НЕГАТИВНО ВРЕМЕ СВАЂА ФИЗИЧАРЕ: Откриће канадских научника покренуло вечиту тему "враћања" у младост

Човек одвајкада прижељкује да може да врати време уназад, или да га бар заустави. Ако је веровати истраживању научника са универзитета у Торонту Ефраима Штајнберга и Данијеле Ангуло, "негативно време" заиста постоји.

Фото: Горан Чворовић

Феномен да време може да се креће од будућности ка прошлости открили су истражујући интеракције између фотона, односно кванта електромагнетног зрачења, и атома. Мерећи време апсорбције емисије светлости дошли су до закључка да одређени интервали имају негативну вредност.

При неким истраживањама у њиховој лабораторији фотони су излазили из материјала пре него што би у њега ушли. То даје поптуно нови угао димензијама на основу којих се оријентише људски род.

Ово откриће изазвало је доста пажње и у западној Европи. Овдашњи медији истичу да би то сазнање могло да доведе до пометње у досадашњим схватањима квантне физике и реалности протока времена.

Истраживачи су своје откриће назвали "негативно време", као логични закључак сопствених опсервација.

Фото Pixabay free images

- Иако нам ово откриће још не омогућује да путујемо кроз време, нити мења постојеће физичке законе, јасно показује како квантна механика потреса нашу интуицију – пише француски сајт "Арме", специјализован за информације из војног домена, а преноси и "Мајкрософт нетворк".

Нису сви импресионирани овим проналаском. Поменути медији преносе став реномиране немачке физичарке Сабине Хозенфелдер која изражава скептицизам истичући да се ради о илузионистичком концепту и "раскораку у фазама". Све то је, истиче се, изазвало и живу дебату у научном свету, са онима за и против.

- Наши подаци имају упориште – поручује Штајнберг, али и спушта лопту речима да он и његова колегиница "не пишу изнова читаву физику".

Ипак, сматрају да њихово откриће има огроман потенцијал и да може да направи значајне помаке у квантној информатици и телепортацији.

Све то ће можда имати и утицај на развој различитих теорија о томе којом брзином протиче време на планети. У свету данас постоји цео један покрет који сматра да је од Христа до данас протекло много мање времена и да историјским чињеницама и догађајима може да се покрије највише 600 до 700 година, а не три пута више колико стоји у календару, као и да се нека идентична дешавања из предања понављају у раним и каснијим вековима, али другачије представљена.

Ова теорије би могле да се надовежу и на већ постојећу филозофско-историјску теорију "нове хронологије" коју су осамдесетих година прошлог века лансирали руски математичари Анатолиј Фоменко и Глеб Носовски. Они су сматрали да се многи историјски догађаји подударају, да су биографије неких владара идентичне, а да су експанзија Александра Великог, инвазија Монгола и турска освајања један исти догађај. Њихова теорија је да су египатске пирамиде настале пре само 600 година, а да је Христ рођен 1152. године.

Фото: pixabay

Класично поимање историје засновано је на истраживањима француза Јосифа Скалигера из друге половине 16. века, а став Фоменка и Носовског је да је цела концепција историјских догађаја створена на језуитским конструкцијама у 17. веку. Њихов став одобравао је и чувени шахиста Гари Каспаров.

Пре њих, основе оваквог погледа на свет поставио је руски научник Николај Александрович Морозов у првој половини прошлог века. И данас ова теорија има присталице у Немачкој, Француској, Великој Британији, док мејнстрим научни свет до сматрам завереничком теоријом.

И поред свега, јављају се нова озбиљна научна истраживања у коме се време посматра као релативна категорија. Као пример узимају се сећања из детињства у којима су деца дугим сатима чекала родитеље да дођу по њих у обданиште или била стрпљива превише дуго време да би добила жељени поклон. Исто то време значајно се убрзава старењем. То, кажу научници, није само субјективни осећај.

Фото Pixabay free images

Чињеница је да смо у детињству свакодневно доживљавали нова искуства отркивајући свет, а да су она ређа старењем што, по научницима, смањује и прецепцију дужине протока времена и, с годинама, даје нам утисак да време брже пролази.

- Време које стварамо је низ слика, односно одраз стимуланса који долазе из чулних органа. Брзина којом се перципирају промене у менталним сликама опада са годинама због физичких карактеристика које се мењају како старимо – истакао је амерички истраживач румунског порекла Адријан Бежан у прошлогодишњој студији објављеној у академском часопису "Јуропијен Ривју".

Многи у 21. веку осећају да се време убрзава, и да дан не траје 24 сата, него мање, имајући у виду да не стигну да ураде све што су наумили. Они реални и прагматични саветују им да устану раније.

Препоручујемо

Свет

0 0

МАКРОН: Потребна нам је нуклеарна енергија као покретач напретка и независности

10. 03. 2026. у 12:02

Свет

0 0

"ЈОШ НЕМА КОНКРЕТНИХ ДАТУМА": Огласила се Москва о преговорима о Украјини

10. 03. 2026. у 11:51

Свет

0 3

ИРАНЦИ ТВРДЕ: Нетанијаху је мртав

10. 03. 2026. у 11:48

Свет

0 0

Хришћански свештеник звао људе да се склоне у цркву, погинуо у нападу Израела! Одбио да напусти село смрти: "Храм је отворена, дочекаћемо да

10. 03. 2026. у 11:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације