, мора, очигледно, да плати да би завирио у ово елитно друштво.

ПОРЕЗ И ДИСКРИМИНАЦИЈА

Према законима ЕУ, свака дискриминација заснована на полу, годинама, хендикепу, расној и етничкој припадности, убеђењима и сексуалној опредељености је нелегална и кажњива. Али, поседовање различитог пасоша може понекад да вас кошта скупље, приликом уласка у музеј, студирања или преласка границе. У Бриселу то објашњавају чињеницом да грађани ЕУ као порески обвезници већ издвајају одређену суму за функционисање културних институција, универзитета и администрације.  

Препоручујемо

Свет

0 0

БРИТАНСКИ МЕДИЈИ: САД враћају заплењени танкер Венецуели

28. 01. 2026. у 23:20

Свет

0 0

МНОГО ЧУДНИХ СТВАРИ СЕ ДОГОДИЛО Пронађен авион нестао у Колумбији: Погинуло свих 15 путника, међу њима и званичници

28. 01. 2026. у 23:11

Свет

0 1

ПУТИН ЈЕ УПРАВО ПРОМЕНИО ТАКТИКУ Украјинци у страху: Нешто чудно се дешава на фронту, плаше се најгорег

28. 01. 2026. у 22:33

Свет

0 0

БИВШИ АМЕРИЧКИ ОБАВЕШТАЈАЦ: Постоји непосредна претња за Иран

28. 01. 2026. у 22:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације